novinarstvo s potpisom
”Kad obučem uniformu, zagleda me svaka žena, šta da radim kad mi brate, stoji kao salivena. Kad me vide oči šire, žene vole oficire, kad me vide oči šire, žene vole oficire…”
Uz taktove prave vojničke koračnice, čuvenog srpskog estradnog umetnika Radeta Jorovića, čini se kako ćemo u nekoj skorijoj budućnosti mlade ljude da ispraćamo u vojsku na odsluženje nečega šta bi trebalo da im bude zamena za teretanu, lenjost, nehigijenu, ali i samoću.
Da li radi izbora svih izbora, biramo saborske zastupnike, evroparlamentarce, ali i ustavne sudije, nešto kasnije nanovo pobeđuje vrhovni komandant Zoran Milanović, u javnosti se plasira informacija kako će sa prvim danima 2025. godine oko 17.000 punoletnih mladića krenuti na obaveznu tromesečnu vojnu obuku. Tu će pored zamene za zagušene teretane učiti da pucaju i tako, valjda, odbrane Domovinu od svih vrsta zala.
Nije naodmet da se istakne i to kako bi oni koji se zalažu za militarizaciju društva, među njima ima i onih koji bi i maloletnike na obuku i rovove, da se ogluše o ustavno pravo pojedinca na nešto šta bi se imenovalo kao prigovor savesti. Za mnoge, najviše ”prave” muškarčine, to je sinonim i za nejakost, odsustvo muževnosti, ali i dezerterstvo u mirnodopsko doba. Da li je odsustvo rata jednako i vreme mira, svakome je na ličnu savest.
U ovom trenutku većina članica Evropske unije ima priznato pravo na prigovor savesti. Član 40. Ustava naše Domovine garantuje slobodu savesti i veroispovesti i slobodno javno očitovanje vere ili drugog uverenja.
Ustav jasno navodi i prigovor savesti u članu 47. koji se odnosi na vojnu obavezu i odbranu Domovine, u kojem se navodi da je dopušten prigovor savesti onima koji usled svojih verskih ili moralnih nazora nisu spremni da učestvuju u obavljanju vojničkih dužnosti u oružanim snagama.
Da mi to nismo isisali iz malog prsta, onog na kome se i dalje, endemski, nalazi onaj dugački nokat za uho i sve ostalo, govori niz međunarodnih dokumenata koje smo jasno implementirali u naš pravni poredak. To je ono kada se nečime hvalimo, da smo deo tekovine slobodnoga sveta, odnosno kada se sramimo i posebnim izjavama interpretiramo.
Kako je o ovome već naveliko pisala naša vredna pučka pravobraniteljica, Tena Šimonović Einwalter, bilo bi i fer citirati njen rad koji je bio potaknut tokom tumačenja prava na prigovor savesti, ovog puta u zdravstvu, sa situacijom građanke Mirele Čavajde.
Mirela je nakon svih oblika dehumanizacije i traumatizacije, sistemske i sa svih vrhova države i kojekakvih budžaka, uz svoju advokatkinju Vanju Jurić uspela da dokaže da je na nešto, kao građanka, imala pravo.
U Opštoj deklaraciji o ljudskim pravima u čl. 18 stoji da ”svako ima pravo na slobodu misli, savesti i veroispovesti”, a sve je detaljnije razrađeno kroz dva međunarodna pakta (ICCPR i ICESCR).
Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima – ICCPR (član 18) propisuje da ”svako ima pravo na slobodu misli, savesti i veroispovesti”, da ”niko ne sme biti podvrgnut prinudi” koja bi ugrozila tu slobodu, kao i da ”sloboda izražavanja veroispovesti ili uverenja može biti podvrgnuta samo onim ograničenjima koja su propisana zakonom i koja su apsolutno neophodna za zaštitu javne bezbednosti, reda, zdravlja ili morala, ili osnovnih prava i sloboda drugih”.
Vratimo li se na konkretno, lečenje lenjosti i samoće kod mladih ljudi služenjem vojnog roka od 90 dana, postavlja se pitanje da li postoje i neke druge, inovativnije, metode prevaspitanja punoletnih osoba, ako je to cilj koji želimo da postignemo, uz nuđenje sadržaja koji bi bio prilagođeniji modernom dobu koji svoj primat preuzima u nerealnoj i digitalnoj (ne)stvarnosti.
Nije netačno da smo među najgojaznijom nacijom u Evropskoj uniji. Nije netačno i da hronično, transgeneracijski, patimo od nelečenog PTSP-ja koji nas ubija na rate i to sa nesagledivim posledicama.
Nije ni netačno istaći, detektovati, da su nam mladi ljudi zabrazdili u globalizam sa socijalističkim likom gde se mnogi otuđuju sa sve većim izazovima u direktnoj komunikaciji sa drugim živim svetom oko sebe.
Živimo u vremenima sve prisutnijeg, povampirenog, totalitarizma koji se opravdava zaštitom nacionalnih interesa nacije narušenih invazijom od strane drugih koji nisu mi, odnosno koji imaju agendu da nam dokinu naš stil života sa maksimalnim iskorišćavanjem naših resursa.
U sve se umeće i ideologija, kao kakva perjanica za ostrašćenost i strah, koju građani ne razumeju, ali je interpretiraju bez ikakvog smisla i osećaja za izgovorenu reč.
Naša mlada Domovina svoju državnost temelji i na odbrambenom Domovinskom ratu koji je iznedrio, svakim mesecom u Registru hrvatskih branitelja imamo novih ljudi, pola miliona veterana koji se u administrativnom i kolektivnom vode kao branitelji. Sama zamena teza da se ne radi o veteranima, akterima nekog završenog rata, već da se radi o braniteljima sugeriše da za nas, kao naciju u nestajanju, rat i dalje traje.
Na kraju je važno istaći da se u čitavoj priči oko uvođenja vojnog roka od tri meseca, duže traje autoškola, sagleda kontekst vremena i prostora koji nema nikakvih tačaka spajanja sa ondašnjom državom socijalizma, u kojoj su ljudi živeli slobodnije i jednakije (bitan je kontekst), u odnosu na sadašnju slobodu i demokratiju koju ne znamo da vrednujemo.
MOŽETE PODRŽATI AUTOGRAF PA I NAJMANJOM MOGUĆOM UPLATOM NA NAŠ RAČUN HR8923600001102715720 (SWIFT/BIC: ZABAHR2X za uplate iz inozemstva) ILI PREKO PAYPAL-A. MOŽETE NAZVATI BROJ 060 866 660 / Tel.: 0,49€ (3,75 kn); Mob: 0,67€ (5,05 kn) po pozivu (PDV uključen) ILI POŠALJITE SMS PORUKU sadržaja PODRSKA na broj 667 667 / Cijena 0,82 € (6,20 kn). Operator usluge: Skynet Telekomunikacije d.o.o., info telefon: 01 55 77 555. HVALA! ZA VIŠE INFORMACIJA KLIKNITE OVDJE.