Srpski palanački fašizam

Ne prvi put u svojoj istoriji se Srbija, njeni političari, njena vlast i njeni građani, nalazi u situaciji da bira između Istoka i Zapada, između Evropske unije i Rusije. Predviđanja o “kraju istorije” nisu se ostvarila, pad Berlinskog zida obeležio je pad komunizma ali ne i suprotnosti između velikih svetskih sila. Sve je očevidnije da se “hladni rat” nastavlja, da se nastavlja bitka za zone uticaja i da u svemu tome neopredeljenih teško može biti. Dok se većina zemalja u srpskom okruženju odlučila za pristupanje Evropskoj uniji i NATO-u, Srbija je još uvek na političkoj klacakalici pokušavajući da proceni na kojoj se strani više dobija. Razum vuče prema Zapadu, srce bira Rusiju.

 

Sve više, sve očevidnije, ovaj izbor koji se mora učiniti jeste izbor između Evrope i Azije. To nije samo ekonomsko pitanje, kako se pokušava predstaviti, već i krupno političko i ideološko pitanje.

 

Evropska unija pokušava da privuče Srbiju u svoju zajednicu, ali pod uslovom da se pre prijema mnoge problematične situacije dovedu u red. To nije ni lako ni jednostavno, a možda je, imajući u vidu unutrašnju stiuaciju u Srbiji, i nemoguće. Srbija nema bogzna kakve odnose sa svojim susedima, a često se čini da je u svađi i sama sa sobom. I posle odvajanja Kosova gotovo jednu trećinu Srbije čine etničke manjine sa kojima srpska vlast nikako da nađe zajednički jezik. Jug Srbije, Sandžak, Vojvodina, sve su to područja političke i ekonomske nestabilnosti i povremenih zabrinjavajućih kriza. Ova tradicija nesporazuma sa sopstvenim manjinama dugog je veka. Još na Berlinskom kongresu 1878., dakle pre skoro sto pedeset godina, priznavanje nezavisnosti Srbije bilo je uslovljeno poštovanjem građanskih i političkih prava manjina.

Srbija nema bogzna kakve odnose sa svojim susedima, a često se čini da je u svađi i sama sa sobom. I posle odvajanja Kosova gotovo jednu trećinu Srbije čine etničke manjine sa kojima srpska vlast nikako da nađe zajednički jezik. Jug Srbije, Sandžak, Vojvodina, sve su to područja političke i ekonomske nestabilnosti i povremenih zabrinjavajućih kriza. Ova tradicija nesporazuma sa sopstvenim manjinama dugog je veka

 

Birokrate Evropske unije igraju sa Srbijom toplo – hladno. Malo prete, malo se udvaraju. Nije im svejedno da li će najmnogoljudnija država na Balkanu biti pod ruskim ili evropskim uticajem. Srbiji je sa druge strane itekako stalo do evropskih podsticajnih fondova, ali emotivno teži Rusiji, mada istorijski gledano ruska imperijalna politika više je izneveravala nego ostvarivala nade i očekivanja Srbije. U isto vreme i stroga neoliberalna ekonomska politika Evropske unije više zastrašuje nego što privlači većinu srpskog stanovništva.

 

Ruska politika prema Srbiji, nalazeći saveznike i u samome vrhu srpske vlasti, u poslednje vreme postaje sve agresivnija. Nedavne izjave ruskog ambasadora u Srbiji Čepurkina su preteće i nediplomatske. Rusija već kontroliše ukupnu energetsku situaciju u Srbiji preko većinskog vlasništva u naftnoj industriji i gasovoda u izgradnji Južni tok. Sada prelazi i u političku ofanzivu. Traži od Srbije da se umesto za Evropsku uniju opredeli za Evroazijski savez pod vođstvom i kontrolom Rusije. Ostvarivanje Evroazijskog saveza postaje glavni cilj novije, putinovske politike, njene geopolitičke strategije.

 

Evroazijski savez je već dugo san ruskih ultradesničara i nacionalista. Za njih on nema samo značaj suprotstavljanja “novom svetskom poretku” već i znatno više: mistično značenje. Jedan od glavnih teoretičara Evroazije je ruski tradicionalista, filozof, osnivač pokreta neoevroazijatstva, tvorac savremene ruske geopolitičke škole, nacional-boljševik Aleksandar Dugin, pisac knjige Misterije Evroazije.

 

U svojoj knjizi Osnovi geopolitike Dugin piše: “Ja jako volim Srbiju… Smatram da je središte sveta u Srbiji. Tajno srce planete je negde kod vas…” Ali na jednom drugom mestu veli da je njegova ljubav prema Srbiji uslovljena samim interesima Rusije, da nije bezuslovna.

 

I sam pojam “geopolitika” pod velikim je znakom pitanja. Geopolitka je predstavljala zvaničnu doktrinu nacističke Nemačke. Utemeljivač nacističke geopoetike Karl Haushofer optužen na završetku rata kao ratni zločinac izvršio je samoubistvo.

U srpskoj varijanti, ideja Evroazije predstavlja ujedinjene tradicije koja sa jedne strane baštini fašističke ideje Dimitrija Ljotića, a sa druge rasizam i antievropejstvo episkopa Nikolaja Velimirovića. Amalgam koji je Radomir Konstantinović nazvao “srpski palanački fašizam”

 

Najpoznatiji srpski sledbenik Karla Haushofera i Aleksandra Dugina bio je Dragoš Kalajić, deklarisani fašista, kasnije poslušnik i ljubimac Mire Marković, supruge Slobodana Miloševića. Kalajićevo ime vezuje se za pronacističke partije osnovane početkom devedesetih godina u Srbiji. Neki od njegovih bliskih saradnika odrekli su ga se kada su saznali da je istovremeno bio i poverljivi saradnik srpske službe bezbednosti. U novije vreme Kalajić ponovo dobija publicitet.

 

Krajem prošle godine beogradska Kinoteka posvetila je jedan radni i svečani dan liku i delu Dragoša Kalajića, a nedavno istoričar O.Tomić izricao je punih četrdeset minuta na državnoj televiziji hvalospeve ovom gorostasu srpske fašističke misli.

 

Evroazijska slika sveta Aleksandra Dugina sada je prihvaćena kao osnova nove ruske politike. Iako se naglašava njen prevashodno ekonomski značaj, ona je mnogo više od toga. U osnovi je suprotstavljanje evroatlantizmu na tradicionalističkim osnovama, na osnovama ruske imperijalne obnove, obnove Velike Rusije. Dugin citira reči ruskog patrijarha Kirila kako je najvažnije “da Rusija sledi vizantijski model koji predstavlja jedinstvo duhovnog i zemaljskog”. Velikoruska ideja ostvaruje se mešanjem tri enticiteta: slovenskog, turanskog i ugro-finskog, uz obilje hladnoratovske retorike.

 

U srpskoj varijanti, ideja Evroazije predstavlja ujedinjene tradicije koja sa jedne strane baštini fašističke ideje Dimitrija Ljotića, a sa druge rasizam i antievropejstvo episkopa Nikolaja Velimirovića. Amalgam koji je Radomir Konstantinović nazvao “srpski palanački fašizam”.

 

Te ideje, za koje se verovalo da su ipak u srpskom društvu marginalne, sa ruskom obnovom evroazijatsva kao ruskog puta u budućnost, sada dobijaju svoj ojačani uticaj i u Srbiji.

    •  Srbija se raspada
    •  Filozofija bede
    •  Tamni vilajet
    •  Oči straha
    •  Spasavanje Kapetana Dragana
    •  Patriotizam i siromaštvo
    •  Sretna nova!
    •  Dvadeset i jednu godinu posle
    •  Balkanska rapsodija
    •  Osveta loših đaka

> Svi tekstovi ovog autora