novinarstvo s potpisom
Ovih septembarskih dana u Beogradu je boravio ”poseban gost” glumac Gerard Depardieu.
Zanimljivo je i karakteristično u kojoj meri neki događaj u javnom životu, prividno bez naročitog značaja, može da razgoliti suštinu državne politike. Takav je slučaj sa posetom opskurne ličnosti kakav je francuski glumac Gerard Depardieu, poznat po tome što se odrekao francuskog državljanstva ”zbog visokih poreza za bogataše”. Inače, ovaj glumac, obožavalac Putina, koji mu je dao rusko državljanstvo i oslobodio ga poreza u Rusiji, predstavlja se i kao predstavnik ruske republike Mordovije.
U jednodnevnoj poseti Srbiji, ”maloj zemlji velike istorije i kulture”, kako je istakao prilikom dolaska, sastao se sa premijerom Aleksandrom Vučićem, ministrom kulture Ivanom Tasovcem, gradonačelnikom Beograda Sinišom Malim. Bio je gost Jugoslovenske kinoteke i Beogradske filharmonije, gde je u jednom trenutku uzeo u ruke dirigentsku palicu. Ne sećamo se da je u novije vreme jedna u suštini nevažna poseta dobila toliki publicitet u elektronskim i štampanim medijima i prihvaćena sa toliko predusretljivosti i uvažavanja.
Izjave Gerarda Depardieua bile su u velikoj meri providno ulagivačke. Pošto je video maketu Beograda na vodi, izjavio je kako je oduševljen projektom koji će, kako smatra, ljudima iz Srbije doneti posao, dolazak investicija, ali i nove objekte, prodavnice, bioskope, pozorišta, restorane…
Ocenio je kako je taj projekat po meri čoveka i da predstavlja “novu sliku Srbije”. ”Omogućava novi život koji vodi računa o ljudima, jer će biti mnogo prostora, moći će da koriste reku, kao i da plivaju u njoj, što je veoma retko, jer su reke uglavnom zagađene”.
Zapažene su i njegove reči kako reka koju je video u Beogradu nije zagađena, da je primetio jednu plažu u kojoj može da se pliva. Ova njegova izjava zbuniće, ali verovatno i nasmejati Beograđane koji najbolje znaju koliko su zagađeni Dunav i Sava.
Tako je, sve u duhu obilaska kulturnih spomenika i beogradskih znamenitosti, za popodnevne sate planirana poseta Skadarliji, mestu dobre zabave i dobre kuhinje kako bi se posebni gost odmorio posle napornog dana i probao nadaleko poznate domaće specijalitete.
Premijer Srbije, otkrivaju isti izveštaji, uputio je francusko-belgijskom-ruskom glumcu i jednu molbu, svesrdno prihvaćenu.
”Zamolio sam ga da se napravi neki vid saradnje i nešto napravi u vezi sa Srbijom. Nisam stručnjak za umetnost, da li je to neki film koji će da govori o Srbiji ili će da snimi nešto u Srbiji. To je samo bila ideja i Depardje je to prihvatio”, izjavio je Vučić.
Možemo samo zamišljati kakav film o Srbiji želi srpska vlast, a kakav je spreman da snima, verovatno u glavnoj ulozi Gerard i koliko je srpska vlada spremna da uloži u taj film sa još uvek nepostojećim scenarijem. Takvi filmovi se ne snimaju sirotinjskim budžetom. Pitanje je samo gde će se naći pare u situaciji kada u državnom budžetu nije predviđeno gotovo ništa za domaću filmsku proizvodnju, kada su izdvajanja za kulturu na istorijskom minimumu, kada se smanjuju plate i penzije, a Srbija je po svim zvaničnim domaćim i međunarodnim statistikama među najsiromašnijim zemljama Evrope sa najnižim životnim standardom.
No, sve dosada spomenuto u poseti francusko-belgijsko-ruskog glumca i bogataša koji ne želi da plaća poreze sporedno je u odnosu na ono što je posebno istaknuto u izjavama ovoga glumca i što je dobilo najveći publicitet. To su Depardieuove pohvale ruskom predsedniku Vladimiru Putinu. ”Putin je inteligentan čovek kojie nije za rat i koji će problem sa Ukrajinom rešiti”.
Posle sastanka sa premijerom Srbije Aleksandrom Vučićem u Vladi Srbije Depardieu je izjavio novinarima kako smatra da je Srbija pokazala vidovitost, odlučnost i humanost odlukom da ne uvede sankcije Rusiji i da ga veoma raduje činjenica što se Srbija u tome nije pridružila Evropi.
U ovim rečenicama krije se zapravo razlog, smisao i važnost posete Gerarda Depardieua Srbiji. Vlada Srbije, očevidno, organizovala je i iskoristila ovu posetu da preko Depardieua pošalje određenu poruku Evropskoj uniji, onu vrstu poruke koja sama ne želi da pošalje ovako direktno, jasno i nedvosmisleno.
Tu više nije toliko važan ”poseban gost” kome su ukazane sve počasti. On je svoju ulogu ispunio i ne sumnjamo da će biti nagrađen još nečim osim posete Kinoteci, Filharmoniji i Skadarliji.
Jedan blogovski komentar ove posete vredan je da se pomene: ”Važno da se najeo, napio i rekao par gluposti i sve to o trošku građana Srbije. Ne čuh jel se sastao sa nekim iz svoje branše da priupita kako žive, od čega žive, koliko država daje kulturi? Ako to ne kaže, trošak da plate iz svog džepa oni što su ga dočekali.”
Istina je da vlada Aleksandra Vučića i Srpske napredne stranke, uprkos svim nepopularnim merama koje direktno utiču na još veće i drastičnije smanjenje standarda stanovništva, ima i dalje veliku podršku biračkog tela kakvu nijedna vlada pre njih nije imala. Pitanje je koliko će ta podrška trajati. U takvoj situaciji bratska Rusija, kao svetionik pravoslavlja i panslovenstva, predstavlja nekakvu, još uvek ne dovoljno snažnu alternativu Evropskoj uniji.
I u prošlosti, u Miloševićevo vreme, Srbiju su pohodili gosti slični Depardieuu, poznati i manje poznati, od Handkea do Šifera, ozvaničeni ”prijatelji Srbije”, koji su srpskoj politici davali podršku i zamah, ali u pogrešnom smeru. ”Slučaj Depardieu” neodoljivo podseća na ta vremena. Vremena za koja smo se iskreno i duboko nadali da se više nikada neće ponoviti.