autograf.hr

novinarstvo s potpisom

UKRAJINA ČIM PRIJE U EUROPSKU UNIJU!!

Dvadeset godina Queer Zagreba

AUTOR: Ivan Zidarević / 19.05.2025.

Nekako smo preživeli lokalne izbore. Čini se da kao nikada nismo imali više populističkih objava i obećanja, uz prateće uvrede i klevete, a sve s ciljem diskreditacije drugoga sa kojim smo do juče delili političku poziciju ili stranku.

Obećavanja o medu i mleku ili, odnosno za one koji su skloniji istočnjačkim romansama, svili i kadifi, najviše su nam plasirali oni koji su se bavili difamacijom i sa onim niskim strastima o kojima svi potajno maštamo.

Tu negde i u svoj toj neprilici koja nas je zadesila od izbora dogodio nam se Međunarodni dan borbe protiv homofobije, transfobije i bifobije. Od 2004. godine 17. maja se obeležava kao Međunarodni dan borbe protiv homofobije, transfobije i bifobije, s ciljem skretanja pažnje na donosioce odluka, javnost i medije na nasilje i diskriminaciju koju doživljavaju LGBT osobe širom sveta – pa i kod nas.

Ovaj datum odabran je zato što obeležava godišnjicu odluke Svetske zdravstvene organizacije (SZO) da deklasifikuje homoseksualnost kao mentalni poremećaj 17. maja 1990. godine. To jasno pokazuje da je 1948. godine u Međunarodnu klasifikaciju bolesti homoseksualnost dodata kao nešto šta tamo (ne)pripada, te je još 1973. godine Američko udruženje psihijatara prvo uklonilo homoseksualnost iz dijagnostičkog priručnika.

Prema sveže objavljenoj analizi stanja ljudskih prava LGBTIQ+ ljudi u Evropi naša zemlja je doslovno na sredini sa 49,14 % od 100 % na tzv. duginoj skali ILGE-a (International Lesbian, Gay, Bisexual, Trans and Intersex Association). Najbolje zemlje su Malta 88,83 %, Belgija 85,31 % i Island 84,06 % dok su na samom dnu bilo kakvoj slobodi i ravnopravnosti Rusija sa 2,00 %, Azerbejdžan 2,25 % i Turska sa 4,75 %.

Ono u čemu smo, u onoj intersekcijskoj podeli, sa ponosnih 100 % jeste prostor za slobodan rad civilnog društva i organizacija koje se bave zaštitom i unapređenjem ljudskih prava LGBTIQ+ osoba u našoj zemlji. Među svim tim pojedincima, braniteljima ljudskih prava i udruga, pune dve decenije ističe se Udruga Domino iz prestonog grada koji i dalje čeka neku svoju obnovu.

Radi se o prepoznatoj i nužnoj organizaciji civilnog društva koja deluje u područjima kulture na lokalnoj i međunarodnoj sceni. Za cilj ima propitivanje tradicionalnih kalupljenja ljudi te radi na transformaciji opresivnih normi u tranzicijskom društvu kroz kulturu, medije, javne politike, obrazovanje i saradnje sa domaćim i međunarodnim organizacijama.

Vizija Domina je da u društvu postoji konstantnost prepoznavanja normi koje onemogućuju slobodu kreativnog umetničkog i queer izražavanja koje je subverzivno, ali bezopasno za druge ljude.

To izražavanje najčešće je vidljivo kroz nezavisno umetničko predstavljanje koje je garancija pomeranja granica i kritičkog propitivanja postojećih društvenih normi.

Upravo zbog toga Udruga Domino stvara takvo društveno okruženje u kojoj se nezavisna kultura slobodno manifestuje kroz različite forme i kroz različite aktere. Udruga Domino, sve ove godine i vrlo uspešno, sprovodi svoje aktivnosti i ostvaruje opšte ciljeve kroz četiri glavna programa: kultura, mediji, edukacija, politika.

Da smo mi ipak po nečemu posebni, a to nisu samo ono odricanje od odgovornosti i mržnja u svim oblicima i formama – koje tretiramo kao deo nematerijalne kulturne baštine, govori i podatak da je prvi Queer Zagreb održan 2003. godine, godinu dana nakon prvog Gay Pridea, na kojem je sve završilo sa izuzetnim nasiljem, suzavcem i prebijanjem.

Upravo toliko godina, čitaj dvadeset ili dve decenije, Udruga Domino ruši tabue, nanovo vrši konfrontaciju sa mainstream kulturom, stvara estetsku inovativnost, multimedijalnost i društveni angažman.

Sve ovo, ali i više od toga – jer je teško nečiji rad i svo ono iskustvo i kojekakve situacije preneti u kratki tekst, deo je onoga šta nas je mapiralo na kulturnu scenu sveta, a zove se festival Queer Zagreb.

O ovome, ali i drugim zanimljivostima slušali smo u KGZ Bogdana Ogrizovića kada su Suzana Marjanić, Zvonimir Dobrović i profesor Darko Lukić govorili o elektronskoj knjizi o 20 godina Queer Zagreba.

Ovaj 23. Queer Zagreb obeležava se programom posvećenom temi Criminal Queer. Festival polazi od činjenice da su queer identiteti istorijski i savremeno kriminalizovani kroz zakon, kulturu, institucije i društvene norme te istražuje kako se umetničkim alatima gradi otpor, dokumentuje ranjivost i oličava preživljavanje.

Festivalski program, od 22. do 29. maja 2025. godine, okuplja međunarodne i domaće autore među kojima su Maiamar Abrodos i Gonzalo Quintana (Argentina), Nikolina Komljenović (Hrvatska), Viktor Konstantinović (Srbija), Jeremy Goldstein (UK), Hazem Header (Egipat), Bruno Isaković (Hrvatska), National Queer Theater (SAD) te Karlo Štefanek (Hrvatska / Holandija).

Intimnost, represija, zavisnost, otpornost, arhiviranje i sećanje čine tematsku okosnicu ovogodišnjeg programa, kojim Queer Zagreb nastavlja svoju misiju borbe protiv sistemske opresije i brisanja queer iskustava umetnošću koja uporno, nežno i beskompromisno svedoči postojanju.

MOŽETE PODRŽATI AUTOGRAF PA I NAJMANJOM MOGUĆOM UPLATOM NA NAŠ RAČUN HR8923600001102715720 (SWIFT/BIC: ZABAHR2X za uplate iz inozemstva) ILI PREKO PAYPAL-A. HVALA! ZA VIŠE INFORMACIJA KLIKNITE OVDJE.

Još tekstova ovog autora: