Za koga će da visi raspelo u pustoj školi?

”Samo da vas podsjetim da je naša Republika Hrvatska katolička država koja neizmjerno cijeni kršćanstvo i vjeru u Boga”.

Tako je odgovorio direktor jedne osnovne škole u Zagrebu na moj upit zašto je odobrio da raspelo visi u državnoj školi. Situacija je da raspelo visi u holu škole koja nije privatna, ne živimo u teokraciji, nismo svi hrišćani, ali nismo svi ni vernici. Nekim roditeljima dece koja pohađaju državnu školu verski simbol, ma koji on bio, predstavlja izvesni problem – nelagodu.

Oni koji su plaćeni da se bave ustavnim pravom tumače nam kako je Republika Hrvatska sekularna država. Iako to nigde nije tom reči i navedno, ustavni stručnjaci nas uveravaju, svojom interpretacijom Ustava, da živimo u laičkoj ili svetovnoj državi, gde su sve verske zajednice slobodne ali odvojene od države.

Naša država još uči da hoda, pa neretko padne i izgrebe kolena, samo što više nema velikog brata da je digne i kaže joj da će biti bolje te da treba vremena da krasta zaraste.

Učimo decu za školu za život, ali je života sve manje. Iz zemlje u kojoj je 86% vernika katolika, ostali nam nisu bitni za statistiku, odlazi sve što može i mora, a oni koji ostaju još uvek nisu našli gde je šalter za odlazak. Drugi i drugačiji nam i ovako ne trebaju jer oni nisu kao mi, a mi nećemo da budemo kao oni

Naša je sreća, možda zbog te mladosti države ili zbog vitalnosti onih koji su Ustav i pisali, da mi i dalje imamo žive ljude koji su svoje viđenje sekularnosti uneli u Ustav. Profesor Smerdel više puta je objašnjavao šta to piše u čuvenom članku 41. Ustava:

”RH je svjetovna država, jer ne prihvaća nijednu religiju kao državnu”.

To bi mu, laički, značilo da se svako moli svom Bogu, totemu ili vudu lutkici i takvom molitvom ne vrši (re)presiju na druge da svi moraju da znaju ko je njegovo božanstvo i zašto mu se intimno klanja.

To bi značilo i da država poštuje svačije pravo da se moli onome u koga veruje, bio on u nekoj nominalnoj većini ili manjini, ali da neće kačiti figurice i slike tih božanstava iznad glava sudija u sudnicama, iznad glava matičara u toku sklapanja braka ili životnog partnerstva, odnosno u stanici policije kada mu represivni aparat broji rebra.

Ali, to bi možda moglo da bude razumljivo u nekoj drugoj zemlji ekumenizma, no kod nas smo i dalje izgubljeni u prevodu, te se čini da smo sve nekako pomešali.

Naš narod je, koliko god se koprcao da to nije tako, prilično tvrdoglav i baštini inat kao nematerijanu kulturnu baštinu. Nekad moraš da mu neke stvari objasniš i uz kolaž ili plastelin, a nekad i da napišeš na tarabi ”Ovo je taraba” ne bi razumeo napisano i, još važnije, ne bi prihvatio objašnjenje. Takav smo narod. Duboko ukorenjeno i prihvaćeno objašnjenje za sve i svja koje nas najbolje opisuje.

Ja sam nažalost preko noći, zbog mojih poriva da znam više u odnosu na ono šta mi se servira kao ispravno i često većinski prihvaćeno (to je valjda merilo da je onda to i normalno), postao istaknutiji član u društvu. Jednostavno sam targetiran zbog toga što sam se osokolio da postavim tako kretensko pitanje zašto visi raspelo čoveka, hvala bogu samo u vidu nekakve drvene figure, u državnoj školi.

Neki pojedinci su se setili krstaških bitaka svojih predaka, kako se ono kaže: ”Proključala im je krv”, i poželeli su da i meni ”pokažu svoga Boga”, pa su prionuli na posao.

Koristeći sve blagodeti savremenih tehnologija, onih tehnologija koje su nastale kao rezultat evolucije čoveka, propitivanja i naučnih eksperimenata, jasno su pokazali da ih ima, koliko su bučni, (ne)načitani, (ne)trpeljivi ali i fizički snažni. Fizički obračun takvim vernicima nije stran. Sve za odbranu vere i Domovine, kao da je to zapravo jedno.

Pojedinci koji vode određene portale, prozor u svet za haotične misli, postali su pisci bez znakova interpunkcije, pa u naletu svoje penušave logoreje napišu uvek i više nego što su mislili. Jednostavno, znaju da im ponovo neće sinuti ista misao.

Oni koji su plaćeni da se bave ustavnim pravom tumače nam kako je Republika Hrvatska sekularna država. Iako to nigde nije tom reči i navedno, ustavni stručnjaci nas uveravaju, svojom interpretacijom Ustava, da živimo u laičkoj ili svetovnoj državi, gde su sve verske zajednice slobodne ali odvojene od države

Tako su opisujući mene, onoga koji se usudio i kome nije dato, navodili uvrede, jasne psovke, istočnjačke tuđice, a sve kako bi tekst izgledao kao da su pčele ubice jako blizu i da je Nojeva barka ovog puta otplovila bez nas.

Deluzijski poremećaj može da se pojavi u okruženju od pre postojećeg paranoidnog poremećaja ličnosti. Karakteriše ga da se uvrti u glavu neka misao većeg, manjeg, boljeg ili lošijeg nego što zaista jeste i tada nastaju psihičke rane.

Tako se ponašaju neki od ljudi koji su označili mene, u tom svom pisanju, jer oni zaista misle to što pišu.

Veruju u novi svetski poredak slobodnih zidara, trovanje fluorom iz paste za zube, ometanje njihovih talasnih dužina harpovim antenama, krivicu drugih jer su se zaglavili u starom liftu a skoro pa izvesno i u vlašku magiju.

Naš veliki Dušan Kovačević odavno je opisao jednog takvog čoveka u ”Balkanskom špijunu”. Takvi svakodnevno glume lik Ilije Čvorovića, a (mi) ostali smo sa dodeljenim likom napaćene Danice, koja slikovito guli krompir za zajednički obrok pod crvenom sijalicom.

To je onda veliki problem, prvo za njih, a onda i za ove druge koji se nađu u njihovoj sferi interesa. Njihovim pisanjem o drugima, bez da su kontaktirali onoga koga uvredama i lažima opisuju, s namerom stavljaju virtuelne trake oko ruku svojih likova na koje su se okomili, bez odgovornosti šta će im se, Bože mi pomozi, sutra možda i dogoditi.

Ej, kako li sam samo bio naivan da ja Srbin, gej i stranac Domovine postavim benigno pitanje u ova maligna vremena. Postavio sam pitanje i zbog toga sam sada dobio (ne)traženu pokoru. Ukupno 86% građana Republike Hrvatske izjašnjava se kao katolici (DZS iz 2011.), a čini se da je kraljnji cilj da brojka dođe do 101%.

Sredstva za postizanje tog cilja su često maltretiranje, nametanje, nerazumevanje, šikaniranje, pretnje, fizički obračuni i sve one šejtanove manufakture koje Isusu, ako je i postojao, nisu bile bliske.

Ali, ko ga pita. Znaju bogobojazni vernici šta bi Isus uradio sa Antihristom kada bi ga video. Ako ga kojim slučajem i ne bi video, oni bi mu ga opisali i u njegovo ime bi ga, podrazumeva se, utepali ”k’o mačku u džaku”.

Suština čitave priče je da smo došli do pozicije kada su rovovi duboko iskopani, a nervi izgubljeni u svim prethodnim ratovima, a ratovalo se.

Ja sam nažalost preko noći, zbog mojih poriva da znam više u odnosu na ono šta mi se servira kao ispravno i često većinski prihvaćeno (to je valjda merilo da je onda to i normalno), postao istaknutiji član u društvu. Jednostavno sam targetiran zbog toga što sam se osokolio da postavim tako kretensko pitanje zašto visi raspelo čoveka, hvala bogu samo u vidu nekakve drvene figure, u državnoj školi

Tranzicija je moderna reč za kolektivnu bežaniju iz ralja socijalizma u novi, vrli kapitalizam kome mi, naravno, pripadamo. Kod nas tranzicija i dalje tranzitira, a mi stojimo. Nikako se ne snalazimo.

U narodu se računaju samo pobede, akcije i reakcije, ali ne i odgovornost. Nema propitivanja jer brbljivci nikome nisu dragi.

Propitivanje je znak slabosti i alarm za uzbunu da još imamo posla sa neistomišljenicima.

Učimo decu za školu za život, ali je života sve manje. Iz zemlje u kojoj je 86% vernika katolika, ostali nam nisu bitni za statistiku, odlazi sve što može i mora, a oni koji ostaju još uvek nisu našli gde je šalter za odlazak. Drugi i drugačiji nam i ovako ne trebaju jer oni nisu kao mi, a mi nećemo da budemo kao oni.

Kada stavimo po stranu nerazumevanje drugih i drugačijih, uvrede, pretnje, porive za batinjanjem, ostaje najbitnije pitanje. Za koga će da visi raspelo u pustoj školi?

 

UKOLIKO VAM SE TEKST DOPADA I VOLITE NEZAVISNO I KVALITETNO NOVINARSTVO, VI MOŽETE PODRŽATI PA I NAJMANJOM MOGUĆOM UPLATOM NA NAŠ ŽIRO RAČUN: HR8923600001102715720, POZIVOM NA BROJ 060 800 333 ILI SLANJEM SMS PORUKE NA 647647 UZ KLJUČNU RIJEČ DEMOS. HVALA! ZA VIŠE INFORMACIJA O RAČUNU KLIKNITE OVDJE.

    •  Sintaksa prava
    •  Dosta je kopanja po živim ranama onih koji tuguju u Vukovaru
    •  SDP ima puno posla da se vrati na još nejasni, novi početak
    •  Ustavni sud je nama bitan radi zaštite ljudskih prava
    •  Teško je biti romske ili srpske nacionalnosti u RH
    •  Kreće predizborna šizofrenija. Najgore je ne izaći na izbore
    •  Srbija kao domaće jalovište za globalni profit
    •  Rodni apartheid 
    •  Teško je biti žena u ovom nesavršenom svetu i u našem ataru
    •  Topuzom protiv ''Susreta na tromeđi''!

> Svi tekstovi ovog autora