Umri muški na moj znak, ne plaši se budi jak

Znate za onaj pojam ”siva ekonomija”. U pitanju je neslužbena privreda, ekonomska aktivnost koja nam doprinosi u stvaranju bruto domaćeg proizvoda, ali nije službeno registrovana jer se sivilo provlači ispod regulacije uređene države. Rad na crnjaka, utaja poreza i zarada kroz nelegalne aktivnosti. Znači, na našem smo terenu!

Iako o ovome govorimo kao nevidljivom problemu, ipak znamo da je tu, ali nemamo snage ni volje da mu stanemo na rep, nije na odmet glasno reći da smo u situaciji da o jednoj drugoj stvari, sveprisutnom fenomenu, pričamo da je tu ali nije, ili ako jeste nije raširena ili se ipak ne odnosi na našu partijarhalnu kasabu.

Dok iznova nadopunjujemo podatke o nasilju nad ženama čini se da sa namerom ili iz neznanja nedovoljno govorimo o nasilju nad muškarcima. Recimo, ciljevi za održivi razvoj Agende 2030 Ujedinjenih nacija uključili su eliminaciju svih vrsta nasilja nad ženama u javnom i privatnom životu, a da nigde nisu pomenuli muškarce kao žrtve.

Istraživanje Univerziteta u Cirihu navodi porast nasilja nad muškarcima u porodičnom okruženju, a posebno tokom COVID-19 godina i danas. Zabeleženo je da je rast najveći kod muškaraca mlađih od 36 godina, iako na nasilje nisu imuni i oni stariji, te da je osam procenata muškaraca reklo da ih je partnerka napadala fizički i psihički, što je pedeset odsto više nego 2018. godine.

Kako je društvo to koje određuje ”javni moral”, osudu i ono šta bi bila pojedinačna i kolektivna sramota, pandemijske godine dodatno su otvorile ovo pitanje što je rezultiralo da su očevi i bračni supružnici tražili pomoć, dao bog krišom, kako bi se spasili toksičnih odnosa koji su im štetili. Po sprovedenim istraživanjima više od polovine ispitanika opisalo je guranje, grebanje, čupanje kose, gađanje predmetima za rascopati glavu ili samo arkadu te seksualno nasilje.

U našem okrutnom društvu, koje je dobilo u ratu, ali uspešno gubi u miru, muškarci koji nisu u skladu sa očekivanom slikom, uz duboki falš bariton, imenuju se šonjama. Bogatstvo naših jezika išlo je i dalje te su im darovali i nazive da su to mlakonje, mlitavci, slabići i papučari. Sve to asocira na jednu reč, koja ide protiv bilo kakvog dostojanstva druge osobe, a to je da se radi o najobičnijoj ”nuli” od čoveka.

Svetska zdravstvena organizacija pod porodično nasilje svrstava ono koje je izvršeno nad partnerom bez obzira na pol počinioca i to je važno istaći.

Primera radi, u Nemačkoj je 2020. godine svaki deseti muškarac bio žrtva fizičkog nasilja, dok je jedan od četiri muškarca bio žrtva psihološkog nasilja od strane partnera (oba pola su u igri). Takozvani intimate Partner Violence podrazumeva fizičke povrede, psihološko maltretiranje, društvenu izolaciju, seksualno nasilje, pretnju ili proganjanje, a sve sa ciljem kontrole nad drugom osobom.

Prethodnih godina, posebno je to i kod nas isplivalo za vreme virulentnih godina, muškarci, očevi, potuživali su se na manipulativno ponašanje žena, majki, opisano kroz Medejin i Minhauzenov sindrom.

Prvi se odnosi na žene koje pokušavaju da razdvoje oca iz detetovog života radi potpune kontrole nad detetom. Drugi se odnosi na mimikriju bolesti deteta ili majke radi skretanja pažnje na sebe, izazivanje griže savesti, na štetu deteta.

Pre nego što krenemo sa zaključcima da je i ovo bitno ”ali” (to je ono ali što sreću kvari), u samo promišljanje treba udenuti i da je u porastu i nasilje dece nad roditeljima, a posebno očevima. Kao glavni okidač, iako nema racionalnog objašnjenja zašto bi ikome trebao okidač za nasilje, navode se ekonomski razlozi. Od oca, kome je isto ono društvo dodelilo rodnu ulogu ”glave kuće”, postoje očekivanja da ekonomski i fizički osigura svoju porodicu što je veliki pritisak u bilo kojem društvu.

Nezavisno prema kome je nasilje usmereno ono uvek ima za cilj uništavanje samopouzdanja i slamanje otpora žrtve, a kako bi on/ona nastavio da živi u strahu od daljnjeg nasilja. Metode za patološko ponašanje prema drugima su šarenolike, od suptilnih do krvavih. Među supružnicima tu je već pomenuta manipulacija roditeljskom brigom i otimanjem jednakih prava roditelja nad svojom decom.

Važnim treba istaći da nasilje nije određeno polom osobe i vezuje se za emociju koju nam, u našim krajevima posebno, delegiraju rođenjem – ljutnju. Iako se radi o normalnoj emocionalnoj reakciji, bez obzira na dob ili pol, ljutnja je rezultat unutrašnjih i spoljašnjih faktora koji nam nanose neopisivu i nepopravljivu štetu. Nažalost, nismo vični da se sa njom nosimo pa nam se omakne u obliku uvrede ili pepeljare od tuđu glavu.

Da bismo zaključili ovu priču trebalo bi u sve uglaviti i maskulinitet, onaj obrazac šta bi trebao da bude ”pravi” muškarac odnosno dečak. U pitanju je društveni konstrukt, nešto kao ona nesrećna rodna uloga, koja se odnosi na to kako muškarac treba da izgleda, kako da se ponaša u javnom prostoru te kakve odnose treba da ima samo sa suprotnim polom u emocionalnom i seksualnom povezivanju.

Upravo su ovakvi stavovi, nametanje očekivanja, da se ”bude muško” šablon ponašanja koji pravi razdor između mogućnosti i potreba, onoga šta je već prisutno i onoga šta bi trebalo da bude u obliku projekcija. Taloženje negativnih emocija, suzbijanje osećaja i želja stvara disfunkcionalne odnose koji bivaju opasni, često po život, jednako za onog koji vrši nasilje i onoga ko je žrtva nasilja.

Ali, kako kažu stihovi jedne pesme iz traumatičnih devedesetih: ”Umri muški na moj znak, ne plaši se budi jak. Umri muški neću ja, slava mrtvima”.

 

UKOLIKO VAM SE TEKST DOPADA I VOLITE NEZAVISNO I KVALITETNO NOVINARSTVO, VI MOŽETE PODRŽATI AUTOGRAF PA I NAJMANJOM MOGUĆOM UPLATOM NA NAŠ RAČUN ILI PREKO PAYPAL-A. HVALA! ZA VIŠE INFORMACIJA I PRECIZNE UPUTE KLIKNITE OVDJE.

    •  Sintaksa prava
    •  Dosta je kopanja po živim ranama onih koji tuguju u Vukovaru
    •  SDP ima puno posla da se vrati na još nejasni, novi početak
    •  Ustavni sud je nama bitan radi zaštite ljudskih prava
    •  Teško je biti romske ili srpske nacionalnosti u RH
    •  Kreće predizborna šizofrenija. Najgore je ne izaći na izbore
    •  Srbija kao domaće jalovište za globalni profit
    •  Rodni apartheid 
    •  Teško je biti žena u ovom nesavršenom svetu i u našem ataru
    •  Topuzom protiv ''Susreta na tromeđi''!

> Svi tekstovi ovog autora