Možemo li da se izdignemo iz destruktivnih emocija?

Ako ispravno mislimo onda možemo i da razumemo. Ako nešto i razumemo nužno ne znači da to i opravdavamo. Ima li to ikakvog ili nema ama baš nikakvog smisla?

Možemo li da se izdignemo iz destruktivnih emocija i da se kao ljudi, misli se na svesnost, odredimo ka milosrđu (empatiji)? Da li je to tako teško i nedostižno i zašto nam je lakše da mrzimo i razapinjemo (karakteristika hrišćanstva) u odnosu da razumemo i opraštamo?

Komšijska Srbija doživela je nacionalnu tragediju, jednu u nizu, koja joj je oduzela i ono malo prava na nadu. Nada je ultimativni vodič kroz kijamet nedaća koje su sastavni deo života svakog ljudskog bića.

Kažu da novorođenče plače, osim biologije prvog udisaja, i zbog patnje koja ga očekuje u životu među drugim ljudima. Jednostavno, svi smo u korelaciji i nismo izolovana ostrva među izlovljenim i zagađenim okeanima i morima.

Mediji i stručnjaci nas upozoravaju, naravno da smo prednost dali medijima, kako živimo u eri otuđenosti, individualizma i nasilja. To je ona spoznaja da su nam svakodnevne traume (fizičke i emocionalne) nadohvat nejake ruke i da se kao društvo nepovratno oblikujemo u nešto što nije svojstveno humanim načelima koja su opstajala i preživljavala tokom i mračne ljudske istorije.

Društvene mreže i internet, pored svih pozitivnih strana protoka i dostupnosti informacija i znanja, kriju brojne opasnosti koje loše deluju na mentalno zdravlje ljudi.

Najizloženiji su, posebno jer se radi o ličnostima u formiranju, deca i mladi koji su vremenski najduže izloženi internetu (po podacima do osam sati dnevno u Srbiji – internet, televizija i igrice) i koji nisu u stanju da razaznaju dobro od lošeg i istinu od neistine.

Osim što se radi o lažnoj, virtuelnoj, slici sveta u kojoj se pojavljuju i životare osobe koje nužno ne moraju da budu ono za šta se predstavljaju (kojekakvi egzibicionisti), internet i društvene mreže aktivno deponuju digitalni otisak naših aktivnosti koje mogu da budu iskorišćene za manipulativne stvari onih koji nam nikako ne žele dobro i koji koriste našu naivnost i lakomislenost.

Virtuelna interakcija sa neznancima, dostupnost svega (odmah i sad), pornografski i nasilan sadržaj te selektivno prihvatanje (dez)informacija oblikuju našu viziju stvarnosti i udaljavaju nas od realnosti koja je isto tako nehumana, ali je čoveku u traumatičnim situacijama, pod patnjom, vrlo inherentno.

Radi osećaja pripadanja, koja je najvažnija odrednica dece i adolescenata, često se na internetu ponašamo neodgovorno, bez vidljivih znakova upozorenja i opasnosti, da naše misli i fotografije mogu da budu dostupne ljudima koji nemaju dobre namere prema drugima. Radi se i o postojanju internet predatora koji kao krajnji cilj imaju i fizički kontakt, a sve radi zloupotrebe krhkog poverenja i prava dece i mladih.

Nažalost roditelji, a nema škole za roditeljstvo, ali zato ima za vlasništvo nad psom, u zaštiti svoje dece ne mogu i ne znaju da prepoznaju sve pretnje koje im preko raznih ekrana ulaze i u kuću.

Usled nepoznavanja savremenih tehnologija, ali i odsustva kvalitetno provedenog vremena sa sopstvenom decom roditelji ne vide sve zamke koje im globalizacija i kapitalistički stil života nameću uz otimanje prava da budu roditelji zaštitnici.

Savremenog nejakog ali na steroidima čoveka, onog koji u nekim krajevima sveta nauštrb drugih živi sve duže i oholije, odlikuje i tako nesrećni ali očekivani individualizam. To je ono naglašavanje značaja i važnosti interesa pojedinca i vrednosti pojedinačnoga, individualnoga, u odnosu na zajednicu ili društvo kao celinu.

Takvim manirom otimača od celine, proliferacijom, individualisti rastaču jedinstvo društva u svojoj nesavršenosti na atome koji dobijaju isključivo negativno naelektrisanje.

”Istorija svih dosadašnjih društava je istorija klasnih borbi”. Jednom je izjavio negirani i ko radioaktivni element odbačeni Karl Marks.

Temeljne teorije Marksove sociologije sastavljene su od istorijskog materijalizma, klasne borbe (konflikta) i otuđenja ili alijenacije. U ovom kontekstu alijenacija odnosila bi se i na prekid prirodne veze povezanosti ljudi kao i onoga šta ti ljudi proizvode. Upravo je otuđenost od ljudskosti ono po čemu se razlikujemo od životinja.

Kao kakav socijalistički Nostradamus još se tokom sedamdesetih godina prošlog veka, čitaj Hrvatsko proleće, nagoveštavala alijenacija kao ”centralni problem našeg društva”, povezujući to sa ljudskom prirodom i progresom koji je neupitan.

Uz sve to se uliva, kao kakav potok potreba, i egoizam sa konstantom samopotvrđivanja te elitizam koji je nedeljiv od savremenog čoveka digitalnog doba.

Iako je elitizam nekada bio namenjen za filozofe danas je njegovo značenje u bitnome drugačije. Radi se o pojedincima koji su preinačili tradicionalno poimanje i za sebe prisvojili epitet koji im nikako ne pripada, ali se sa njime kite ko onim narodskim tuđim perjem.

Pre su to bili veliki znalci, umetnici ili državnici, sportisti ili naučnici koji su tvorili elitu u svojim dometima delovanja. Danas je to ipak nešto drugačije, ali su i vremena drugačija.

Razni influenseri i blogeri, prepoznati i po svojim nedelima i blasfemijama, čine moćnu grupu (ne)istomišljenika koji plasiraju lako probavljiv, često skaradan, sklandalozan i krvav sadržaj koji podilazi niskim strastima i za čije konzumiranje nije neophodno prethodno predznanje bilo čega. Zapravo, odsustvo znanja je njihova niša i u tom slučaju najviše imenujemo da se radi o deci i adolescentima.

Nakon tragedije sa izgubljenim životima, narušenim poverenjem društva u ljude i sistem koji ne funkcioniše i koji sam sebe negira, trebaće vremena i volje da se radi na nacionalnom zaokretu ka vrednostima koje su silnice spajanja: solidarnost, trpeljivost i empatija.

Čovek se ne rađa kao netolerantan, neprilagođen ili izopšten već su takve odrednice posledica zajednice, primarno porodice, u kojoj osoba odrasta.

Dok sačekamo neku novu, ljudskom pameti programiranu, veštačku ”inteligenciju” (pleonazam samo takav) koja treba da nam skrati dane u dokolici među nikad više ljudi na planeti (preko osam milijardi), iskoristimo limitirano vreme na ovom svetu kako bismo se povezali sa drugima u zajedništvu, prijateljstvu i ljubavi.

 

MOŽETE PODRŽATI AUTOGRAF PA I NAJMANJOM MOGUĆOM UPLATOM NA NAŠ RAČUN ILI PREKO PAYPAL-A. MOŽETE NAZVATI BROJ 060 866 660 / Tel.: 0,49€ (3,75 kn); Mob: 0,67€ (5,05 kn) po pozivu (PDV uključen) ILI POŠALJITE SMS PORUKU sadržaja PODRSKA na broj 667 667 / Cijena 0,82 € (6,20 kn). Operator usluge: Skynet Telekomunikacije d.o.o., info telefon: 01 55 77 555. HVALA! ZA VIŠE INFORMACIJA KLIKNITE OVDJE.

    •  Sintaksa prava
    •  Dosta je kopanja po živim ranama onih koji tuguju u Vukovaru
    •  SDP ima puno posla da se vrati na još nejasni, novi početak
    •  Ustavni sud je nama bitan radi zaštite ljudskih prava
    •  Teško je biti romske ili srpske nacionalnosti u RH
    •  Kreće predizborna šizofrenija. Najgore je ne izaći na izbore
    •  Srbija kao domaće jalovište za globalni profit
    •  Rodni apartheid 
    •  Teško je biti žena u ovom nesavršenom svetu i u našem ataru
    •  Topuzom protiv ''Susreta na tromeđi''!

> Svi tekstovi ovog autora