Genocid u Srebrenici je zadovoljenje pravde u svoj nepravdi

Ako je uime sećanja, a ne nekog novog sukoba koji se jasno ogleda na zagađenom horizontu onda neka je.

Prošle sedmice Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila je rezoluciju o genocidu u Srebrenici. Za usvajanje su glasale 84 zemlje, 19 je bilo protiv, uz 68 uzdržanih. Izglasanim dokumentom 11. juli se proglašava Međunarodnim danom sećanja na žrtve genocida u Srebrenici, osuđuje negiranje genocida, kao i veličanje ratnih zločinaca.

Politički analitičari, neki među njima svoje mesto na televiziji zavredili su neprestanim prognoziranjem budućih koraka populističkih političara, uveravaju nas da je u politici sve zapravo stvar tajminga. Tako i ovog puta, kao i uvek kada je nešto vezano za balkanske prostore, opskurni srpski portali bivaju krcati kojekakvim analizama zašto ovo, zašto baš sada i kako svi i dalje mrze malu Srbiju.

Zemlje predlagateljice izglasane rezolucije bile su Nemačka i Ruanda. Za one koji ne žele da znaju više prošlo je tri decenije od izvršenog genocida u Ruandi kada su pripadnici većinske etničke grupe Hutu ubili oko 800.000 manjinskih Tutsija, umerenih Hutua i pripadnika treće etničke grupe, Twa, u jednoj od najstrašnijih epizoda u ljudskoj istoriji. Ubistva su se dešavala metodično, krvavo, mecima, od kuće do kuće mačetama, sekirama i palicama.

Nakon svega ovoga Ujedinjene nacije su osnovale Međunarodni krivični sud za Ruandu. Tribunal je osudio ukupno 61 osobu te je sve kvalifikovao sa genocidom. Suđenje u lokalnim sudovima započelo je 1996. godine te su optužnice formirale za one koji su planirali, podsticali, nadzirali ili izvršili ubistva. Uz sve to suđeno je i za masovna silovanja i najteže zločine protiv čovečnosti. Pred sudovima se ukupno našlo od 800.000 do milion ljudi.

Vratimo li se na izglasani dokument oko presuđenog genocida u Srebrenici (Bosna i Hercegovina), prema rečima onih koji su tekst sastavljali, isti je usmeren isključivo protiv počinilaca genocida, uz napomenu da su sve etničke zajednice tokom rata stradale. Opet za one koji nikako ne žele da znaju bilo šta što nije mitomanski narativ, Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju Ujedinjenih nacija (MKSJ) u Hagu doneo je više presuda u kojima se potvrđuje genocid u slučaju Srebrenice.

U julu 1995. godine u Srebrenici je ubijeno više od 8.372 muslimanskih muškaraca i dečaka, dok je više 20.000 ljudi proterano. Na doživotne kazne zatvora, između ostalog i zbog Srebrenice, osuđeni su Ratko Mladić, bivši komandant Vojske Republike Srpske, kao i bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić.

Iz nekog razloga u Srbiji je stvorena takva situacija, barem kod onih koji od ratova žive, ali u ratove svoju decu ne šalju, da je priznanje presuđenog genocida jednako izdaji nečega što bi se imenovalo kao srpstvo.

Neprestano se plasira priča da je time, presudom Međunarodnog suda odnosno sada i rezolucijom Ujedinjenih nacija, sav srpski narod genocidan. To svakako nije i ne može da bude istina jer ne postoji presuda za kolektivnu krivicu. Da je to to fakat, a ne mit govori i Ženevska konvencija koja nama nije jasna i od koje nas boli glava.

Izglasanom rezolucijom se, pored proglašavanja 11. jula Međunarodnim danom sećanja na genocid u Srebrenici, osuđuje poricanje presuđenog genocida kao istorijskog događaja, uz poziv državama članicama Ujedinjenih nacija da ”očuvaju utvrđene činjenice”, koje uključuju i obrazovni sistem.

Ne pominje se direktno nijedan narod ili država, ali se osuđuju svi koji ”veličaju ratne zločince, zločine protiv čovečnosti i genocid, uključujući i odgovorne za genocid u Srebrenici”.

Iako srpska delegacija nije uspela da zaustavi izglasavanje Rezolucije, čak su i crkvena zvona lupala u sekularnoj Republici Srbiji za spasenje i stamenost predsednika uzurpirane države, predsednik se sa svojom Truman šou svitom ponašao pobednički. Inače sa svim ovim folklorom Srpska Pravoslavna Crkva aktivno učestvuje u negiranju presuđenog genocida u Srebrenici sve imenujući zločinom ”velikih razmera”.

Naravno da je i ovo posledica toga da srpsko društvo, napaćeno i oblikovano i delovanjem Srpske Pravoslavne Crkve, nikako ne prihvata realnost da je upravo srpsko rukovodstvo (posebno ovo koje je trenutno na vlasti) to koje se bavi revizijom prošlosti bez ikakve primisli za suočavanjem sa vlastitom odgovornosti (tada i sada).

Kako ne bi bilo nikakvih zabuna presuđeni genocid u Srebrenici, tokom rata na prostoru bivše nam zajedničke države, jeste pokušaj zadovoljenja pravde u svoj toj nepravdi.

Nažalost na ovim našim meridijanima puno je toga ostalo nerazjašnjeno, bez pokušaja zadovoljenja pravde, za čime se neprestano poseže kao kakvim verbalnim oružjem u merenju ko je koga više klao i ko je kome više šansi oduzeo.

Negiranje presuđenog genocida u Srebrenici, toksično ponašanje koje uporište pronalazi u dubokim moralnim jamama prepunim predrasudama i natrpanim tuđim iskustvima, nikoga ne čini većim Srbinom, ili pravoslavnim vernikom naslednkom svetosavlja, već suprotno od toga.

Prihvatanje odluka sudova, domaćih i onih međunarodnih, jeste najviši vid patriotizma sa kojima nikako ne moramo da se slažemo, ali bismo trebali da ih respektujemo. Jer sve suprotno od toga jeste izdaja vlastitog ustava, a time i svoje zemlje.

 

MOŽETE PODRŽATI AUTOGRAF PA I NAJMANJOM MOGUĆOM UPLATOM NA NAŠ RAČUN HR8923600001102715720 (SWIFT/BIC: ZABAHR2X za uplate iz inozemstva) ILI PREKO PAYPAL-A. MOŽETE NAZVATI BROJ 060 866 660 / Tel.: 0,49€ (3,75 kn); Mob: 0,67€ (5,05 kn) po pozivu (PDV uključen) ILI POŠALJITE SMS PORUKU sadržaja PODRSKA na broj 667 667 / Cijena 0,82 € (6,20 kn). Operator usluge: Skynet Telekomunikacije d.o.o., info telefon: 01 55 77 555. HVALA! ZA VIŠE INFORMACIJA KLIKNITE OVDJE.

    •  Sintaksa prava
    •  Dosta je kopanja po živim ranama onih koji tuguju u Vukovaru
    •  SDP ima puno posla da se vrati na još nejasni, novi početak
    •  Ustavni sud je nama bitan radi zaštite ljudskih prava
    •  Teško je biti romske ili srpske nacionalnosti u RH
    •  Kreće predizborna šizofrenija. Najgore je ne izaći na izbore
    •  Srbija kao domaće jalovište za globalni profit
    •  Rodni apartheid 
    •  Teško je biti žena u ovom nesavršenom svetu i u našem ataru
    •  Topuzom protiv ''Susreta na tromeđi''!

> Svi tekstovi ovog autora