autograf.hr

novinarstvo s potpisom

UKRAJINA ČIM PRIJE U EUROPSKU UNIJU!!

”Окречите Београд!”

AUTOR: Ivan Zidarević / 13.04.2026.

Čuveni švajcarski arhitekt Le Korbizije za grad Beograd jednom je izjavio: ”Beograd je najružniji grad na svetu na najlepšem mestu na svetu”. Oslanjajući se na njegove ideje o izgradnji gradova sa gomilama betona, neka vrsta grada u gradu ili ”najvećom spavaonicom na Balkanu”, iz močvare i žabokrečine izdignut je moderni deo grada Novi Beograd na koji bi belosvetski urbanist bio ponosan.

Grad Beograd, glavni grad osamostaljene Republike Srbije koja je to postala nakon referenduma u Crnoj Gori koja je 2006. godine proglasila nezavisnost, jasno oslikava da je građen da bude prestonica mnogo veće zemlje nego što je to danas Srbija. Radi se o gradu sa preko milion i po stanovnika, velikim brojem naselja i opština, koji žive na prostoru kontakta šumadijskog pobrđa na jugu, a time i Balkana, odnosno Panonskog basena i Srednje Evrope na severu.

Upravo je takav geografski položaj, na ušću Save u Dunav, odredio istoriju grada koji je u ratovima bio 115 puta napadan i 44 puta razaran! To je ono kada vam je kuća nasred puta pa vam svako, i nepozvan, ulazi. I to je jedna od sudbina Beograda da preživljava i da se samoobnavlja kroz više vekova.

Ako se distanciramo od genetskog materijala koji svi nosimo i neuspešno negiramo, oni nešto pesimističniji bi kazali da je upravo genetika naša sudbina, današnji Beograd slika je i neprilika upravo i njegovih žitelja.

Žitelji Beograda, najjednostavnije objašnjeno za razumeti, najviše podsećaju na mentalitet ljudi koji žive u lepoj, ali skupoj Dalmaciji. Večito na ivici haosa, povišenih verbalnih decibela i vrlo jasne ekspresije koja bez imalo ustezanja zauzima privatni prostor ljudi oko sebe. Radi se o temperamentnim osobama, ljudi su takvi i radi neprestane dostupnosti svega i uvek 24/7, za koje se pošten čovek misli da će druge da biju ili mnogo vole.

Beograd, kao i univerzitetski centar, mesto je spajanja različitih kultura i potreba, nadanja, ali i neuspeha, te se čini da se radi o idealnom mestu za život za svakoga bez obzira na poreklo i iskustvo koje sa sobom donosi.

I to je njegova prednost u odnosu na neke druge gradove, sličnog gabarita, administrativne i ekonomske moći, jer poput one Save koja se uliva u Dunav grad doživljava stalne promene koje nužno ne znače i nešto dobro po njegovu vizuru i potrebe.

Poslednjih nekoliko godina Beograd dobija novo megalomansko ruho u obliku isto tako velike spavaonice kroz projekat ”Beograd na vodi”. U pitanju su privatne investicije izgradnje skupih stanova sa po svemu sudeći jeftinim materijalima koji se grade na desnoj obali Save nekadašnjih zaštićenih urbanističkih celina.

Nešto slično se dešava i tik uz onu čuvenu Beogradsku tvrđavu i Kalemegdan gde sa zastakljenih paprenih terasa prostiru veš po zidinama nekadašnjeg Singidunuma.

Nekoliko godina unazad, nažalost, Beograd vode ljudi upitnog znanja, ali i dostignutog nivoa obrazovanja, sa vrlo politizovanim odlukama koje se kose sa bilo kakvom strukom, ali i moralom. Radi toga, neke vrste paralize zdravog razuma, ali i uzurpacije javnog prostora zarad tuđeg profita, grad je u mnogim delovima doslovno devastiran i zapušten. Zato mu ovih dana, više nego ikada, odgovara ona rečenica iz čuvenog ”Balkanskog špijuna” – ”Okrečite Beograd!”.

No i pored svog tog sistematskog zanemarivanja grad pod obroncima planine Avale, i sa svojim sivilom i svim onim đubretom za koje kao da niko više ni ne mari – od institucija do žitelja, nastavlja da živi i vibrantno nudi šarenoliki kulturni i ugostiteljski sadržaj koji se da proživeti u više dana.

Tako su neizostavne turističke tačke Narodni muzej na Trgu Republike, koji sadrži bogati fundus umetnina nekadašnje zajedničke države, nedaleko odatle, na Trgu Nikole Pašića, nalazi se Istorijski muzej Srbije koji prikazuje srednjovekovne vladare tadašnje Srbije, ali i obe kraljevske porodice iz novijeg doba Karađorđeviće i Obrenoviće.

Ništa manje bitan ni Muzej Jugoslavije, u čijem sklopu se nalazi čuvena Kuća cveća sa večnim počinkom jedinog maršala u nas Josipa Broza Tita, ali i njegove supruge Jovanke Broz. Važan turistički toponim, koji jednako povezuje kulturno nasleđe svih Južnih Slovena, jeste i Muzej savremene umetnosti na Novom Beogradu, u ”Parku prijateljstva” na Ušću.

Kako još uvek govorimo istim ili sličnim jezikom, radi političara sve se bolje (ne)razumemo, beogradska pozorišna scena teatralni je dragulj za sebe. Atelje 212 u Svetogorskoj ”ulici otvorenog srca”, Jugoslovensko dramsko pozorište u Ulici kralja Milana ili Narodno pozorište u Francuskoj ulici, dokazuju zašto su filmovi i serije iz komšijske Srbije mnogo životnije u odnosu na ono šta se da, jedva, gledati u Domovini.

Na kraju treba istaći, a to je ipak najvažnije, da Beograd ima svoju dušu, kao uostalom i svaki grad na svetu, koja još uvek stvara dovoljno mesta za sve njene privremene posetioce – turiste, ali i one koji se hrabro odluče da postanu Beograđani i žive sa obe strane velikih reka.

MOŽETE PODRŽATI AUTOGRAF PA I NAJMANJOM MOGUĆOM UPLATOM NA NAŠ RAČUN HR8923600001102715720 (SWIFT/BIC: ZABAHR2X za uplate iz inozemstva) ILI PREKO PAYPAL-A. HVALA! ZA VIŠE INFORMACIJA KLIKNITE OVDJE.

Još tekstova ovog autora: