Što možemo naučiti od velike poplave u Rijeci

Tu negde između vesti o novom načinu na koji ćemo da pakujemo svo ono đubre koje odbacimo, to je ono ”specijalno” vaspitanje da bi bilo dobro i da krenemo da razvrstavamo po kantama koje nemamo u kućama, čitali smo i vesti o poplavama u ”crvenoj Rijeci”.

Dana 29. septembra 2022. godine radilo se o najvećoj dnevnoj količini padavina još od 1948. godine koje su zabeležene na mernoj stanici GMP-a Rijeka.

Prema analizi Državnog hidrometeorološkog zavoda 28. septembra vreme u Domovini bilo je pod uticajem jugozapadnog strujanja ispred duboke doline i visinskog ciklona nad srednjom i severnom Evropom.

Uz polje sniženog vazdušnog pritiska, tada se zna da kreće kiša i radi se o ciklonu, a mnoge krene glava da boli, došlo je do prizemne konvergencije, odnosno visinske divergencije, što je rezultiralo velikim vlažnim i nestabilnim vazduhom.

U nekom najjednostavnijem prevodu radi se o potpuno prirodnoj pojavi, neki koji su skloni senzacionalizmu rabili bi reč ”ekstremu”, koja je jednako prisutna od kada je sveta i veka, a to znači i pre pojave savremenog čoveka od pre oko 200.000 godina.

Naravno to je za one koji ne negiraju evoluciju živih bića uz selektivnu rezervu glede medicinskih postignuća. Vakcinu protiv globalnog virusa odbijaju, ali su prvi na hitnoj pomoći kada imaju temperaturu 39 stepeni. I tako u krug.

Svaka prirodna pojava, a ”prirodna nepogoda” za čoveka, može da uzrokuje štetu pojedincu u društvu. Jer da nema čoveka na Zemlji ne bi postojalo nešto šta bismo imenovali prirodnom pretnjom – natural hazard već bi se radilo o prirodnim pojavama – natural event koje su vrlo korisne za okolinu.

Tako recimo vulkanskim aktivnostima raznose se gasovi koji učestvuju u stvaranju atmosfere i hidrosfere sa važnim mineralima za tlo. Veliki tektonski pokreti stvaraju idilične pejzaže planinskih lanaca i dolina obnavljajući oticanje i eroziju što za rezultat ima tako očekivanu bioraznolikost.

Da bismo bolje razumeli šta sve može da nas snađe, a to je isključivo posledica ljudske gluposti, oholosti i stalnog ekspanzionizma na prirodu, u determinisanju uzročno-posledičnih veza prirode i društva razlikujemo: pretnje (hazard) sa opasnim uzrokom, rizike (risk) sa mogućom posledicom i nesreće (disaster) sa ostvarenom posledicom.

Procenjuje se da oko 90 % svetske populacije živi u priobalnim delovima do maksimalno 200 kilometara od okeana i mora. Posledica je to prirodnih uslova za život, migracija stanovništva, ali i samog turizma koji u mnogome oblikuje pejzaž na način da ga menja do neprepoznatljivosti.

Čovek sve više naseljuje i najsušnije predele, najviše planine i najdublje depresije što za posledicu ima i ekstremne i katastrofalne posledice prirodnih fenomena – ”prirodnih nepogoda” po infrastrukturu, ali i živote.

U svom delovanju čovek nije nedužna žrtva koja je izložena hiru prirode (poplave, tajfuni, zemljotresi, suše, cunami itd.) već je bitan faktor koji značajno utiče na prirodu preoblikujući je. Osim prividnog i vremenski limitiranog vremena delovanja, uticaj čoveka je, čini se, beskonačno štetan i rezultati se vide odmah, a posledice se osećaju godinama nakon toga (poput krčenja šuma).

Sve pretnje (hazard) pri ostvarivanju imaju primarne, sekundarne i tercijarne efekte.

Primarni su direktni efekti kao što su erozija tla ili urušavanje zgrade nakon zemljotresa.

Sekundarni efekti su posredni učinci uzrokovani primarnim, recimo požari koji nastaju nakon zemljotresa ili plavljenje nastalo nakon velikih klizanja u jezero.

Tercijarni efekti su oni koji su dugoročni, a koji rezultiraju i gubitkom staništa ili promenom položaja korita nakon poplave ili gubitka uroda.

Važno je istaći da mnoge prirodne pretnje (natural hazard) koje se ostvaruju u prostoru izvan naseljenih područja ne uzrokuju antropogene nesreće i katastrofe. Isključivo i samo silina oslobođene energije koja se manifestuje u područjima koja su naseljena ljudima imenuje se ”prirodnom nepogodom” ili nesrećom (natural disaster) jer šteti čoveku i čovekovoj životnoj sredini.

Ako se vratimo na dešavanja s kraja prošlog meseca glavni uzrok nastalih poplava jeste u neverovatnoj količini padavina u kratkom vremenskom periodu.

Kako se radilo o urbanom području kao otežavajuća okolnost uzima se i neregulisana komunalna infrastruktura kada sistemi odvodnjavanja nisu u mogućnosti da prihvate količine vode koje se pojavljuju podzemno i nadzemno i tada imamo ”urbane poplave”.

Za našu Domovinu se kaže da je bogata vodnim resursima. To su oni podzemni i nadzemni resursi te smo još uvek u nedoumici da li nam je to neki benefit jer iznova vidimo kako se prema našim resursima i odnosimo.

Da bismo smanjili rizike od poplava, a imamo anamnezu da nam stradavaju materijalni objekti i ljudski životi, mogli bismo da učinimo mnogo ili kao i sada da aktivno ne činimo dovoljno.

Pre svega je bitno poštovati prirodu i prirodne procese, stvaranje poplavnih pašnjaka, povećavati zelene površine u gradovima – kišni vrtovi, zeleni krovovi, zatravljeni jarci, akumulacijske i retencijske lagune, stvarati nasipe i dopuštati što više prirodnog meandriranja reka te voditi računa o postojećoj infrastrukturi u pogledu zbrinjavanja otpada.

Važno je istaći da ne postoji jedinstveno rešenje za sprečavanje poplava već se sve odnosi na niz mera, iskustava i delovanja koje je prilagođeno lokalnim uslovima.

U tom pogledu jedinice lokalne samouprave imaju važnu ulogu da upravljaju potencijalnim rizicima te i edukuju stanovništvo.

Svakako najbitnije je naučiti ljude da se ponašaju savesno prema drugima jer njihovo pasivno delovanje danas aktivno ugrožava druge i otima im budućnost sutra.

 

UKOLIKO VAM SE TEKST DOPADA I VOLITE NEZAVISNO I KVALITETNO NOVINARSTVO, VI MOŽETE PODRŽATI AUTOGRAF PA I NAJMANJOM MOGUĆOM UPLATOM NA NAŠ RAČUN ILI PREKO PAYPAL-A. HVALA! ZA VIŠE INFORMACIJA I PRECIZNE UPUTE KLIKNITE OVDJE.

    •  Sintaksa prava
    •  Dosta je kopanja po živim ranama onih koji tuguju u Vukovaru
    •  SDP ima puno posla da se vrati na još nejasni, novi početak
    •  Ustavni sud je nama bitan radi zaštite ljudskih prava
    •  Teško je biti romske ili srpske nacionalnosti u RH
    •  Kreće predizborna šizofrenija. Najgore je ne izaći na izbore
    •  Srbija kao domaće jalovište za globalni profit
    •  Rodni apartheid 
    •  Teško je biti žena u ovom nesavršenom svetu i u našem ataru
    •  Topuzom protiv ''Susreta na tromeđi''!

> Svi tekstovi ovog autora