novinarstvo s potpisom
Dan nakon lokalnih izbora, na kojima vrhovni komandant nije glasao, kada smo ukopani u pozicije slavili i tugovali, preneta je vest, Urbi et Orbi, kako je riječki nadbiskup koadjutor Mate Uzinić uputio uključivu poruku povodom Međunarodnog dana borbe protiv homofobije, transfobije i bifobije (17. maj), na dan kada se trudimo da delujemo na podizanju svesti o ljudskim pravima.
Tokom sumanute 1990. godine, kada se svet ujedinjavao, a mi u krvlju razjedinjavali, Svetska zdravstvena organizacija (WHO), 17. maja, homoseksualnost je uklonila iz Međunarodne klasifikacije bolesti.
Na taj dan, sada mi, koji eto više nismo zvanično bolesni (a to je najveća stigma za sebe, biti sa bilo kakvom dijagnozom), obeležavamo ovaj datum i krstimo se jer je u jedanaest zemalja sveta zadržana smrtna kazna za homoseksualnost.
Prema poslednjem izveštaju ILGA-Europe (u pitanju je evropska regija Međunarodne asocijacije za lezbijke, gejeve, biseksualce, trans i interseks osobe), za 2020. godinu, imamo plastičan prikaz kako prava LGBTIQ osoba u Domovini, znači pitanja ljudskih prava, stagniraju (zadržali smo 19. mesto) sa trendom nazadovanja.
Kao jedan od glavnih problema ističe se nekažnjavanje kaznenog dela govora mržnje (čl. 325. Kaznenog zakona) kao i manjkavost pri kvalifikaciji zločina iz mržnje (čl. 87. Kaznenog zakona).
U samom izveštaju navode se sveprisutni grafiti govora mržnje, pored kojih prolazimo i bez srama pišamo, kao i kontinuirano verbalno nasilje prema LGBTIQ osobama, državljanima i građanima lepe nam Domovine.
Prema podacima Ministarstva unutarnjih poslova, u 2020. godini evidentirano je sedam kaznenih (ne)dela počinjenih zbog polne orijentacije, koja su se pretežno odnosila na kaznena dela javnog poticanja na nasilje i mržnju i kaznena dela telesne povrede.
Ovde, naša vredna pravobraniteljica za ravnopravnost spolova ističe da nedostaje sveobuhvatna analiza i nedostupnost podataka o državnoodvjetničkim postupanjima i sudskim odlukama.
Prema pokazanim istraživanjima, preko 60 odsto LGBTIQ građana (državljana i stranaca) doživelo je kojekakve oblike diskriminacije i to samo jer su sa identitetom koji ne mogu da promene.
To je slika i prilika nedavnog istraživanja o političkoj pismenosti maturanata, naše budućnosti, gde je njih 33 odsto zaokružilo kako je ”homoseksualnost bolest”, dok polovina njih smatra da to ”ne treba javno isticati”.
Po poslednjem istraživanju Agencije Evropske unije za temeljna prava (FRA), 47 odsto ispitanika (to znači i ispitanica) u Domovini se sigurno pa nikad ne izjašnjava otvoreno o svojoj istopolnoj orijentaciji. Oko 40 odsto naših sugrađana jasno kaže da izbegavaju određena mesta, lokacije, zbog straha od nasilja usled svoje pripadnosti rodnim i polnim manjinama.
Krajem prošle godine, Evropska komisija predstavila je Strategiju za ravnopravnost LGBTIQ osoba 2020.-2025., inače prvu takvu strategiju na nivou EU-a, koja je sadržajno bogata ciljevima koji su usmereni na zaštitu polnih i rodnih manjina. To su inkluzivnost, suzbijanje diskriminacije, bezbednost, preuzimanje odgovornost od država članica i više sluha prema ljudskim pravima svojih LGBTIQ građana.
Nažalost, tokom i ovih lokalnih izbora, ne onih koji se odnose na nacionalno zakonodavstvo, imali smo medijsko kidisanje sa svih strana ko će prvi više da se bavi strvinarenjem sa anketama: ”Biste li dozvolili gay osobama da usvajaju decu?”.
Za one koji (ne) žele da znaju više, ankete su im govorile o ljudskim pravima i izuzetno su neprimerene jer se pitanja ljudskih prava ne delegiraju po kojekakvim portalima i referendumima.
Isto pitanje bilo je postavljano i potencijalnim gradonačelnicima i županima kao da je njihovo mišljenje, koje je u mnogo slučajeva porazno ali i neustavno, bitnije od pitanja krpanja ili izgradnje lokalnih puteva, vrtića, škola ili ambulanti.
Naravno, prestoni grad je imao i igara, uz bavljenje ljudskim pravima pripadnika manjina, te smo slušali i o gradnji novog stadiona u gradu koji je praktično i dalje u ruševinama.
A šta nam je, na Međunarodni dan borbe protiv homofobije, transfobije i bifobije javno poručio nadbiskup Mate Uzinić?
Osvestio nam je poruku pobudnice Amoris laetitia, a koja nas podseća da se ”Crkva mora ugledati na Gospodina Isusa, koji ide u susret svakoj osobi, bez iznimke”. U tom smislu ”svaku osobu, bez obzira na njezinu seksualnu orijentaciju, … poštivati u njezinu dostojanstvu i prihvaćati s poštovanjem, te … pomnjivo izbjegavati svaki znak diskriminacije, posebice bilo koji oblik agresije i nasilja”, ističe nadbiskup Uzinić.
Na kraju smo doživeli da 2021. godine, u našoj lepoj i heterogenoj Domovini (ovde se misli na heterogenost i u obliku nacionalnosti, veroispovesti ili boje kože), mi koji smo u prošlom veku bili na nekom popisu bolesnih, dobijemo uključivu poruku koju svi razumemo – na jeziku trpeljivosti i ljubavi.
”Od homoseksualnih osoba molim oproštenje što se zbog ovoga mogu i dalje osjećati odbačeni i od Crkve, ali i što oni i obitelji kojima pripadaju još uvijek u Crkvi, koja kao ”obitelj obitelji” treba biti obitelj za sve svoje članove, ne mogu dobiti ono obzirno pastoralno vodstvo koje im prema Amoris laetitia treba biti zajamčeno”, zaključuje nadbiskup Uzinić.
Ako Boga ima, to bi nekako ovako trebalo da izgleda.
UKOLIKO VAM SE tekst DOPADA sam Volite NEZAVISNO I KVALITETNO NOVINARSTVO, VI MOŽETE PODRŽATI AUTOGRAF PA sam NAJMANJOM MOGUĆOM UPLATOM NA NAŠ Račun, PREKO PAYPAL-A, POZIVOM NA BROJ 060 800 333 ILČU NA Naj BROJU 060 800 333 HVALA! ZA VIŠE INFORMACIJA I PRECIZNE UPUTE KLIKNITE OVDJE .