Stigla presuda: RH mora platiti za oštećenu srpsku imovinu

Dok brojimo sitno do izbora nove sutkinje, možda i sudije, za Evropski sud za ljudska prava (ESLJP), onaj ”čuveni” a nepoznati u Strazburu, upravo nam odande stiže važna presuda koja daje nove momente, neko bi rekao i zadovoljstvo – koje kaska nekoliko decenija, vezano za izbegle građane tokom Domovinskog rata, a čija je imovina oduzeta ili oštećena u njihovom izbeglištvu ili progonstvu.

Kako je i nepoznato, sutkinja ESLJP Ksenija Turković, profesorka kaznenog prava sa Pravnog fakulteta u Zagrebu, završava svoj devetogodišnji mandat i Domovina je prošle godine raspisala poziv za odabir novog sudije na koji se javilo sedam kandidata.

Među pristiglim prijavama videli smo i onu docentkinje Antonije Petričušić, naše izuzetne stručnjakinje za prava nacionalnih manjina ali i instant poznat(ij)e profesorke sa kaznenog procesnog prava Zlate Đurđević, koju je predsednik Republike doveo u nezavidnu poziciju.

Da bismo bili korektni, za prestižno mesto hrvatskog sudije na ESLJP prijavili su se i vanredna profesorka Snježana Vasiljević, sa evropskog javnog prava, o kojoj su mediji dosta pisali kao potencijalnoj potpredsednici Vlade pre nego je to postao Boris Milošević, javio se i javni notar Denis Krajcar i još troje njih koji su ušli u najuži krug.

U pitanju je sutkinja Ustavnog suda Lovorka Kušan, koja je do izbora u Ustavni sud 2016. bila advokatkinja, jedna od prvih koja je radila na podizanju tužbi građana pred ESLJP u Strazburu.

Na kraju, kad smo kod zaštite ljudskih prava, nije na odmet ne čestitati Teni Šimonović Einwalter na izboru za pučku pravobraniteljicu, Ombudsmana ili, na srpskom jeziku, zaštitnicu građana. Stupila je na dužnost u uredu gde je od 2013. godine radila kao zamenica pučke pravobraniteljice

Zatim, profesor kaznenog prava Davor Derenčinović, član komisije HBK lustitia et Pax i predsednik, kratkog, Povjerenstva za pomilovanje bivše predsednice Grabar-Kitarović.

Treći, ništa manje bitan, je i zamenik predsednika Vrhovnog suda Marin Mrčela.

I da se vratimo na odluku ESLJP, koja nam je stigla tokom prethodne nedelje (tjedna). Evropski sud za ljudska prava doneo je odluku da je Hrvatska prekršila (znači naša Domovina) prava građaninu srpske nacionalnosti Nikoli Dabiću iz Sunje (Sisačko-moslavačka županija) čiju su imovinu oduzeli i oštetili kojekakvi pojedinci nakon što je čovek pobegao, iz svoje Domovine, tokom rata.

ESLJP utvrdio je da je odgovornost za pljačkanje i oštećenje na lopovu i šovinisti koji je tako nešto i uradio, ali i na državi, što u prevodu znači da Domovina, naša država Hrvatska, mora da plati 3.200 evra odštete i dodatnih 833 evra sudskih troškova. Da budemo načisto, to plaćamo svi, mi, od našeg poreza.

Čovek koji je tužio Hrvatsku ESLJP, do ”Oluje”, znači do 4. avgusta 1995. godine, živeo je u svojoj kući, kao državljanin Republike Hrvatske, koju je morao da napusti. Godinu dana kasnije u njegovu kuću uselila se nepoznata porodica koja je izbegla iz BiH.

Ovo je, naravno, aminovala oslobođena Domovina i to na osnovu zakona iz septembra 1995. godine koji je državi omogućavao da preuzme imovinu ljudi koji su napustili Hrvatsku, znači napustili državu čiji su državljani, nakon oktobra 1990. godine.

Naš hrabri građanin, a Domovina bi trebala da je ista prema svima – nominalno grupisanijima i grlatijima i onima koji su manji i nemuštiji, 2000. godine podneo je zahtev za povratom njegove kuće, koju je država uzurpirala i naselila nekim drugim ljudima, i to mu je omogućeno. S druge strane, svu imovinu koju je imao, od životinja, mehanizacije i kućanstva koja mu je pokradena ili oštećena za Domovinu nije bila bitna.

Posle tužbi pred Općinskim sudom u Sisku, te odbacivanje tužbe od strane Suda, 2008. godine tužbu je odbacio i Županijski sud u Sisku. Kako je narodu sada jako zanimljiv Vrhovni sud, 2011. godine tužbu su odbacili i oni, pozivajući se da državne i lokalne vlasti ne mogu da budu odgovorne za načinjenu štetu (lopovluk i devastaciju).

Potom, 2013. godine, Ustavni sud završno je odbio tužbu što je, hvalim ti se Bože, otvorilo pravni put ka Strazburu koji je dao konačnu – Hrvatska je prekršila prava građaninu srpske nacionalnosti čija je imovina pokradena i oštećena tokom njegovog prebega kako bi spasao sopstvenu glavu na ramenima.

ESLJP utvrdio je da je odgovornost za pljačkanje i oštećenje na lopovu i šovinisti koji je tako nešto i uradio, ali i na državi, što u prevodu znači da Domovina, naša država Hrvatska, mora da plati 3.200 evra odštete i dodatnih 833 evra sudskih troškova. Da budemo načisto, to plaćamo svi, mi, od našeg poreza

Evropski sud za ljudska prava, u konkretnom slučaju, utvrdio je da je Domovina (znači Republika Hrvatska) prekršila prvi Protokol (članak 1.) koji se odnosi na zaštitu vlasništva i navodi da svaka fizička ili pravna osoba ima pravo na mirno uživanje svojeg vlasništva. Niko nikoga ne sme da liši njegovog vlasništva, osim u javnom interesu i to samo uz uslove koji su predviđeni zakonom i opštim načelima međunarodnog prava.

Na kraju, kad smo kod zaštite ljudskih prava, nije na odmet ne čestitati Teni Šimonović Einwalter na izboru za pučku pravobraniteljicu, Ombudsmana ili, na srpskom jeziku, zaštitnicu građana. Stupila je na dužnost u uredu gde je od 2013. godine radila kao zamenica pučke pravobraniteljice.

Upravo je nova zaštitnica građana predsedavajuća Izvršnog saveta Equineta – Evropske mreže tela za promovisanje jednakosti, koja okuplja 47 organizacija iz 37 evropskih zemalja, koje su ovlašćene za suzbijanje diskriminacije na temelju osnova kao što su dob, invaliditet, pol, rasa ili etničko poreklo, vera ili uverenje i seksualna orijentacija.

Kao članica više poverenstava i radnih grupa, poput Radne grupe za izradu vrlo važnog Zakona o suzbijanju diskriminacije (2008.) i naknadnim izmenama (2012.), zatim, Povjerenstva za izradu Antidiskriminacijskog zakona, uz angažman u Europskoj komisiji za borbu protiv rasizma i netolerancije Saveta Europe, govori nam da se radi o osobi s multidisciplinarnim pristupom razumevanja ljudskih prava.

Kao aktivista za ljudska prava, novoj pučkoj pravobraniteljici, meni milije zaštitnici građana, želim puno uspeha u radu i otvorenost za saradnju sa svim dionicima u političkom i društvenom životu (pozicija i opozicija, levo i desno).

 

UKOLIKO VAM SE TEKST DOPADA I VOLITE NEZAVISNO I KVALITETNO NOVINARSTVO, VI MOŽETE PODRŽATI AUTOGRAF PA I NAJMANJOM MOGUĆOM UPLATOM NA NAŠ RAČUN, PREKO PAYPAL-A, POZIVOM NA BROJ 060 800 333 ILI SLANJEM SMS PORUKE NA 647647 UZ KLJUČNU RIJEČ DEMOS. HVALA! ZA VIŠE INFORMACIJA I PRECIZNE UPUTE KLIKNITE OVDJE.

    •  Sintaksa prava
    •  Dosta je kopanja po živim ranama onih koji tuguju u Vukovaru
    •  SDP ima puno posla da se vrati na još nejasni, novi početak
    •  Ustavni sud je nama bitan radi zaštite ljudskih prava
    •  Teško je biti romske ili srpske nacionalnosti u RH
    •  Kreće predizborna šizofrenija. Najgore je ne izaći na izbore
    •  Srbija kao domaće jalovište za globalni profit
    •  Rodni apartheid 
    •  Teško je biti žena u ovom nesavršenom svetu i u našem ataru
    •  Topuzom protiv ''Susreta na tromeđi''!

> Svi tekstovi ovog autora