novinarstvo s potpisom
Nažalost, nastavlja se da se svake prve subote u mesecu naši trgovi pretvaraju u poligon za demonstraciju verskog fanatizma, savremenog oblika zelotizma, sa obrisima manipulacije i mnogo neznanja.
Na preimenovanim trgovima naše samostalne Domovine neki muškarci kleče, i javno se mole, kako bi žene postale bolja verzija njihovih projekcija i kako bi ženama – svojim majkama, suprugama, sestrama, kćerkama i prijateljicama dokinuli prava koja oni neupitno klečeći imaju.
Mnogi se od nas i dalje samo krste, cokću i preko virtuelnog sveta zgražavaju, ali se samo nekolicina njih, poput hrabre umetnice Arijane Lekić Fridrih, aktivno suprotstavlja puzećoj fundamentalističkoj struji u našem društvu koja gamiže po javnim površinama sa neustavnim ciljevima.
Nije nebitno reći da forma nije upitna, donekle, ali je sadržaj svakako opasan i razarajući po osnovna ljudska prava ”slabijeg pola” – žena.
Upravo zato istrajna umetnica Arijana, svake prve subote u mesecu, praktikuje svoju nenasilnu ”Tihu misu” koja efektnije i snažnije lomi poljuljano samopouzdanje onih koji klečeći mole za vraćanje u prošlost od koje bežimo, koju negiramo i koje se selektivno odričemo.
Da nismo samo mi najgori, iako nema toga u ovakvom zastrašujućem obliku, volimo da likujemo i da se po najlošijem poredimo sa drugima. Da smo slični i da zajedno zaslužujemo da budemo kod one iste neslavne statističke rupe, ovako nedokazani i ostrašćeni i uvek spremni da ga i merimo čiji je veći odnosno manji, dokazuju obrađeni podaci Izveštaja o stanju ljudskih prava u Republici Srbiji.
Vredna nezavisna institucija poverenice za zaštitu ravnopravnosti Republike Srbije, na čijem čelu je u drugom mandatu borbena i odlučna Brankica Janković, predstavila nam je bogat Izveštaj o radu za 2021. godinu. Puna škrinja podataka i informacija šta se po pitanju ljudskih prava i tako neželjene diskriminacije dešava u nama komšijskoj zemlji.
Ko prst u zrikavo oko bode nas uvod koji govori da su žene i dalje u nepovoljnijem položaju u odnosu na muškarce u svim oblastima društvenog života, a posebno je izražena diskriminacija žena na tržištu rada, u ekonomskoj sferi, obrazovanju i u učešću odlučivanja.
Ovo je rezultat istih onih kulturoloških šablona koje i mi svojatamo te fenomena koji se odnose na disbalans u obrazovanju, segregaciji u oblasti rada, fleksibilnosti, ali i nikada lipsalom patrijarhatu.
Prikupljeni podaci govore da su žene i dalje te, dominantno, koje najviše vremena provode sa zajedničkom decom, muž ili partner je fizički prisutan i nisu samice ni udovice, te da im u staranju nad decom najviše pomažu stariji članovi porodice babe i dede.
Ako posmatramo odnos profesionalnog napretka analiza kaže da je duplo veći procent žena taj koji odustaje od poslovnih putovanja ili stručnih usavršavanja u odnosu na muškarce i da su u nešto većem broju primale manju platu zbog nemogućnosti izvršavanja profesionalnih obaveza (20% naspram 15%). Čak 33% ispitanica, u uzrastu od 18 do 24 godine, kao posledicu brige o deci navelo je kao razlog za prekid radnog odnosa.
Znate za ono kada vam drugi pere, kuva i opslužuje vas, a vi smatrate da je ”to tako u porodici”. Da vi kao trut sedite ili ležite, prost narod bi dodao ”smrdite i prdite”, a drugi vam sve to ni za kakvu naknadu omogućava.
Ako se neko emancipuje, pa takav rad odbija da radi sam, to pospremanje i kuvanje ima svoju cenu koja se plaća po satu. Znači, ne bi smelo da se od naših članica porodice ništa podrazumeva jer ta očekivanja jesu naučene rodne, robovlasničke i izrabljivačke uloge.
Skoro polovina žena u Srbiji, znači sve građanke, a ne samo Srpkinje, nedeljom provodi od dva do tri sata obavljajući rutinske kućne poslove. Na isto pitanje dobiven je sramežljiv odgovor da skoro polovina muškaraca u ovom neslavnom uzorku sedmično provede do sat vremena u kućnim poslovima.
Tokom virulentne 2021. godine nastavilo se nepovoljnije postupanje prema ženama u vidu ostvarivanja punih prava na zdravstvenu i socijalnu zaštitu.
Pol nam je i dalje najveća rak rana u svim oblicima diskriminacije pa je tako najviše pritužbi bilo na osnovu diskriminacije u oblasti javne sfere i informisanja zbog mizoginije, seksističkih izjava i komentara i to najviše na septičkim društvenim mrežama.
Nasilje nam je konstanta svih izveštaja pa je i u 2021. godini ne mali broj dece ostao bez svojih majki te nasilje u porodici nije zaobišlo ni decu. Kao glavnu uzrok fizičkog i verbalnog iživljavanja uzimaju se ukorenjene tradicionalne ”vrednosti”, patrijarhat i stereotipi o rodnim (životnim) ulogama u porodici, ali i u zajednici.
Da sve u Srbiji mora da bude izvitopereno govori podatak da se ratifikovanje Istanbulske konvencije nije pronelo kroz medijski i ulični linč mizogenih građana te je Srbija vrlo elegantno, i to 2013. godine, izvršila obavezu implementacije konvencije u svoj pravni poredak.
Dao bog uz minimalne ograde, ali sve vezano za financijske (ne)prilike. Znači, ništa svetonazor i ništa transfobija kojoj smo mi prisustvovali u našoj Domovini.
Gledano kroz prizmu prava na zaštitu svoje privatnosti i slobode, ali i tako često dehumanizovanog dostojanstva, srpski Ustav jasno garantuje prava ženama da slobodno odlučuju o rađanju.
Za nas, one koji smo bliže ”evropskim” i liberalnim ”vrednostima” takav pristup zaštiti prava žena misaona nam je imenica te još jednom pokazuje koliki je uticaj Katoličke Crkve u ustavom svetovnoj, 2015. godine ilegalno podignut šator sa plinskim bocama, Republici Hrvatskoj.
Umetnica mora biti zdrava!
MOŽETE PODRŽATI AUTOGRAF PA I NAJMANJOM MOGUĆOM UPLATOM NA NAŠ RAČUN ILI PREKO PAYPAL-A. MOŽETE NAZVATI BROJ 060 866 660 / Tel.: 0,49€ (3,75 kn); Mob: 0,67€ (5,05 kn) po pozivu (PDV uključen) ILI POŠALJITE SMS PORUKU sadržaja PODRSKA na broj 667 667 / Cijena 0,82 € (6,20 kn). Operator usluge: Skynet Telekomunikacije d.o.o., info telefon: 01 55 77 555. HVALA! ZA VIŠE INFORMACIJA KLIKNITE OVDJE.