autograf.hr

novinarstvo s potpisom

 
Ukrajina zastava

UKRAJINA ČIM PRIJE U EUROPSKU UNIJU!!

EU zastava

Šta si mu rekla pa da te je udario?

AUTOR: Ivan Zidarević / 11.03.2024.

Ivan Zidarević

Tokom prošle godine u porodičnom nasilju u Srbiji stradalo je 28 žena dok je godinu pre toga, u 2022. godini, ubijeno 26 žena i jedna devojčica.

Patrijarhat, u svim izobličenim oblicima, uzima danak i u digitalno doba, vremenima kada se čovek nanovo sprema na Mesec (neki kažu da nikada nije niti bio) i kada je globalizacija odavno ušla u sva sela i zaseoke srpskog tranzitnog društva.

Prema istraživanjima Organizacije za bezbednost i saradnju (OEBS), koje je rađeno 2018. godine, na uzorku žena starosti od punoletstva do 74 godine života koje žive u Srbiji, najzastupljeniji oblik nasilja od strane intimnog partnera je ono koje na prvu nije vidljivo – psihičko nasilje sa svim svojim nakaznostima.

Tri najraširenija pojedinačna oblika psihičkog nasilja počinjena od strane intimnih partnera su omalovažavanje ili ponižavanje nasamo, ljutnja kada žena komunicira sa drugim muškarcem i insistiranje partnera za kontrolom ženinog ponašanja i stila života uz opsesivnu potrebu za dokidanjem svakog oblika privatnosti i dostojanstva.

U istraživanju se pokazalo i da dve od pet ispitanih žena jeste doživelo seksualno uznemiravanje u nekom trenutku od svoje 15. godine pa nadalje, a 18 % je navelo da je doživelo takvo iskustvo u poslednjih 12 meseci. Podaci govore da je 22 % ispitanih žena iskusilo fizičko ili seksualno nasilje od strane partnera ili ne partnera nakon svoje 15. godine.

Nasilje u porodici, to je onaj večiti taboo koji volimo da prepričavamo, donekle se i sladimo, ali i transgeneracijski nasleđujemo, sveprisutan je relikt primarnog oblika seksizma u svim krajevima sužene Srbije.

Ono opstaje i usled deluzija koji su poput one vlaške magije, nematerijalne kulturne baštine istočne Srbije, gde se prepliću vile i vampiri (Sava Savanović) zajedno sa instant numerolozima i astro tumačima sudbinskih kodova, a sve to potkrepljeno sa mitom o Srbima kao nebeskom narodu.

Autonomni ženski centar iz Beograda iznova navodi kako nasilje nad ženama ima razorne posledice prema ženama, članovima porodice i čitavom društvu. Jer nasilje koje se odigrava iza zatvorenih vrata društveni je fenomen (problem) koji je primarno briga države koja vlada i ima sve pozitivne propise na svojoj strani kako bi uredila ovu zanemarenu materiju koja oduzima gole živote.

Prilikom obrazlaganja koji su uzroci nasilja, osim vidljivih posledica, često se, kako i u Srbiji biva, skreće u mitomaniju koja je teško dokučiva stranom čoveku. To je ono nešto, poput pokušaja obrazlaganja iracionalnog straha od promaje ili važnosti teranja inata i protivno ličnom interesu, inherentno za zapuštena društva koja su prepuštena samoregulaciji bez ikakve kontrole.

”Šta si mu rekla pa da te je udario?” Jedna od omiljenih, i danas korišćenih, stilskih figura kada se nečije nasilje opravdava ličnom provokacijom prema nasilniku, sa transferom osećaja odgovornosti sa onoga koji lupa, bije i udara na onu koja je svojim ponašanjem izazvala i dobija ono šta zapravo i zaslužuje.

Već pomenuto mit je i da je nasilje u porodici situacija samo za uže članove porodice, i niko drugi nema nikakve veze s tim. To je ono odricanje od odgovornosti, šire familije, prijatelja i države, prema nasilju koje je sistemski izazov, problem, i koji je u ingerenciji države i posmatračkog, egzibicionističkog, društva koje obrće čašu, prijanjajući je na uho, koje posle drži između nosivih zidova osluškivajući tuđe vapaje.

”Sama si ga birala.” Radi se o netačnoj tvrdnji kako neke žene, svojim stilom života i odabirom, same izabiru nasilne muškarce što za posledicu takođe ima transfer odgovornosti i svaljivanje krivice na žrtvu, a ne onoga koji ženi, nažalost se i to dešava, menja lični opis do neprepoznatljivosti.

Jer iza nečije harizme ili šarmantnosti može i ne mora da se nalazi i nasilna struktura ličnosti koja u prvi mah nije vidljiva i koja ne odaje utisak da se ulazi u toksičan odnos sa potencijalnim gubitkom života.

Oni nešto romantičniji, ljubići i pornići sa oduzimanjem golog života pri kraju korica, skloni su da romantizuju odnose i svedu ih na strast pa time i nasilje koje je posledica takvih odnosa.

”Zločin iz strasti” je trenutak ne kada muškarac izgubi kontrolu već kada nasilnik zapravo vraća, nekakvu, kontrolu (pitaj Boga kakvu i po kojim merilima) i žena i/ili dete bivaju projekcije nametanja njegove vizije ispravnog i neispravnog.

”Dobar je otac čak iako je nasilan prema njoj.” Procenjuje se da 90 % dece čije majke doživljavaju nasilje i sami prisustvuju tome.

Dete ne mora da bude prisutno u prostoru kada se nasilje prema majci dešava, ali može imati druge vrste saznanja i iskustva o nasilnim događajima, poput osećaja da je majka uplašena, sa vidljivim modricama, uplakana, da poziva institucije u pomoć itd.

Kada dete prisustvuje nasilju u porodici posledice su traumatične i dugotrajne. Između 40 i 70 % takve dece su takođe direktne žrtve nasilja koje se događa kod kuće.

Među najraširenijim mitovima, posebno na brdovitom Balkanu, gde je pečenje rakije u dvorištu važnije od redovne vakcinacije, jesu oni vezani za alkoholizam i motive zašto žene ostaju u toksičnim odnosima koji im očigledno štete. Alkohol pogoršava nasilje i može da bude katalizator za napade, ali ne uzrokuje nasilje.

Da je to tako vidi se i po tome da mnogi u našoj okolini koriste različite dozvoljene, društveno prihvatljive, poroke i one nedozvoljene te nisu nasilni prema drugima. Zato to nije i ne može da bude izgovor, alkoholizam, za nekontrolisano i nasilno ponašanje.

”Da ti je tako loše otišla bi ti od njega odavno.” Razlozi za ostanak žena u nasilnim vezana su različiti i teško je biti ”pametan” sa strane.

Strah od gubitka i razaranja porodice, ekonomska neizvesnost i zavisnost od nasilnog partnera, osećaj krivice da ne postoji dovoljno razumevanja i suportivnosti prema svom nasilnom partneru, uticaj šire porodice i sredine, samo su neki od faktora koji deluju nedokučivo, ali i dalje su legitimni za žrtvu nasilja.

Autonomni ženski centar je ženska nevladina organizacija osnovana 1993. godine. Rad Autonomnog ženskog centra je zasnovan na feminističkim principima i teoriji i u svom delovanju bavi se životom bez nasilja!

 

MOŽETE PODRŽATI AUTOGRAF PA I NAJMANJOM MOGUĆOM UPLATOM NA NAŠ RAČUN HR8923600001102715720 (SWIFT/BIC: ZABAHR2X za uplate iz inozemstva) ILI PREKO PAYPAL-A. MOŽETE NAZVATI BROJ 060 866 660 / Tel.: 0,49€ (3,75 kn); Mob: 0,67€ (5,05 kn) po pozivu (PDV uključen) ILI POŠALJITE SMS PORUKU sadržaja PODRSKA na broj 667 667 / Cijena 0,82 € (6,20 kn). Operator usluge: Skynet Telekomunikacije d.o.o., info telefon: 01 55 77 555. HVALA! ZA VIŠE INFORMACIJA KLIKNITE OVDJE.

Još tekstova ovog autora:

     Lepo ime Stephen, Stephen, Domovine sin
     Humanost i ljubav najizraženiji su simptomi zdravog društva
     Klimatska kriza čitavo čovečanstvo nagriza
     Genocid u Srebrenici je zadovoljenje pravde u svoj nepravdi
     Hajde da mrzimo ove noći!
     Živimo u društvu koje mrzi žene: u 33 dana ubijeno ih je 4
     Pravo na zdravlje boje lavande
     Stranka od 14 mandata odvodi Hrvatsku tamo gde ne želi biti
     Zagreb Pride se pretvorio u propagandnu flajšmašinu
     Glasajte za one koji poštuju ustavne vrednosti Domovine

> Svi tekstovi ovog autora
  • DNEVNI TWEEt DRAGE PILSELA

  • MOLIMO VAS DA PODRŽITE AUTOGRAF UPLATOM PREKO PAYPAL-A:
  • ARHIVA – VRIJEME SUODGOVORNOSTI

    ARHIVA – VRIJEME SUODGOVORNOSTI

    VRIJEME SUODGOVORNOSTI – ostale emisije

     

  • vrijeme i suodgovornosti

  • Facebook

  • Donacije

  • Cigle

  • ekumena

  • javni servis

  • prometej

  • povratak adolfa pilsela

  • u što vijerujemo

  • fraktura 1

  • fraktura 2

  • fraktura 3

  • superknjizara

  • vbz 1

  • vbz 2

  • vbz 3

  • vbz 4

  • ljevak 1

  • ljevak 2

  • ljevak 3

  • ljevak 4

  • ljevak 5

  • oceanmore 1

  • oceanmore 2

  • oceanmore 3

  • oceanmore 4

  • golden marketing 1

  • sandorf 1

  • sandorf 2

  • planetopija 1

  • planetopija 2

  • srednja europa 1

  • srednja europa 2

  • srednja europa 3

  • srednja europa 4

  • durieux 1

  • disput 1

  • ks 1

  • ks 2

  • ks 3

  • meandar 1

  • meandar 2

  • meandar 3

  • biblija