novinarstvo s potpisom
Znaju li građani šta je direktna demokratija? Čekajte, znaju li građani, oni kojima je biračko pravo dato rođenjem, uopšte šta je demokratija?!
Direkna, u našem slučaju ćemo da koristimo reč izravna, demokratija odnosi se na neposredno odlučivanje građana, bivši premijer bi koristio reč građevina, o određenim političkim pitanjima. Neki naši ljudi odmah počnu sa zbrajanjem kako bi iskoristili ovaj institut neposrednog odlučivanja i na nekom od referenduma dokinuli tuđa ljudska prava.
Odnedavno imamo jedan novi, starije glave kažu već viđeni, hibrid u obliku Ministarstva pravosuđa i uprave na čijem čelu ministruje potentni, čak doktor nauka, Dalmatinac Ivan Malenica.
Mediji navode da je među prvima preležao belosvetski virus i da je sada spreman da se da u birokratske pobede kako bi nas digitalizovao.
Koliko smo mi sami spremni da se edukujemo, kako bi znali sve to da koristimo, vrlo je upitno i sumnjivo.
Pre nekoliko dana, Ministarstvo pravosuđa i uprave u javnu raspravu pustilo je Nacrt predloga Zakona o referendumu. Na više stranica, u digitalnom obliku, obrazlaže se zašto se donosi novi zakon, na kojim dokumentima je nastao Nacrt, koja je njegova svrha i šta će sve omogućavati, ili na opštu žalost nesnošljivih, šta više neće biti moguće. Ima Boga u sekularnoj domovini!
Tako piše da se referendum smatra temeljnim instrumentom izravne (neposredne) demokratije jer na njemu birači neposredno odlučuju o političkim pitanjima od javnog interesa.
Nadalje, da bi takav referendum ispunio svoju svrhu, ništa dokini, onemogući, zabrani, mora da bude i primereno uređen zakonom te u skladu s našim napaćenim Ustavom. To je temeljna i najvažnija pretpostavka bez koje referendum u demokratskom društvu, utemeljenom na vladavini prava i zaštiti ljudskih prava, ne može da opstane, neustavno ugiba!
Da ne bude da je kod nas sve nedorečeno, Ustavni sud je pre deceniju (Odluka U-VIIR-4696/2010) upravo upozorio, a mi smo čekali ministra s početka priče, graničnog raka u horoskopu, koji naginje k lavu, da se ove stvari urede kako to dolikuje našim teško dokučivim demokratskim standardima.
Pa kaže: ”(…) zakonske manjkavosti otvaraju objektivnu mogućnost zanemarivanja odnosno izigravanja navedene volje birača, a time i obezvrjeđivanja temeljnih vrijednosti demokratskog društva utemeljenog na vladavini prava”.
Ono šta je svakako najbitnije jeste i na kojim temeljima se sada, u Nacrtu, obrazlože članak 15., koji govori ”da referendumsko pitanje mora imati legitimni cilj u skladu s vrijednostima demokratskog društva utemeljenog na vladavini prava”.
Zatim, da pitanje mora da uvažava temeljna obeležja naše domovine te ”promicati najviše vrednote ustavnog poretka Republike Hrvatske, uzimati u obzir vrijednosti na kojima se temelje osnivački ugovori Europske unije i štititi dobra zaštićena Poveljom o temeljnim pravima Europske unije, poštovati statutarna načela demokracije, zaštite ljudskih prava i vladavine prava Vijeća Europe i štititi dobra zaštićena Konvencijom za zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda te uvažavati opća načela međunarodnog prava”.
I, zašto je ovo bitno i šta ovo, za malog krvoločnog čoveka, koji čuči u rupi prošlosti i čeka markirane žrtve, sve znači.
Naš zakonodavac nam obrazlaže kako je formulisao članak 15., odnosno, kako zapravo i treba da biva u demokratskim i uređenim društvima, te se elegantno sakrio iza upozorenja Ustavnog suda (U-VIIR-5292/2013) gde je istaknuto ”da Ustav sadržava integrirani sustav za zaštitu ljudskih prava u kojemu ključnu ulogu imaju demokracija i vladavina prava. Logika referendumskog procesa mora biti istovjetna toj ustavnoj logici jer su izborni i referendumski postupci najvažniji test privrženosti istinskoj političkoj demokraciji koja je utjelovljena u Ustavu”.
To opet znači, za onog malog čoveka, kojem je više dosta loših političara i nikada preuzete odgovornosti za biranje takvih predstavnika vlasti, da je ovim člankom propisano na kojim ustavnim vrednostima, temeljnim načelima i zaštićenim ustavnim dobrima mora da se temelji svako referendumsko pitanje, a sve u vezi sa našom konstitucionalnom demokratijom.
Da polako privodimo sve na nivo pre ameba i nastanka netrpeljivosti svih oblika, dodajmo da naš Ustav ograničava mnogo toga pa i sam narod! Sadržajno, na referendumu, kao neposrednom načinu (ne)demokratskog odlučivanja ne smeju da se menjaju ljudska prava na način koji bi značio ograničavanja ili smanjivanja!
Jer, naša mlada istorija, sve računamo od 1941-1945., te od 1991. godine, u malo nejakih godina, imala je kojekakve inicijative građana koji su kidisali na druge i drugačije, od istopolnih građana pa do nacionalnih manjina, neki kažu da su hteli i da prisilno intervenišu kod prava žena na privatnost – pobačaj.
U sve to nam uskače naš Ustav, u ovakvim situacijama ko od zlata da je satkan, te racionalno posmatra naše sumanute odluke, kočeći neracionalno i neustavno u nama.
Nacrt predloga Zakona o referendumu u javnoj raspravi je do 3. januara 2021. godine. Dotle, oni digitalizovani i sa strujom, svi imaju mogućnost da daju svoj doprinos, super reč je obol, i pored komentarisanja, tako dugo čekanog zakona, nešto i nauče kroz tuđe misli po člancima.
A što se tiče našeg vrednog ministra, sve oči su uprte u njega. Da nam i on zaštiti teško ostvarena ljudska prava, naravno kada smo sve prepoznavali i odobravali samo da bismo se dogegali do Evropske unije.
Jer, jeste ministar da je HDZ, ali je najlepši!
UKOLIKO VAM SE TEKST DOPADA I VOLITE NEZAVISNO I KVALITETNO NOVINARSTVO, VI MOŽETE PODRŽATI AUTOGRAF PA I NAJMANJOM MOGUĆOM UPLATOM NA NAŠ RAČUN, POZIVOM NA BROJ 060 800 333 ILI SLANJEM SMS PORUKE NA 647647 UZ KLJUČNU RIJEČ DEMOS. HVALA! ZA VIŠE INFORMACIJA KLIKNITE OVDJE.