Zašto su očevi rodno i spolno neravnopravni roditelji u RH

”Moj je tata – tata-mata, jedva prođe on kroz vrata, on me voli, on me shvata. Ljudi, takav je moj tata!”

Sećate se one nesrećne Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici (Istanbulska konvencija), oko koje smo se, kako i po pravilu biva, ponovo podelili, a da u većini slučajeva nismo ni pročitali dokument.

Istinu za reći, Konvencija ima 109 strana, nema sličice, pitice i kitnjaste boje pa nam je pažnja izvaporirala od druge strane.

Uz sklepanu interpretativnu izjavu, Istanbulsku konvenciju smo ratifikovali uz ograde koje znače da nema ulazaka bradatih muškaraca u ženske klozete, deca mamu i tatu i dalje ne imenuju ”roditelj 1” i ”roditelj 2”, brak je i dalje zajednica muškarca i žene i čini se da se nikada više nismo tukli i po porodicama ubijali.

No u toj istoj Istanbulskoj konvenciji, iz koje je Turska istupila, na strani sedmoj, stoji i pojam oko kojeg je umalo krv pala, uz olako izgovorene teške reči, i odnosi se na ”Rod” koji označava društveno oblikovane uloge, ponašanja, aktivnosti i osobine koje određeno društvo smatra prikladnim za žene i muškarce. Na maternjem jeziku muškarac (tata) na krovu pomera antenu, a žena (mama) viče ”dobro je”!

Još konkretnije, ”Rod” objašnjava da postoje određene, konstruisane, uloge, aktivnosti, ponašanja i atributi koje određeno društvo smatra primerenim za muškarce i žene.

Evropski sud za ljudska prava zauzeo je stav da u predmetima gde se deca opiru da imaju kontakt sa jednim roditeljem država mora da utvrdi uzroke takvog otpora i da ih na odgovarajući način i reši

I, upravo, u tom ”grmu leži zec”, kada bismo sve te stereotipe, kojih smo svi puni, primenili na naše muškarce (tate) u dodeljenim im ulogama u odnosima sa sopstvenom decom.

Mediji su, belosvetski i ovi naši, puni naslova, koji neretko ne odgovaraju istini, ili barem onome šta piše u tekstu, o tome kako se zapaža da ipak, zaista, nisu svi jednaki i to u situacijama kada ”mečka zaigra pred njihovim vratima”.

Naime, godinama, a to vredna pravobraniteljica za ravnopravnost spolova ističe, postoji nešto, a to se moderno imenuje ”trend”, što ne ide u prilog roditeljima muškarcima u procesu razdruživanja sa svojim družicama i ostvarivanje prava na roditeljsku skrb.

Kako se i (ne)zna, u skladu sa čl. 3. st. 1. Obiteljskog zakona, žena i muškarac imaju jednaka prava i dužnosti u svim porodično-pravnim odnosima, a posebno u odnosu na roditeljsku skrb (brigu).

U kojekakvim pritužbama, a budimo realni, iščitavanje tuđih životnih tragedija nije štivo u rangu promašene vremenske prognoze, roditelji (očevi i majke) pritužuju se na nejednaki tretman centara za socijalnu skrb.

Jedan od roditelja smatra, znači, a osobe bi trebalo da budu jednako tretirane nebitno jesu li muškarci ili žene, kako je stavljen(a) u nepovoljniji položaj, u odnosu na drugog roditelja i to, svakako prema njihovom mišljenju, upravo zbog pola, uglavimo ovde i ”Roda”, kojem pripadaju, a koji niko od nas ne bira. To su oni polni, opet udenimo i ”Rodni”, stereotipi vezani uz roditeljsku skrb, brigu o deci i nasilje u porodici.

Statistika kaže, a to je bio slučaj i prethodnih godina, da veliki broj podnositelja prijava čine muškarci (znači tate), koji su se potuživali na poteškoće oko ostvarivanja ličnih odnosa sa sopstvenim detetom sa kojim ne stanuju, ukazujući da centri za socijalnu skrb nisu preduzimali dovoljno da omoguće ravnopravno roditeljstvo.

U pojedinim pritužbama, tate su iznosili sumnju i na polne stereotipe stručnih (valjda) delatnica centara za socijalnu skrb, a posebno vezano uz stereotipe prema kojima se majke automatski smatraju boljim roditeljem koji je pogodniji za brigu o deci.

Ako bismo to raščlanili, na fragmente, odmah bi nam upalo u oko ono šta nam je stizalo iz Strazbura, u obliku presuda, koje posle svi plaćamo. Domovina je već osuđivana pred Evropskim sudom za ljudska prava zbog povrede pozitivnih obaveza javne vlasti koje proizlaze iz čl. 8. Evropske konvencije za ljudska prava, koje se odnose na pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života.

U presudi ”Gluhaković protiv Domovine”, u odnosu na obavezu države da sprovede pozitivne mere, Evropski sud za ljudska prava zauzeo je stajalište da prava roditelja čini i to da se preduzmu svi neophodni koraci koji će ih spojiti sa njihovom decom i obavezu nacionalnih vlasti da olakšaju takva, ponovna, spajanja i da se takva obaveza odnosi i na predmete u kojima dolazi do sporova između roditelja o kontaktima i prebivalištu dece.

”Rod” objašnjava da postoje određene, konstruisane, uloge, aktivnosti, ponašanja i atributi koje određeno društvo smatra primerenim za muškarce i žene

U predmetu ”K.B. i drugi protiv Domovine”, Evropski sud za ljudska prava istaknuo je da je uzajamno uživanje roditelja i deteta u međusobnom društvu temeljni element ”porodičnog života”, te da poteškoće u ostvarivanju prava na susrete i druženje zahtevaju strožiji nadzor od ograničenja drugih roditeljskih prava.

Na, opet, prevedeni maternji jezik, Evropski sud za ljudska prava zauzeo je stav da u predmetima gde se deca opiru da imaju kontakt sa jednim roditeljem država mora da utvrdi uzroke takvog otpora i da ih na odgovarajući način i reši.

Uz to, akcentuje se da se tu radi o obavezi sredstva, a ne obavezi rezultata, što opet u prevodu znači da su nadležna tela u obavezi da učine sve potrebno, u pojedinačnim slučajevima, kako bi se ostvarivao kontakt između deteta i oca.

I na kraju, šta nam naša vredna pravobraniteljica za ravnopravnost spolova preporučuje. Da se i dalje radi edukacija delatnica i delatnika iz sistema socijalne skrbi, a sve u vezi načela ravnopravnosti polova u području socijalne zaštite.

Savetuje se stalno promovisanje načela ravnopravnosti roditeljstva te uklanjanje svih oblika nejednakosti unutar porodice i to posebno tokom epidemije bolesti COVID-19.

”Pozdravite moga tatu, tamo, iza sedam gora, Pozdravite moga tatu, na talasima plavog mora”.

 

UKOLIKO VAM SE TEKST DOPADA I VOLITE NEZAVISNO I KVALITETNO NOVINARSTVO, VI MOŽETE PODRŽATI AUTOGRAF PA I NAJMANJOM MOGUĆOM UPLATOM NA NAŠ RAČUN, PREKO PAYPAL-A, POZIVOM NA BROJ 060 800 333 ILI SLANJEM SMS PORUKE NA 647647 UZ KLJUČNU RIJEČ DEMOS. HVALA! ZA VIŠE INFORMACIJA I PRECIZNE UPUTE KLIKNITE OVDJE.

    •  Sintaksa prava
    •  Dosta je kopanja po živim ranama onih koji tuguju u Vukovaru
    •  SDP ima puno posla da se vrati na još nejasni, novi početak
    •  Ustavni sud je nama bitan radi zaštite ljudskih prava
    •  Teško je biti romske ili srpske nacionalnosti u RH
    •  Kreće predizborna šizofrenija. Najgore je ne izaći na izbore
    •  Srbija kao domaće jalovište za globalni profit
    •  Rodni apartheid 
    •  Teško je biti žena u ovom nesavršenom svetu i u našem ataru
    •  Topuzom protiv ''Susreta na tromeđi''!

> Svi tekstovi ovog autora