Ko bi koga da voli, a ko bi kome majku srpsku?!

Nije netačno reći da smo kao nacija, skoro pa bez prihvaćenih nacionalnosti, prilično kreativni. Ako izuzmemo komšije Srbe, sa suprotne strane Dunava, kao i nikad prežaljenu teritoriju Bosne i Hercegovine, čini se da smo mi treći po maštovitosti koja nam pada na pamet i koju, bez susramlja, aktivno prosipamo gde nam je volja u javnom prostoru.

Inače, poimanje javnog prostora kao nekakve javne površine koju smo prinuđeni da delimo sa drugima, nama je nedokučivi pojam koji nam nikada nije, kako se ono kaže, ”lego” te smo imuni na manire koji podrazumevaju trpljenje i dobro upravljanje. No to je neka druga priča.

Prošle nedelje (tjedna) Srpsko narodno vijeće objavilo je svoj čuveni Bilten ”Historijski revizionizam, govor mržnje i nasilje prema Srbima u 2021.”. Radi se o sakupljenim podacima o vrišteći motivisanim predrasudama, netrpeljivosti i stalno prisutnoj mržnji prema Srbima u našoj slobodnoj Domovini Hrvatskoj.

U pitanju je obrada kreativno predstavljenog govora mržnje, a za neznalice to je i dalje kazneno delo u nas i ne spada u slobodu govora, kroz crteže, rečenice, grafite i poruke u onom javnom prostoru po kojem pljujemo, bacamo đubre i bez pardona ga zapišavamo jer je to, kao, društveno prihvatljivo. Barem za muškarce.

Zašto se Srbe mrzi tako (ne)organizovano prava je misterija. Domovinski rat je završen, biće, pre trideset godina, zemlja je oslobođena u svim svojim granicama i mnogi Srbi su proterani ili su jednostavno ”nestali” te su se sveli na statističku grešku.

Nominalno, prava postoje, nije sporno, ali šta od toga imaju oni koji se prezivaju na ”vić”, a nisu, recimo, saborski zastupnici ili dožupani. Koje su njihove perspektive?

Kako i stoji u predstavljenom Biltenu, koji je i dostupan u virtuelnom svetu u pdf obliku, političari i njihovi omašćeni brci, i ženama rastu mustaći, zloupotrebljavaju medijski prostor i obilato koriste zagađenu političku scenu da šire animozitet prema Srbima, proglašavajući ih glavnim krivcima svega neuspešnog u Domovini koja je nekada i imala šansu. Gde se denula ta šansa, ona koja je svoj vrhunac izgubila neposredno nakon Domovinskog rata, to više niko ne zna.

Uzmemo li za primer narodne poslanike, hrvatske zastupnike u Saboru, bez da palimo ton možemo da razaznamo, po grčenju lica i mlataranju rukama, ko bi koga da voli, a ko bi kome majku srpsku. To se odnosi i na one sa iskolačenim očima, krpama i pelenama umesto maski na licu i onih koji su na prvi put obučenom odelo zadenuli po jednu hrvatsku zastavu. Šovinisti koje svi plaćamo.

Da olakšamo, da nije baš sve tako ko onaj crni vilajet vadimo se da su podaci o rasizmu prikupljani za vreme COVID-19 godine i da su ljudi dodatno napaćeni neizvesnošću koja im se poput (U)dava kovitla oko vrata.

Tu su i oni zemljotresi koji nas usled obnove koja nikako da krene stalno podsećaju kakvi su nam životni prioriteti. Bitnija nam je vojna eskadrila nego da naše ljude smestimo u neke njihove domove.

Izvlačimo se i na održane lokalne izbore o kojima oni u Zagrebu i ne znaju koliko su važni za ljude koji nisu privilegovani da žive u urbanoj sredini koja ima vodu struju i kanalizaciju.

To su one ”vukojebine” udaljene samo sedamdeset kilometara od glavnog grada jedne od država Evropske unije, na koju padaju dronovi veličine autobusa bez političkih posledica.

Ali, i to nam je nebitno jer ide leto i važno je da odaberemo aranžman, ali ne i da platimo pričuvu ili struju.

U prošloj godini, valjda jer nismo imali gde puno ni da idemo, šetamo i bauljamo, bilo je zavidnih zakonodavnih aktivnosti te je donesen i Zakon o civilnim stradalnicima Domovinskog rata koji je, ne daj mi te bože, trebao da izjednači patnju ”njih i nas”, ”naših i njihovih”, bez da razumemo da je stradali civil – civil, bila to Marica ili Milica.

Osim što smo kreativni, kažemo za sebe i da smo emotivci. Često nas pogodi ”prejaka reč”, pesma, stanje i status drugoga, ali izgleda ne i drugačijega od nas. Umesto da taj amblem, prisvojeni pridev, iskoristimo za uključivanje drugih i drugačijih mi ga repetiramo u mržnju i iznova pravimo normalnim da je u redu ne voleti druge i to slobodno pokazivati bez posledica.

Statistički predstavljeno, tokom 2021. godine netrpeljivost se najviše žvrljala po fasadama, ulicama, haustorima i nasušno potrebnim javnim klozetima, sa zabeleženih 297 grafita i znakovlja koji sadrže mržnju i etničku neptrpeljivost.

Zatim, drugo po zastupljenosti jesu pretnje i vređanje upućene Srbima ili institucijama koje se vezuju za Srbe. Zabeleženo je 37 primera govora mržnje i etničke netrpeljivosti u medijima te 26 fizičkih napada (broj napadnutih osoba).

Da ne bi bilo da su sve ovo skovali neki Srbi u Hrvatskoj, te i oni koji ih aktivno podržavaju, Savetodavni odbor Saveta Evrope za zaštitu nacionalnih manjina u petom mišljenju o Hrvatskoj navodi da postoji diskriminacija nacionalnih manjina, posebno Roma i Srba.

Od 2017. do 2020. godine, kako je nevedeno, povećan je broj kaznenih dela motivisanih mržnjom, a posebno je zabrinjavajuća prisutna mržnja u medijima i govor mržnje u političkom životu.

Ističu se i istorijski revizionizam, dominacija predrasuda i neprijateljska retorika koja je usmerena protiv Roma i Srba, ali nisu zaobiđeni ni Jevreji.

Domovina je pozvana da organizuje edukacije, omogući slobodno praktikovanje kulturnog identiteta i da napravi pozitivne propise, u pogledu socijalnih prava, da bi pripadnici nacionalnih manjina uživali onu, misaona imenica, pozitivnu diskriminaciju.

(Lj)ubi Srbina!

 

UKOLIKO VAM SE TEKST DOPADA I VOLITE NEZAVISNO I KVALITETNO NOVINARSTVO, VI MOŽETE PODRŽATI AUTOGRAF PA I NAJMANJOM MOGUĆOM UPLATOM NA NAŠ RAČUN ILI PREKO PAYPAL-A. HVALA! ZA VIŠE INFORMACIJA I PRECIZNE UPUTE KLIKNITE OVDJE.

    •  Sintaksa prava
    •  Dosta je kopanja po živim ranama onih koji tuguju u Vukovaru
    •  SDP ima puno posla da se vrati na još nejasni, novi početak
    •  Ustavni sud je nama bitan radi zaštite ljudskih prava
    •  Teško je biti romske ili srpske nacionalnosti u RH
    •  Kreće predizborna šizofrenija. Najgore je ne izaći na izbore
    •  Srbija kao domaće jalovište za globalni profit
    •  Rodni apartheid 
    •  Teško je biti žena u ovom nesavršenom svetu i u našem ataru
    •  Topuzom protiv ''Susreta na tromeđi''!

> Svi tekstovi ovog autora