novinarstvo s potpisom
Analiza se definiše kao jedna od osnovnih metoda saznanja, raščlanjivanje složenih misli, tu ima i onih haotičnih, na jednostavnije.
Ovim pojmom bavili su se i svi oni zagovornici aristotelovske logike, sinonima za formalnu logiku, ali i Kantove filozofije, gnoseologije (teorija spoznaje). U prevodu na naš maternji (meterinski zvuči nekako maćehinski) jezik ne analiziramo jer ne znamo odakle da počnemo.
Naša domovina, koja poslednjih nedjelja sa vrha šalje samo pozitivne i pomirljive poruke, čak je i alkarski vojvoda u Sinju imao uključiv govor, čini se da nikako ne radi na analizi prethodnih događaja kako bi vešto izbegla promašaje, odnosno kako ne bi ponovila iste greške jer smo tome više nego skloni.
Tako smo čitali, tokom parlamentarnih izbora, kako niko ne staje u pomoć kandidatkinjama za Hrvatski sabor kada ih šovinistički tranžiraju oni koji su rođeni u obliku nekakvog muškarca.
Kako taj oblik izgleda to je naravno upitno i hvala Bogu da postoje različiti ukusi. Pojedine političke partije, koje su se prvo pred predsedničke izbore skrpale kako bi radile neustavne stvari, ali i organizacije civilnog društva, tražile su zaštitu (samo) svojih žena na listama, kojih je bilo toliko da ih je moglo da se nabroji na prste jedne i po šake.
I, jeste li izanalizirali medijske istupe i prestupe, blaćenje i diskreditiranje svih tih događaja ili ste poput zlatne ribice, nije lepo da se o toj lepoj životinjici zatočenoj u tegli daje takav epitet, sve zaboravili i opet spremno jurišate da nanovo napravite iste greške na nekim sledećim izborima, većinom u ulozi apstinenata.
Medijsku analizu parlamentarnih izbora izradila nam je pravobraniteljica za ravnopravnost spolova i uredno je objavila na svojim internetskim stranicama.
Kako je navedeno, pravobraniteljica je pre početka službenog početka izborne kampanje izdala javno saopštenje (27. maja 2020.) sa kojim je pozvala stranke i medije da tokom izborne kampanje ne koriste seksizme i da vode računa o načinu na koji će da komuniciraju s javnošću i sa kandidatima i kandidatkinjama drugih stranaka.
Kako ne bi bilo da su tu vest skrolari, jer je iskočila važnija vest ko se od poznatih razveo, saopštenje je ponovljeno sa naglaskom da su političari i političarke javne osobe te da postavljaju standarde (valjda) javnog komuniciranja te daju primer drugima.
Zbog toga, oni imaju veću društvenu odgovornost kada se radi o neprihvatljivom promovisanju rodnih stereotipa, seksizma ili bilo koje druge vrste diskriminišućih poruka na osnovu pola, bračnog i porodičnog statusa i polne orijentacije.
Kada su se završili izbori, šta smo birali izabrali smo, pravobraniteljica je sprovela analizu prikupljenih članaka i podataka o televizijskim sučeljavanjima stranačkih kandidata i kandidatkinja iz pozicije ravnopravnosti polova, ali i iz štampanih medija. Tuga, čemer i jad!
Ono šta je bilo pitanje broj jedan jeste vezano za ljudska prava, odnos prema manjinama, stajališta prema LGBTIQ zajednici, pravu na privatnost, dostojanstvo i slobodu – prekidu trudnoće i prizivu savesti.
Tu se istaklo pitanje, posebno kod ove kampanje, imaju li silovane žene pravo na slobodnu i samostalnu odluku o prekidu trudnoće. Bože, što me kažnjavaš!
Daljom analizom, ustanovilo se, sada i zvanično nije da nam se samo pričinjavalo i da smo nešto umislili, da su žene bile podzastupljene na većini kandidacijskih lista, te da nisu bile prisutne da govore o temama koje su se smatrale ”ozbiljnim i važnim”.
Zanimljivo je, opet vam se nije učinilo, da su izjave o ženskom telu (privatnosti, dostojanstvu i slobodi) dolazile uglavnom od muškaraca koje su mediji, zbog njihove nadzastupljenosti u medijskim izbornim sadržajima, o tome i ispitivali.
Naravno, nije bilo pitanja o odgovornosti muškaraca vezano za prekide neželjenih trudnoća te trebaju li muškarci da vode računa o kontracepciji (neće da stavi kondom, na prostom srpskom kurton, k’o da ga dereš živog) ili možda o zahvatima koji obezbeđuju da neće doći do neželjenih trudnoća, u narodu poznatije kao podvezivanje, zvuči pogano jer je narod takav, odnosno medicinski vazektomija.
Na televizijama sa nacionalnom frekvencijom, uz jednu koja se emituje preko kablovskog operatera, vidljivo je da je zastupljenost muškaraca u posebnim emisijama sučeljavanja na četiri izdvojene televizije bila u većem procentu od zastupljenosti žena (65 do 90%).
U štampanim medijima, pravobraniteljica je prikupila i obradila 263 članka štampanih medija vezanih za izbornu kampanju, najveći broj tekstova (81%) odnosio se na izjave o pobačaju u slučaju silovanja (koje je inače za one koji nisu čuli kazneno delo) i reakcijama javnosti na te izjave.
Manji broj članaka govorio je i o stavu jednog kandidata (opet nekakvo muško) da bi ukinuo postojeći Zakon o životnom partnerstvu osoba istog spola, te šta bi učinio da sazna da mu je sin homoseksualac. Bože, ima li te!
Imali smo i javno istupanje jednog od ponovo izabranih saborskih zastupnika koji je prijavio ono šta se naziva porodično nasilje, te je provinciji nekadašnje monarhije javno rekao da ne čini prekršaj ili kazneno delo time što je homoseksualac i što je član, valjda, socijalno osvešćene stranke SDP.
Vezano za prava polnih manjina provlačilo se i ono pitanje oko udomljavanja dece (ali i starijih osoba i srodnika), što je zakonski sada sve uređeno, pa nas za netrpeljivi stav manje-više i ne interesuje.
Na kraju, postoji i preporuka pravobraniteljice, koju mediji izgleda da ne čitaju previše jer je bitniji klik više (sin zaklao oca pa se obesio od kvaku, recimo), odnosno plasiranje kvalitetne informacije manje.
Omogućiti ravnopravno zastupljanje žena, kandidatkinja, u svim emisijama na sve teme, a ne izdvajati žene u posebne emisije o temama koje su valjda ”ženske”, te ih jednako uključivati u teme kao što su energetika, privreda, odbrana, spoljna i unutrašnja politika, pravosuđe, javna uprava i finansiranje.
Potrebno je da se teme reproduktivnih prava obrađuju šire od običnog deklarisanja, većinom, kandidata koji kažu da su za ili u većini protiv, te govoriti o dostupnosti kontracepcije (znači kondom, ženski kondom, dijafragma, cervikalna kapica i hemijske metode), te govoriti o temama koje su svakodnevne kao što su polno uznemiravanje žena, prostitucija, trgovanje ženama, porodično nasilje, pitanja višestruke diskriminacije, rodni stereotipi itd.
UKOLIKO VAM SE TEKST DOPADA I VOLITE NEZAVISNO I KVALITETNO NOVINARSTVO, VI MOŽETE PODRŽATI AUTOGRAF PA I NAJMANJOM MOGUĆOM UPLATOM NA NAŠ RAČUN, POZIVOM NA BROJ 060 800 333 ILI SLANJEM SMS PORUKE NA 647647 UZ KLJUČNU RIJEČ DEMOS. HVALA! ZA VIŠE INFORMACIJA KLIKNITE OVDJE.