autograf.hr

novinarstvo s potpisom

 
Ukrajina zastava

UKRAJINA ČIM PRIJE U EUROPSKU UNIJU!!

EU zastava

Trenutna kampanja obilježena je izuzetnom homofobijom

AUTOR: Ivan Zidarević / 20.06.2020.
Ivan Zidarević

Ivan Zidarević

U ime naroda.

Po svemu sudeći, kampanja u koju smo svi uvučeni, s leva na desno pa sve preko onih u centru koji čekaju neodlučne da se upravo njima priklone, biće obeležena neshvatljivim, nepotrebnim i prevaziđenim temama koje ni na koji način ne utiču na prosperitet građana.

Čini se da niko ne primećuje, posebno sami akteri, da smo odavno zagađeni mržnjom i podelama te da mentalno stanje nacije ne obećava.

Da li ste za to da gej parovi udomljavaju decu? Bolje da ostanu u domu nego da odu kod gay para… Ovo je bolesno! Osvanuo još jedan gnjusni grafit u Zagrebu!… Ustavni sud je moguće i ukinuti… I u slučaju silovanja zabranio bih ženama pravo na prekid trudnoće…

Verovatno ste čuli za onaj termin, koji mnogi od nas upotrebljavamo kada hoćemo nekoga da diskreditujemo, pasivna agresija.

Ovakav epitet dobijaju osobe koje su u svom ponašanju agresivne, ali vas ne lemaju šamarčinama, ne bacaju šta stignu po vama i oko vas, otvoreno vas ne vređaju, ne psuju, ne pljuju vas i ne viču. Tokom svog pasivno agresivnog nastupa, takvi, namerno skrivaju ljutnju, maskirajući je u nešto treće.

Pasivno agresivni neretko razvijaju depresiju i anksiozni poremećaj (na srpskom bi to bilo teskoba) te različite vrste zavisnosti.

Ne morate da budete profesor Baltazar kako biste videli da je trenutna kampanja obeležena i izuzetnom homofobijom koja svakako uzrokuje povišenje kortizola gej osobama i njihovoj bližoj okolini

No i za njih ima leka – apoteka! Osobe koje su sklone da nas svojim krvoločnim osmehom guše i utucavaju u mozak imaju mogućnost da se leče.

Tu se misli na psihoterapiju, obično grupnu, koja takvima pomaže u suočavanju s vlastitim ponašanjem, dok im se tako omiljeni lekovi prepisuju kako bi im se olakšali prateći simptomi (teskoba i depresija).

U trenutnoj situaciji, učesnici medijskih sadržaja, oni koji imaju potrebu da nam svjetonazorski kroje živote, politički štenećak, trebaju da osveste svoju pogrešno adresiranu besnoću za promašene životne odluke, te da prekinu sa skrivenim kažnjavanjem drugih i drugačijih (između ostalog svojih glasača).

A da li ste čuli za nešto šta se naziva manjinski stres?

Ne morate da budete profesor Baltazar kako biste videli da je trenutna kampanja obeležena i izuzetnom homofobijom koja svakako uzrokuje povišenje kortizola gej osobama i njihovoj bližoj okolini.

Tako bismo manjinski stres mogli da definišemo kao hronično visok nivo stresa koji je uzrokovan predrasudama, diskriminacijom i manjkom socijalne podrške koju trpe LGBT građani.

Radi se o stresu koji je povezan sa društveno – nakalemljeno – podređenim statusom i onemogućenim pristupom legitimnim društvenim i ekonomskim prilikama na temelju pripadanja određenoj društvenoj kategoriji.

Spomenuti položaj manjina u društvu dovodi do veće količine stresnih događaja, uznemiravanja, diskriminacije i nasilja koja dalje vode k smanjenom samopouzdanju i osećaju nesigurnosti te psihološkom i fiziološkom iskustvu stresa.

Slikovito, kada se u medijima perpetuira pitanje da li biste nešto dali gej osobama ili ne, misleći na zagarantovana (ili ne) osnovna ljudska prava, pa odgovor bude negativan i zakidajući tada vam pritisak ripi na dvesta.

Ili, onaj uvek gadljivi osećaj, kada u šetnji gradom sa, recimo, mlađim članom porodice na nekoj od fasada vidite da piše ubij pedera, a radoznalo dete pita šta takav grafit znači.

Mnoge studije pokazuju da direktna i indirektna diskriminacija, homofobno nasilje te heteronormativnost društva negativno utiču na psihološku dobrobit i kvalitet života LGBT građana.

Osobe koje su bile žrtve napada i ograničavanja slobode zbog svoje seksualne orijentacije postajale su anksiozne, depresivne i nižeg samopoštovanja od osoba koje nisu doživele nasilje.

Po rađenim istraživanjima, prosečna gej osoba oko desete godine života osvesti svoju seksualnost dok je spremna na autanje tek u dvadesetim.

Prevedeno na svakodnevni jezik, živi se oko deset godina u čamotinji (samoći), kojekakvom skrivanju, izolaciji i stalnom osećaju srama. Takav život nije ni za matore konjine, a ne za dete.

Manjinski stres kod LGBT osoba je specifičan i kao da nikada ne prestaje, jer stalno postoje ljudi kojima se kontinuirano autaš, a među njima ima i onih koji su neprijateljski nastrojeni prema tebi jer živimo u heteropatrijarhalnom svetu.

U trenutnoj situaciji, učesnici medijskih sadržaja, oni koji imaju potrebu da nam svjetonazorski kroje živote, politički štenećak, trebaju da osveste svoju pogrešno adresiranu besnoću za promašene životne odluke, te da prekinu sa skrivenim kažnjavanjem drugih i drugačijih (između ostalog svojih glasača)

Važan deo u opisivanju svega ovoga jeste način i suočavanja sa stresom. Pristali učesnici u istraživanjima većinom smatraju da je važno da roditelji znaju njihovu seksualnu orijentaciju, odnosno rodni/polni identitet.

Povratno, prva reakcija roditelja na autanje sopstvene dece, u trećini slučajeva, bila je negativna dok je petina ispitanih prenela pozitivne reakcije.

Važno je napomenuti da je uključenost u manjinsku zajednicu i aktivizam jedan od načina sa kojima LGBT osobe mogu da se suoče sa postojećim stavovima, predrasudama i diskriminacijom te na taj način mogu da umanje negativno delovanje manjinskog stresa.

Formalno gledano, zaključuje se kako je hrvatsko društvo danas prijemčivije za LGBT ljude, jer zakonodavno postoji jednakost sa osobama heteroseksualne orijentacije.

No ako se iz onoga šta piše u zakonu spustimo na zemlju, među ostrašćene građane, te ovakve političare, stvari prestaju da bivaju tako poetične.

Neki zakonski okviri i postignuti standardi se ne sprovode u potpunosti, a Crkva i dalje osuđuje i ne dopušta emotivne odnose među osobama istog pola, barem ne van kaptolskih zidina.

Na kraju, ili na početku, da li imamo velika očekivanja ako se nadamo da će izabrani predsednik Republike da istupi iz šumovitog ureda, gde slobodno trčkaraju košute, i pokuša da utiče, na šta svakako ima prava, na nikakve aktere političkog života i skrene im pažnju na prisutnu homofobiju u kampanjama.

 

UKOLIKO VAM SE TEKST DOPADA I VOLITE NEZAVISNO I KVALITETNO NOVINARSTVO, VI MOŽETE PODRŽATI AUTOGRAF PA I NAJMANJOM MOGUĆOM UPLATOM NA NAŠ RAČUN, POZIVOM NA BROJ 060 800 333 ILI SLANJEM SMS PORUKE NA 647647 UZ KLJUČNU RIJEČ DEMOS. HVALA! ZA VIŠE INFORMACIJA KLIKNITE OVDJE.

Još tekstova ovog autora:

     Sintaksa prava
     Dosta je kopanja po živim ranama onih koji tuguju u Vukovaru
     SDP ima puno posla da se vrati na još nejasni, novi početak
     Ustavni sud je nama bitan radi zaštite ljudskih prava
     Teško je biti romske ili srpske nacionalnosti u RH
     Kreće predizborna šizofrenija. Najgore je ne izaći na izbore
     Srbija kao domaće jalovište za globalni profit
     Rodni apartheid 
     Teško je biti žena u ovom nesavršenom svetu i u našem ataru
     Topuzom protiv ''Susreta na tromeđi''!

> Svi tekstovi ovog autora
  • DNEVNI TWEEt DRAGE PILSELA

  • MOLIMO VAS DA PODRŽITE AUTOGRAF UPLATOM PREKO PAYPAL-A:
  • ARHIVA – VRIJEME SUODGOVORNOSTI

    ARHIVA – VRIJEME SUODGOVORNOSTI

    VRIJEME SUODGOVORNOSTI – ostale emisije

     

  • vrijeme i suodgovornosti

  • Facebook

  • Donacije

  • Cigle

  • ekumena

  • javni servis

  • prometej

  • povratak adolfa pilsela

  • u što vijerujemo

  • fraktura 1

  • fraktura 2

  • fraktura 3

  • superknjizara

  • vbz drago

  • vbz 1

  • vbz 2

  • vbz 3

  • vbz 4

  • ljevak 1

  • ljevak 2

  • ljevak 3

  • ljevak 4

  • ljevak 5

  • ljevak 6

  • oceanmore 1

  • oceanmore 2

  • petrineknjige 1

  • petrineknjige 2

  • srednja europa 1

  • srednja europa 2

  • planetopija 1

  • planetopija 2

  • ks 1

  • ks 2

  • ks 3

  • ks 4

  • meandar 1

  • meandar 2

  • meandar 3

  • biblija