novinarstvo s potpisom
Po svemu sudeći počinju nam još jedne i nepotrebno šovinističke pripreme (od onih koji baštine nacionalističku mizantropiju) oko komemoracije uoči 18. novembra – Dana sjećanja na žrtve Domovinskog rata i Dana sjećanja na žrtvu Vukovara i Škabrnje.
Upravo na taj dan, neradan za ”Hrvate”, ali ne i za sve one koji rade za mizerne pare po skelama i na biciklima, sećamo se i odajemo duboko poštovanje prema svim stradalim i nestalima u Domovinskom ratu, odnosno u sravljenom gradu Vukovaru.
To je dan kada nam se sjate kolone besnih automobila stranih registarskih tablica, kao i za 5. avgusta, iz Nemačke, Austrije i ostalih zemalja u kojima ”Hrvati” voze bicikle, zidaju tuđe građevine i ”peru švapska govna”, te se u obuvenim zengama fotografišu, neki od njih, i sa neustavnim obeležjima ”Za Dom spremni” na kapama, šalovima, crnim majicama i zastavama.
Ali zašto na ovaj hladni dan, em je ravnica, em je golemi Dunav u blizini, uz folklor i pijetet moramo da se bavimo politikanstvom i iznova merimo i prekrajamo ko više voli Domovinu od nas samih bez da se zapitamo kako se Domovina zapravo voli. Koji su to parametri ljubavi, lojalnosti i odanosti, a da u sve nije upletena banalizacija zla mimikrije iz perioda neustavne NDH-a.
Prethodnih godina članovi Samostalne demokratske srpske stranke su, dan ranije, polagali venac u Dunav kao i kod spomenika memorijalnog groblja u Vukovaru. Intencija svega toga je bila odavanje počasti nevino stradalima, ko god oni bili, ali i društvena relaksacija usiljeno uznemirenih i napetih odnosa u Gradu heroju te čitavoj zemlji.
No nekima to, šta će Srbin da se poklanja žrtvama u ”njihovom ali ne i njegovom” Vukovaru, nije nikako blisko te su često pretili da će da onemoguće, živom silom, pokušaj civilizacijskog minimuma prema ubijenima i nestalima.
Članovi sadašnje vladajuće koalicije iz Domovinskog pokreta i njegovih otpadaka, oni koji nas svojim agresivnim nastupima, iskolačenih očiju, zapenjenih usta i arhaičnog ratnog sadržaja u doba mira neprestano uznemiravaju, prošle godine su najavili ”živi lanac” kako bi sprečili slobodu kretanja Srba, nejednakih državljana zajedničke nam Domovine, sa rečima da oni nisu siledžije, nasilnici ni huligani, ali da postoji crta ispod koje neće ići.
Kakva je to crta, da li je to neka bela lajna, možda kakva metafora ili stvarno neka kredom izvučena crta, još nije jasno, ali su svojim verbalnim pretnjama onemogućili jednu mirnu grupu ljudi da poseti zajednički grad Vukovar i time su demonstrirali kako izgleda kada ne idete na redovne sistematske preglede i sve prepuštate nikakvoj samokontroli koja biva objedinjena i pod šatorom sa plinskim bocama (2014. godine).
Tokom prethodnih godina, posebno za vreme globalne aktivnosti oko onog negiranog koronavirusa, mnogi su bili 18. novembra u komemoracijskim kolonama te su se naknadno lečili, tada nisu odbijali medicinu i farmaciju, od onoga šta su nazivali masovnom urotom globalizacije protiv malog čoveka.
Važno im je da im kiša ili sneg ne pokvare više desetina napravljenih fotografija u Gradu heroju koji hodočaste da bi to objavili na društvenim mrežama i time zadovoljili tuđa očekivanja.
I ove godine ćemo da obeležimo godišnjicu pada Vukovara koji je žrtvovan radi ”nacionalnih” interesa cele Domovine, a pre svega radi međunarodnog priznanja kome se težilo od ”stoljeća sedmog”.
Još samo čekamo vesti da li će biti više kolona sećanja jer nam je u DNK da se delimo i koljemo i bez da u koloni imamo Srbe koji su nam i dalje krivi za sve šta je bilo i šta tek dolazi. Obeležja neustavnih tamnih vremena, na koje neki gledaju sa setnom suzom u oku, neće nedostajati jer šta je nama bilo kakav javni skup bez ”manifestacije rasističke ideologije – ZDS”.
Tačno pre 33 godine, nakon tri meseca svakodnevnih napada i opsade od strane JNA i paravojnih pripadnika kojekakvog mentalnog zdravlja, grad Vukovar je slomljen i pao je u krvave ruke onih koji su ga rušili i koji su ubijali ljude na svom kućnom pragu.
U gradu Vukovaru i okolini ubijeno je najmanje 32 dece. U masovnoj grobnici, gde je Memorijalno groblje, pronađeno je 938 tela, dok je u masovnoj grobnici na Ovčari pronađeno 200 tela, a za još oko 60 se traga.
Prema podacima od pre nekoliko godina ukupno je stradalo više od 2.700 ljudi te se traga za oko 525 osoba sa područja Vukovarsko-srijemske županije, od kojih je njih 386 sa područja grada Vukovara i okolnih naselja.
U kolektivnoj svesti naše lepe Domovine, to je ono potenciranje emocija i nabijanja osećaja griže savesti, grad Vukovar je zapisan, a zapravo je sinonim, za besmisleno i uzaludno razaranje i sve strahote rata.
Grad Vukovar je s početkom devedesetih godina prošlog veka bio sinonim za najgore u ljudima, sa svih strana i od strane svih nivoa vlasti, a najviše od strane onih koji su ”pušteni s lanca” da sprovode totalno bezvlašće.
U pitanju je mesto koje je najveća sramota ljudskih, srpsko-hrvatskih, odnosa jer su svi nejednako, u ratu i miru, učestvovali u žrtvovanju ljudi i razaranju njihove imovine i zajedničke kulture.
Nažalost i dalje se ne radi na obnavljanju poverenja u zavađenoj zajednici, poput pružanja ruke jedni drugima zarad neizvesne nam budućnosti dece koja ostaju iza nas.
Jer to bi trebala da bude svrha pominjanja grada Vukovara danas – solidarnost, razumevanje, međunacionalni dijalog i trpeljivost, a ne stalno kopanje po živim ranama ljudi koji su ostali da tuguju za onima koji su u gradu Vukovaru nasilno izgubili živote ili onih koji se vode kao nestali.
MOŽETE PODRŽATI AUTOGRAF PA I NAJMANJOM MOGUĆOM UPLATOM NA NAŠ RAČUN HR8923600001102715720 (SWIFT/BIC: ZABAHR2X za uplate iz inozemstva) ILI PREKO PAYPAL-A. MOŽETE NAZVATI BROJ 060 866 660 / Tel.: 0,49€ (3,75 kn); Mob: 0,67€ (5,05 kn) po pozivu (PDV uključen) ILI POŠALJITE SMS PORUKU sadržaja PODRSKA na broj 667 667 / Cijena 0,82 € (6,20 kn). Operator usluge: Skynet Telekomunikacije d.o.o., info telefon: 01 55 77 555. HVALA! ZA VIŠE INFORMACIJA KLIKNITE OVDJE.