Мир Божији – Христос се роди!

Kaže se da je kod hrišćana Božić najradosniji praznik jer vraća nadu u čuda, ali i da je spasenje moguće i da nismo uzalud rođeni.

Ovo izbavljenje od ništavila, uz prateći nihilizam, jako je bitno za sav živi svet, bio on verujući ili negirajući, jer radi kalibraciju čovekovog smisla na napaćenoj Zemlji koju ne posmatra kao geografski pojam (nebesko telo) već kao duhovno predvorje onog zagrobnog, obećanog ako smo dobri, života.

Božić je vreme okupljanja porodice kada se sastaju starost i mladost, mudrost i mladalački ideali, kada se uz ”punu kuću” govori o prošlim vremenima koja ma koliko bila teška i bremenita u svim tim pričama dobijaju neki mistični momenat da je ipak bilo bolje.

Da li je to do romantičarskog zanosa pripovedača ili se ipak radi o nostalgiji koja je neobjektivno subjektivna nije uvek jasno, osim da je sve to dobro i vredno pominjanja i slušanja.

Ovakav pristup Božiću kao omiljenom prazniku, u doba zime na geografskoj zemljinoj polulopti, odnosno leta na južnoj polulopti, nepotrebno je politizovan čovekovom ranjivosti prema pohlepi i osećaju moći te se 1054. godine hrišćanstvo raspolutilo na dva ogranka: pravoslavni i katolički.

Doslovno su jedni druge, takvi – nikakvi, izopštili iz i njihove Crkve. Rezultat toga, ukorenjene istočne teologije u grčkoj filozofiji odnosno zapadne teologije temeljene na rimskom pravu, vidimo i danas.

Pravoslavni hrišćani, više od 260 miliona vernika širom sveta, Božić slavi 7. januara po julijanskom kalendaru, za razliku od onih hrišćanskih denominacija koje prate gregorijanski kalendar. Božićno slavlje započinje dan ranije, 6. januara, na Badnji dan kada se u kuću unosi hrastovo ili cerovo drvo, badnjak, u kojoj se uveliko spremaju različite mrsne delicije nakon posta od 28. novembra do 6. januara.

Prvi dan Božića je dan radosti rađanja, obnavljanja života, te se ne ide u goste sa izuzetkom Položajnika – prvog i jedinog gosta u kući koji donosi sreću, radost i napredak. Obično se radi o muškom mlađem članu porodice, ili takvom dečaku koji je komšija drugim porodicama, koji je dobronamerni lučonoša dobrih vesti da se Hristos rodi.

On ukućanima čestita Božić, u seoskim domaćinstvima prilazi ognjištu i grančicom badnjaka raspiruje vatru govoreći: ”Koliko varnica, toliko srećica. Koliko varnica toliko parica. Koliko varnica toliko u toru ovaca. Koliko varnica toliko prasadi i jaganjaca. Koliko varnica, toliko gusaka i piladi, a najviše zdravlja i veselja. Amin, Bože daj”.

Srećna su domaćinstva koja još uvek imaju onaj čuveni ”Smederevac”, šporet na drva, koji osim što multifunkcionalno greje kuću jednako tako služi i za kuvanje, prženje, pečenje, ali i sušenje veša. Čini se da nema seoske kuće, barem ne u komšijskoj Srbiji, koja ovaj komad važnog kućanstva ne baštini kao porodični amanet koji se ponosno i vredno prenosi s kolena na koleno.

U simboličkom smislu Položajnik predstavlja mudrace koji su prema legendi pratili zvezdu sa istoka i došli novorođenom Hristu na poklonjenje. Naravno, različiti darovi za Položajnika ne izostaju.

Nekada su se darovali ručno izvezeni peškiri, jabuke, kolači, orasi i lešnici. Danas je i to nešto prilagođenije modernim vremenima iako je prethodno nabrojano vrednije od svih ”Dubai” čokolada i bombona zajedno!

Na Božić se svi pozdravljaju sa ”Mir Božiji – Hristos se rodi” i ”Vaistinu se rodi”, sa mnogobrojnim običajima, karakterističnim i bogatim po različitim mestima i regijama pa i državama pravoslavnog sveta.

U kuću se unosi slama i pravi se česnica sa pratećom paricom ili dukatom u česnici (božićna pogača), koju lome okupljeni ukućani. Po verovanju, onaj ko pronađe paricu biva nagrađen jednogodišnjom srećom, zdravljem i izobiljem.

Božić je dan velikih šansi, da se zamislimo i zaista pokušamo da budemo bolja verzija sebe – ovo je danas izuzetno popularna mantra kojom se ispiraju pomodarske uši gde je forma prioritet u odnosu na zanemareni sadržaj.

Sve je manje pravih vernika, onih koji pokušavaju da žive mir, slogu i trpeljivost, a sve je više onih koji neuspelo glume ljubav prema drugima, a najmanje prema drugačijima.

I ovaj Božić neki dočekuju u ratu, koji nisu birali i koji im je nametnut, a opet u ime nečijeg ”tuđeg” Boga. Dok mi stojimo u redovima za fritule od 11 evra, nerviramo se koliki je red i zašto nama nešto ne pripada više i bolje od drugih, trebali bismo da se zamislimo u kakvim teškim vremenima živimo i da su naše ”muke” posledica naše oholosti, ali i dokonosti koja je đavolja rabota.

Jer, mi nismo sami na ovom svetu i naša sreća proporcionalna je kvalitetu života drugih koje negiramo, zanemarujemo, ali i šikaniramo.

Zato svim ljudima dobre volje, koji znaju da je smisao ograničenog života na Zemlji u suživotu sa živim i neživim svetom oko sebe, Mir Božiji, Hristos se rodi!

MOŽETE PODRŽATI AUTOGRAF PA I NAJMANJOM MOGUĆOM UPLATOM NA NAŠ RAČUN HR8923600001102715720 (SWIFT/BIC: ZABAHR2X za uplate iz inozemstva) ILI PREKO PAYPAL-A. MOŽETE NAZVATI BROJ 060 866 660 / Tel.: 0,49€ (3,75 kn); Mob: 0,67€ (5,05 kn) po pozivu (PDV uključen) ILI POŠALJITE SMS PORUKU sadržaja PODRSKA na broj 667 667 / Cijena 0,82 € (6,20 kn). Operator usluge: Skynet Telekomunikacije d.o.o., info telefon: 01 55 77 555. HVALA! ZA VIŠE INFORMACIJA KLIKNITE OVDJE.

    •  Beograd je svet!
    •  Vila lutaka profesorke Snježane Banović
    •  Ustavna ''bomba u grudima''
    •  Prof. Snježana Vasiljević odrađuje vrhunsku pedagošku praksu
    •  Fizičko ili seksualno nasilje doživelo je 25,3 % žena u RH
    •  Da li izaći na izbore ili ne glavnu ulogu imaju kandidati
    •  Sintaksa prava
    •  Dosta je kopanja po živim ranama onih koji tuguju u Vukovaru
    •  SDP ima puno posla da se vrati na još nejasni, novi početak
    •  Ustavni sud je nama bitan radi zaštite ljudskih prava

> Svi tekstovi ovog autora