Nakon desetljeća istopolni brak više ni pravno nije mrak

Srećna nova 2024. godina!

Nova godina je prilika, ona koju neko nikada i ne dočeka u ograničenom životu gde sve šta je rođeno mora i da umre, za mnoštvo toga pozitivnog i uključivog, nesebičnog i dostojanstvenog svojstvenog za razumnog čoveka.

Nažalost već trećeg januara je ona dominantnija neprilika koju grlimo odbacujući sve ono dobro oko nas, i u nama, jer smo nespremni da se potrudimo i ponudimo napor više kako bismo zajedničko mesto za život učinili prihvatljivijim do odlaska do onih ”večnih lovišta” od kojih strepimo.

U ovoj 2024. godini biće ravno da smo proživeli deceniju sa pravnim prepoznavanjem i davanjem važnosti istopolnim porodičnim odnosima.

U julu mesecu 2014. godine Hrvatski sabor izglasao je, uz onaj nikakav Zakon o radu, životni i nasušno potrebni Zakon o životnom partnerstvu osoba istog spola koji nas je lansirao u orbitu naših, tada i sada, društvenih, verskih i političkih odnosa.

Da nam kraj prethodne 2023. godine, uz onog Papu koji promoviše jevanđelje za sve i svakoga, nikoga ne smatrajući manje vrednim, gubavim i izopštenim, prođe u veselju (kako za koga) potrudio se naš Ustavni sud koji je doneo Rešenje o neprihvatanju predloga za pokretanje postupka za ocenom saglasnosti s Ustavom Zakona o životnom partnerstvu osoba istog spola, i to devet godina od prispelih ”obrazloženja” zašto izglasani Zakon nije u skladu sa našim Ustavom pa ga je kao takvog nekome trebalo i suspendovati.

U svojem obrazloženju, zašto ne prihvata one nasrtaje kojekakvih udruga i pojedinaca sa sada već dokazanim neustavnim namerama, Ustavni sud obrazlaže time da su u Domovini polni i rodni diverzitet zaštićeni Ustavom.

Zaštićena su i prava svih osoba, nezavisno o polu i rodu, na poštovanje i pravnu zaštitu njihova ličnog i porodičnog života i njihovog ljudskog dostojanstva. Upravo se te pravne činjenice danas smatraju trajnom vrednošću hrvatske ustavne države.

Setimo se samo one priče iz 2018. godine, sličnih aktera sa jednako tako netačnom propagandom o rodu, kada smo išli u ratifikaciju Istambulske konvencije.

Mesecima smo bili izloženi ognjima i raspelima o strašnom sudu, u sekularnoj Republici, o tome kako ćemo doživeti da nam žene, a to su zapravo bradati muškarci u štiklama, određuju našu nesigurnu sudbinu i latentnu seksualnost koja je promenjiva samo ako nam se ukaže institucionalna prilika.

Pa bismo po tome, ”tresla se gora, a rodio se miš”, izgubili našu muževnost, ženstvenost i čednost, poniznost i submisivnost, a sve sa ciljem da se unakazi naša tradicija od stoljeća sedmog u kojoj se znaju porodične vrednosti.

Nešto nalik onim vrednostima o kojima je govorila i bivša ministarka referirajući se na porodično nasilje da ”tako vam je to u obitelji”. Naravno da šestu godinu zaredom nemamo ni ”roditelja 1” ni ”roditelja 2”, kako su nam govorili da će biti, ali je to tako i bilo očekivano u našem političko-društvenom glibu.

Kada je reč o referendumu o ustavnoj definiciji braka, to je nekome bilo pitanje života i smrti kako bi se osećali valjda voljenije, bitnije i heteroseksualnije, Ustavni sud naglašava da to nije referendum o pravu na poštovanje porodičnog života, to su oni koji su se bavili referendumom stalno isticali kako bi animirali masu u neznanju.

Pravo na poštovanje porodičnog života zagarantovano je svim osobama, nezavisno o polu i rodu, i pod direktnom je zaštitom Ustavnog suda i Evropskog suda za ljudska prava.

Nadalje, Ustavni sud je potvrdio i da eventualna dopuna Ustava odredbom prema kojoj je brak životna zajednica žene i muškarca ne sme da ima nikakav uticaj na dalji razvoj zakonskih okvira instituta vanbračne i istopolne zajednice, u skladu s ustavnim zahtevom da svako u Domovini ima pravo na poštovanje i pravnu zaštitu svoga ličnog i porodičnog života te svoga ljudskog dostojanstva.

Otužna je činjenica, sada kada smo jednom pa zauvek završili ovu desetogodišnju sagu pravnih trzavica, da je nekome i dalje u agendi da se bavi negativnim emocijama, obespravljivanjem drugih i drugačijih, i to sve pod obeležjima raspela kao simbola koji bi trebao da objedinjuje i prašta, ali nas i stalno podseća na patnju Isusa koji je razapet radi nas ovakvih – nikakvih.

I dalje u našem društvu, koje je u demografskom rasipanju, ali bez pokušaja da se iko time sistemski i pozabavi, postoje pojedinci i organizacije koji zadovoljenje svog bitisanja i važnosti ličnosti vide u neposluhu prema državi i njenim vrednostima, ali i nedosluhu sa kolektivnim silnicama koje nas spajaju i čine različito jedinstvenim.

Odluka Ustavnog suda na više nivoa je ljudska i emocionalna i svakako se ne radi samo o pravnom jeziku koji oduzima vreme za (ne)razumeti. Svojim stavljanjem tačke na višegodišnje nasrtaje savremenih zelota, koji rade sve, ali nikako ne prenose pravo Isusovo učenje, Ustavni sud je u potpunosti priznao ljubav između istopolnih partnera, porodica, te je unapredio društvenu raznolikost koja je vrednost, a ne mana naše Domovine.

Na tom tragu, već istaknutom da život ima rok trajanja, u 2024. godini bivajmo milosrdni, trpeljivi i jednako dobri prema sebi, ali i drugima. Bavimo se onim stvarima koje možemo da afirmišemo na način koji je inkluzivan, a batalimo sve ono što nam oduzima miran san, deli nas na ”njih” i ”nas”, i produbljuje neravnopravnost o kojoj ništa ne znamo, ali smo spremni da je svakodnevno i bez srama pokazujemo.

 

MOŽETE PODRŽATI AUTOGRAF PA I NAJMANJOM MOGUĆOM UPLATOM NA NAŠ RAČUN HR8923600001102715720 (SWIFT/BIC: ZABAHR2X za uplate iz inozemstva) ILI PREKO PAYPAL-A. MOŽETE NAZVATI BROJ 060 866 660 / Tel.: 0,49€ (3,75 kn); Mob: 0,67€ (5,05 kn) po pozivu (PDV uključen) ILI POŠALJITE SMS PORUKU sadržaja PODRSKA na broj 667 667 / Cijena 0,82 € (6,20 kn). Operator usluge: Skynet Telekomunikacije d.o.o., info telefon: 01 55 77 555. HVALA! ZA VIŠE INFORMACIJA KLIKNITE OVDJE.

    •  Koliko ko voli ovu zemlju, našu Hrvatsku?
    •  Da li možemo kao ljudi svemu da pristupamo empatično?
    •  Sve za Hrvatsku! Jednom se, bre, živi!
    •  Hej, Jugosloveni, nek' se čuje glas!
    •  Glavno pitanje svih pitanja: ''I šta ćemo sad?''
    •  Uz Thompsona idu jednako i stihovi Cece
    •  Gde smo mi sa antifašizmom?
    •  Gazimestan za Thompsona
    •  Kako umanjiti kapitalistički otisak koji najbogatiji nameću
    •  Pravilnik o lepom ponašanju

> Svi tekstovi ovog autora