Srpska vlast rehabilituje ratne zločince, ubice, silovatelje

U aprilu mesecu leta Gospodnjeg 2023. godine mi dokazujemo da ne znamo da živimo već se iživljavamo, a trebali bismo da preokrenemo iživljavanje u življenje.

U beogradskoj Osnovnoj školi ”Đura Jakšić” (slikar, pesnik, dramski pisac i učitelj) organizovano je snimanje muzičkog spota među decom sa osuđenim kriminalcem, čovekom koji je punio naslovnice crne hronike i koji je ekranizovan u serijalu ”Vidimo se u čitulji”, Kristijanom Golubovićem.

U pitanju je kontraverzna ličnost koja je dane svoga notornog kriminalnog sjaja imala tokom ratnih devedesetih kada se u izolovanoj Srbiji gladovalo uz urušavanje svih vrednosnih parametara, sa distanciranjem od ratova u kojima se zvanično nije učestvovalo. To su one godine koje građani pamte po restrikcijama struje, redovima za litru mleka i neredovnim platama u rasponu od dve do dvadeset nemačkih maraka.

Poslednjih godina, kroz rijaliti programe, iz perioda pojave turbo folka srpska vlast aktivno rehabilituje ratne zločince, ubice, silovatelje te plagijatore i sve to preko dodeljenih frekvencija nacionalnih televizija. Svakim danom, u udarnim terminima, vrši se dodatno moralno odronjavanje sa nametljivim ljudima dokazane krivične prošlosti i vrlo izvesne kriminalne sadašnjosti. Sve 24/7 bez volje da se takvom maniru iko suvislo odupre.

U napaćenom srpskom društvu, onom koje baštini deluzije vremena pre i nešto nakon Prvog i Drugog svetskog rata, još uvek nije jasno gde se tačno pozicionira težnja za pripadanjem odnosno distanciranjem. Odnos srca i razuma na jednakoj su udaljenosti kao što su to realnost i romantizam koji se isprepliću sa bajkovitim poenjem o ”mitskom narodu” koji je sve izgubio u miru, a ništa nije dobio u ratu.

Društvene mreže, globalizacija, odsustvo regulacije (bilo kakve), želja za instant uspehom, socijalna nepravda i nejednakost, nepotizam, apatija, idolopoklonstvo, politička manipulacija, negacija, nekultura, pravna nesigurnost, netolerancija, steroidi, odsustvo suočavanja s prošlosti, klijentelizam, populizam, lažne vesti, senzacionalizam, estradizacija, gubitak poverenja, militarizacija, kriminalizacija, društvena banalizacija zla te nametanje retuširane i reciklirane slike nerealnog sveta, sa antiherojima kao jedino poželjnim, kao rezultat isporučuju agresivno društvo koje puca po šavovima svojih nelečenih uzroka.

Veliki mislilac Miljenko Jergović u svojem je autobiografskom romanu ”Otac” opisao da dečja okrutnost može da se meri sa mukama vremena vladavine režima Pol Pota. Jer vršnjačko nasilje, posebno danas koje je i digitalizovano i u direktnom prenosu nas sustiže u domovima, ostavlja celoživotne traume i posledice koje posle ni Bog Otac ne može da popravi ma koliko se jako i redovno molili i/ili lečili.

Kada se govori i piše o vršnjačkom nasilju kažu da je bitno razlikovati ponašanje koje ima elemente agresije, ali nije nasilje i ono koje se definiše kao nasilje. Prvo je ono koje je situaciono, ne ponavlja se i nema za cilj da drugome nanese štetu. Drugo je ono koje je repetativno, odnos između počinioca i žrtve je neravnopravan (žrtva je slabija), uz konstantu ponavljanja te je sa svrhom nanošenja štete.

Nasilje među decom je ono fizičko, verbalno – vređanje, klevetanje, ismejavanje, ili ponižavanje, nasilje u obliku društvenog isključivanja – gde se drugu decu uverava da se sa nekim ne druže i igraju kao i elektronsko, digitalno ili ”sajber” nasilje – sa napadima putem interneta, omalovažavanje ”flejmovanje”, distribuiranje ličnih materijala (fotografija, postova na društvenim mrežama bez saglasnosti date osobe) itd.

Deca koja vrše nasilje, u najvećem broju slučajeva, imaju pozitivan stav prema nasilju i rešavanju konflikata na taj način. Takav stav verovatno je posledica učenja po modelu odnosno uzoru, okviru porodice ili socijalnog okruženja u kojem dete odrasta, odnosno posledica je iskustva pretrpljenog nasilja u porodici ili vršnjačkoj grupi.

Dok mislimo kako je sve ovo moguće, da je vatreno oružje ušlo i u osnovne škole, mesta gde se deca uče da postanu dobri ljudi, škola je po definiciji obrazovno-vaspitna ustanova, uz devalviranje bilo kakvih društvenih vrednosti i normi, solidarnosti, jedinstva i tolerancije, imajmo na umu da procene kažu da je oko 93 % dece u ovom trenutku upravo žrtvom nasilja po društvenim mrežama.

U svakoj nesreći ima mesta za nadu. Zlostavljanje i dehumanizacija drugoga može da se prevenira stalnim i sigurnim razgovorom unutar porodice i sa školskim službenicima, ali i drugim dionicima u zajednici. Potrebno je isticati da biti žrtva nasilja nije sramota za onoga ko je meta nasilničkog ponašanja i da je pod obavezno da se razbije stigma o slabosti i neispunjavanju tuđih standarda ako se verbalizuju emocije koje nasrću na samopouzdanje i samopoštovanje.

Globalizovano društvo, ono koje postaje sve otuđenije i izolovanije od drugog čoveka, ne ume da se nosi sa izazovima modernih vremena u kojem se na velika vrata, zarad naše dobrobiti, nameće i veštačka inteligencija koja će nam omogućiti da živimo duže, radimo manje i ulažemo nikakav ili minimalni napor kako bismo nešto stvorili i ostvarili. Od ljudi, svi, pravimo sebičnog čoveka parazita budućnosti.

Dana 3. maja leta Gospodnjeg 2023. godine, oko osam sati ujutru, Srbija se u praksi (nakon sve nabrojane teorije uništavanja zajednice) svrstala u rang zemalja u kojima deca po školama vrše masakr svojih drugarica i drugova kao i nastavnog i nenastavnog osoblja. Konkretan čin, društvena posledica, rezultat je maloletnog pojedinca, a uzrok za njegovo ponašanje nalazi se u svakom članu (ponajviše indolentnog) istog takvog društva.

Razgovarajmo. Osluškivanje zamenimo sa aktivnim slušanjem drugih i drugačijih. Učimo se o potrebama okoline i solidarišimo se sa svetom sa kojim delimo zajedničko mesto za život – planetu Zemlju.

Pokažimo da uzori ne mogu da budu oni koji životare u lažnom svetu društvenih mreža u kojem ne postoje i teško su primenjivi građanski zakoni. Takav stil života, koji se plasira preko društvenih mreža, lažni je ”digitalni” identitet i nije ništa drugo nego poslednje pribežište hulja koji na tuđoj muci, naivnosti i slabosti, profitiraju.

Jer kada nestane struje ili interneta takav polusvet kiča i šunda, koji parazitira po virtuelnim mrežama van realnosti i fizičke interakcije sa drugim ljudima, ugiba i skapava u svojoj nebitnosti i ništavilu.

 

MOŽETE PODRŽATI AUTOGRAF PA I NAJMANJOM MOGUĆOM UPLATOM NA NAŠ RAČUN ILI PREKO PAYPAL-A. MOŽETE NAZVATI BROJ 060 866 660 / Tel.: 0,49€ (3,75 kn); Mob: 0,67€ (5,05 kn) po pozivu (PDV uključen) ILI POŠALJITE SMS PORUKU sadržaja PODRSKA na broj 667 667 / Cijena 0,82 € (6,20 kn). Operator usluge: Skynet Telekomunikacije d.o.o., info telefon: 01 55 77 555. HVALA! ZA VIŠE INFORMACIJA KLIKNITE OVDJE.

    •  Sve za Hrvatsku! Jednom se, bre, živi!
    •  Hej, Jugosloveni, nek' se čuje glas!
    •  Glavno pitanje svih pitanja: ''I šta ćemo sad?''
    •  Uz Thompsona idu jednako i stihovi Cece
    •  Gde smo mi sa antifašizmom?
    •  Gazimestan za Thompsona
    •  Kako umanjiti kapitalistički otisak koji najbogatiji nameću
    •  Pravilnik o lepom ponašanju
    •  Katedra za europsko javno pravo PFZG-a
    •  Hod za (petljanje u tuđi) život

> Svi tekstovi ovog autora