novinarstvo s potpisom
Dao je ostavku ministar Marić.
Više ni sam bog otac ne zna da li mi oblikujemo medije ili mediji lakonski oblikuju nas pa smo u doba porasta temperature mora, gde nam i ribe crkavaju od vrućine, panično delili kako nam se bliži kraj, koji svakodnevno zazivamo, te da nam nema spasa.
Naravno, ”mi znamo” da je voljeni ministar otišao jer nešto krije, a to je ono da smo gotovi. Onda, ako to znamo, to više i nije neka tajna zar ne?
U vrelima julskim danima, gde melanom vreba od jutarnjih sati, pored uvreda saborskih zastupnika, onih poganih, sočnih, seksističkih i ispod svakog pojasa, iznova je pokrenuta interpelacija (sredstvo za nadziranje i ispitivanje rada Vlade i njenih članova) oko rada ministra zdravstva, nekada zdravlja (to je ono Banija ili Banovina), Vilija Beroša. ”Pojeo vuk magare”.
Nakon jeftinog ručka u saborskoj kantini, jer saborski zastupnici jesu bȉlo naroda i zaslužuju da prežive narod koji ih je izglasao da ih predstavljaju, za saborskom govornicom častilo se epitetima o telesnim i mentalnim nakaznostima uz dodatak ko je ”mastan” i ”debeo”.
Iznova prostačko nasrtanje na tuđe dostojanstvo, pred kamerama, od strane onih koji se kite epitetom da su veći domoljubi od svih nas, ostalih, a verovatno i ”veći” vernici. Ako tako izgledaju domoljubi i vera, neka ti ih, nosi ih kući.
Na sve to, ono šta zagađuje javni prostor u kome moramo zajedno da živimo, reagovala je i pravobraniteljica za ravnopravnost spolova koja je još jednom oštro osudila seksističku retoriku te je pozvala na jasne osude i od strane najviših državnih dužnosnika.
Navela je i da su osobe koje obavljaju javne funkcije prve koje svojim ponašanjem i komunikacijom moraju biti odraz društvene odgovornosti jer postavljaju standarde javne komunikacije i dužni su da budu primer drugima jednako kao i biti brana seksističkom govoru drugih javnih osoba.
Za naše narode, u Hrvatskoj ne žive samo Hrvati, volimo da kažemo da nas ”ubija prejaka reč” jer smo emotivni. Radi se o procesu koji se aktivira kada neka situacija, recimo iz spoljne sredine ili koja je krenula od nas samih u obliku misli, dovede do promene u našem telu, ponašanju i doživljavanju.
To je ono kada je nešto jako lepo i prijatno ili nešto užasno i neprijatno što se manifestuje u našem telu koje nam pomaže da nadvladamo neku situaciju.
I, kako ste se, kada smo kod emocija, osećali kada ste pročitali vest da je prva dama, prva među nejednakima u socijalno zapuštenom društvu, intervenisala sa službene mail adrese pa su se zaključene visoke ocene četvorke preinačile u petice?
Jeste li osetili ljutnju zbog nepravde i takvog ishoda ili ste osetili radost jer se ostvarilo baš ono za šta ste i vi navijali? Možda ste bili tužni, iznenađeni, uplašeni ili ste osetili gađenje jer se radi o nečemu nemoralnom i fizički nepoželjnom po vašim standardima.
A jeste li se ikada zapitali da li ste emocionalno nepismeni? Po tome koje političke opcije biramo, za kako važne i dobro plaćene funkcije u zemlji, ispada da smo generacijski nedokazani (više se ne rabi reč maloumni).
Divan citat iz kultnih Maratonaca je sve u vezi nas: ”Jer u vas deco, sve zajedno, nemam nimalo poverenja. Žao mi je što ste moji, a ne deca nekog mog neprijatelja. Ko je vas poznavao ni pakao mu neće teško pasti”.
Iako nepismenost ima negativne konotacije, nedostatak emocionalne inteligencije svakodnevno utiče na naše poimanje sveta, interakciju sa drugim ljudima te nas iznova parališe da se razumemo kao i samo okruženje koje nam, realno, u mnogim situacijama nije nikakva pretnja.
U ovakvim okolnostima mi ne razumemo da drugi ne razumeju nas ili da drugi nisu u stanju da se izraze, odraze, u odnosu na nas. Prilično zamršeno i nepotrebno komplikovano.
Umete li, ne umete, da upravljate svojim emocijama? Teško razumete emocije drugih? Skloni ste iracionalnim osećajima i suštinski ste nemoćni da pravite finese u komunikaciji sa drugima?
Izleti vam pogano, a onda kažete da niste tako mislili ili ”znaš na šta mislim”, seksizam, rasizam, narcizam, represija ili manična potreba da uvek budete u pravu. Takvo nešto što nikako niste vi, ali prepoznajete kod nekih drugih, imenuje se aleksimitija.
U pitanju je širok pojam za opisivanje problema sa osećajem osećaja. U prevodu, iako ni to nije tako jasno, ”nema reči za emociju”. Svaki deseti građanin bi dobio ovakvu, kažu uz već postojeću, dijagnozu jer se vezuje za prisutna stanja mentalnog zdravlja i invaliditeta, što uključuje i depresiju i autizam.
Zašto ovo neko ima, a neko ne, nije do kraja dokazano, ali je sve više prisutno i ubrzano nam razara interpersonalne odnose.
Osoba koja komunicira ne može da poveže slike i misli sa emocijom. Takve osobe osećaju emocije telesno, a to su telesni doživljaji u vidu muka u želucu, ubrzani rad srca, drhtanje ruku ili glavobolja.
Tek ako uspešno prebrodimo ove izazove, razumemo emocije drugih i njihove emocionalne reakcije, onda možemo da potvrdimo da smo emocionalno pismeni jer na podražaje iz sredine reagujemo na konstruktivan i fleksibilan način. Počinjemo da se razumemo da se u svemu ne razumemo i to je ok.
Dok sačekamo šta će varoški za ogovaranje novo da nam donese sedmica ispred nas, uzimajte redovnu terapiju za sva svoja (ne)dokazana stanja. Nemojte biti selektivni u tretiranju sopstvenog zdravlja ako ne zbog sebe onda zbog sveta oko vas.
Jednako važno je i da pokušate da poštujete ljude oko sebe, sa kojima delite život koji je neponovljiv, a to podrazumeva i da poštujete učitelje i njihove učenike.
Jer, razumevanje i poštovanje drugih (to znači i drugačijih) jeste bit srećnih odnosa među ljudima. Harmonija možda nikada ne bude ostvarena, ali stremljenje ka istoj dragocen je ishod koji je u mnogim slučajevima bolji od samog cilja koji nam sve više izmiče.
UKOLIKO VAM SE TEKST DOPADA I VOLITE NEZAVISNO I KVALITETNO NOVINARSTVO, VI MOŽETE PODRŽATI AUTOGRAF PA I NAJMANJOM MOGUĆOM UPLATOM NA NAŠ RAČUN ILI PREKO PAYPAL-A. HVALA! ZA VIŠE INFORMACIJA I PRECIZNE UPUTE KLIKNITE OVDJE.