Prof. Snježana Vasiljević odrađuje vrhunsku pedagošku praksu

”E, vala za mene škola bila nije, ni opasni uča što prutićem bije, dok su odlikaši viđeni na delu s curicama, ja sam trčkala po selu. Učenici, mučenici, ljubim vam soj direktori, profesori, niste moj broj. Daj Bože zdravlja i radosti i koji dinar u mladosti.”

Uz stihove Lepe Brene, oni nešto skloniji nečemu šta se imenuje kao ”duboka država” kazali bi Lepe Brene kao poslednjeg smislenog projekta opstanka Jugoslavije, vraćamo se u naše školske dane kada smo ”grejali stolicu” kako bismo bili što pametniji i da bismo izbegli motiku i mistriju.

Naravno da deci to niko nije lepo objasnio, preneo istinu, da pamet i nivo obrazovanja nisu usklađeni sa tržištem rada te mnogi od njih kasnije ipak završe u fizičkim poslovima kojima su im odrasli pretili.

No da li je važno da mi zaista učimo kako bismo se dokopali sada već i devalviranih visokoškolskih diploma, onih čije ustanove niču ko one otrovne pečurke posle kiše, ili to radimo i da bismo nešto i naučili još nije razjašnjeno.

Za sada se čini da je i ovde forma izjela sadržaj te smo skloni da učimo radi roditelja, šire okoline, ali i da bismo se ogradili od ”sramote” da nemamo fakultet, iako ne znamo šta bismo kasnije sa tim.

Na putu savladavanja gradiva, u krajnjem slučaju toga da li ćemo da zavolimo školu i neki predmet, osim roditelja koji umeju da budu aktivni odmagači – sa svojim pesimizmom i presingom, najvažniji su nam nastavnici koje selektivno (ne) cenimo i čiji trud zanemarujemo.

To je, a posebno u društvu kakvo je naše – večito tranzitno bez nekakvog kraja, jako loše jer nam odmalena otima obavezu izražavanja poštovanja prema onima koji nas uče, ali i vaspitaju. Jer za neznalice i ostale internet zelote, škola je obrazovno-vaspitna ustanova.

Situacija se nešto menja onda kada se odlučite da upišete tako očekivani fakultet. Postoji i neko sumanuto, nepisano, pravilo da su fakulteti stručna mesta i rasadnici znanja sa naukom bez puno uplitanja kako će svo to sakupljeno znanje biti podeljeno studentima.

Da nisu bitne pedagoške kompetencije već je samo važno da univerzitetski profesor dođe do svoje naučne titule bez da se zapita kako prenosi znanje svojim ”koleginicama i kolegama”.

Da ipak nije sve onaj ”katran i perje”, bolan način kažnjavanja čitavog društva, iznova nas demantuju pojedini univerzitetski profesori, svetli primeri u ovom našem beznađu punog demagogije, apatije i komemoriranja kolektivne muke, sa svojim nesebičnim pedagoškim pristupom u radu sa studentima (to podrazumeva i studentkinjama).

Među svim tim pojedincima, u obliku različitog nivoa akademskog titulisanja, ističe se i Snježana Vasiljević – redovna profesorka na Pravnom fakultetu u Zagrebu.

Profesorka Vasiljević, koja je horoskopska Riba, dobitnica je četiri Dekanove te Rektorove nagrade, diplomirala je i doktorirala na Pravnom fakultetu u Zagrebu. Magistrirala je na Pravnom fakultetu Univerziteta Kembridž – Darwin College kao stipendistkinja britanske vlade, te je dobitnica nagrade Američke advokatske komore za najbolji rad u području polne diskriminacije.

Tu je još puno prostora za navođenje svakakvih priznanja, onih bibliografskih zasluga koje se svake godine dodaju profesionalnom radu, ali bi možda najbitniji bio onaj koji se odnosi kako i na koji način rad profesorke Vasiljević biva vrednovan od strane onih zbog kojih je ona tu gde jeste – od strane njenih studenata.

Sa svojim jedinstvenim radom sa studentima, pristupačnim i prijateljskim, profesorka Vasiljević iznova motiviše svoje studente u mozganju i smišljanju odgovora gde se većina prisutnih oseća slobodno da izusti ono šta misle da bi trebalo da bude, a možda i nije, očekivani odgovor.

Radeći kroz gradivo evropskog prava, to je ono pravo koje je našim svršenim pravnicima a posebno sudijama i dalje nešto šta nije dovoljno jasno – da nam je jednako obavezno kao i naše unutrašnje zakonodavstvo, daje primere na jednostavan i razumljiv način bez da isključuje one koji su manje učili, možda su manjeg spoznajnog kapaciteta da povežu ono šta su čuli sa onim šta trebaju da nauče, ima i onih koje takva materija baš i ne zanima previše, te svoje časove pretvara u male laboratorije gde su svi dobrodošli i gde nema glupih odgovora i nebitnih tema.

Posebno se ogleda deo gde profesorka Vasiljević neprestano osluškuje bilo svojih studenata, trudeći se da u masi lica zapamti svakog pojedinca, imenuje ga i prepozna njegovo pravo za jednakim tretmanom, uz delegiranje svog onog poštovanja i dostojanstva koje se svakodnevno kida i otima od ljudi u ovom našem nejednakom društvu.

Rodna ravnopravnost, diskriminacija i prava žena, prava LGBTIQ+ osoba i pripadnika nacionalnih manjina samo su deo tema koje profesorka Vasiljević izučava sa svojim studentima, približavajući im i osvešćujući im važnost tako bitne, ali nikada ostvarene jednakosti u društvu.

I takav sadržaj, kompleksan i pun novih crnih primera i statistika, obrađuje se tako da ako neko od studenata i pripada nekoj od nabrojanih ranjivih društvenih kategorija, niko nije birao svoje identitete, na takvim predavanjima biva potpuno zaštićen u svom pravu da bude ono šta jeste.

Svetle primere dobre pedagoške prakse u radu sa učenicima i studentima, poput rada profesorke Pravnog fakulteta u Zagrebu Snježane Vasiljević, treba isticati i drugima prenositi jer su važni za kolektivno moralne smernice svakog zdravog društva, koje čini okosnicu iskorišćavanja punih potencijala svake ozbiljne zemlje koja ima strateške ciljeve opstanka i razvoja.

 

 

MOŽETE PODRŽATI AUTOGRAF PA I NAJMANJOM MOGUĆOM UPLATOM NA NAŠ RAČUN HR8923600001102715720 (SWIFT/BIC: ZABAHR2X za uplate iz inozemstva) ILI PREKO PAYPAL-A. MOŽETE NAZVATI BROJ 060 866 660 / Tel.: 0,49€ (3,75 kn); Mob: 0,67€ (5,05 kn) po pozivu (PDV uključen) ILI POŠALJITE SMS PORUKU sadržaja PODRSKA na broj 667 667 / Cijena 0,82 € (6,20 kn). Operator usluge: Skynet Telekomunikacije d.o.o., info telefon: 01 55 77 555. HVALA! ZA VIŠE INFORMACIJA KLIKNITE OVDJE.

    •  Fizičko ili seksualno nasilje doživelo je 25,3 % žena u RH
    •  Da li izaći na izbore ili ne glavnu ulogu imaju kandidati
    •  Sintaksa prava
    •  Dosta je kopanja po živim ranama onih koji tuguju u Vukovaru
    •  SDP ima puno posla da se vrati na još nejasni, novi početak
    •  Ustavni sud je nama bitan radi zaštite ljudskih prava
    •  Teško je biti romske ili srpske nacionalnosti u RH
    •  Kreće predizborna šizofrenija. Najgore je ne izaći na izbore
    •  Srbija kao domaće jalovište za globalni profit
    •  Rodni apartheid 

> Svi tekstovi ovog autora