Pomirenje je imperativ, ako je opraštanje individualni cilj

Dok ovih dana obeležavamo Dan sjećanja na sve žrtve Domovinskog rata i Dan sjećanja na žrtvu Vukovara i Škabrnje, onako, neradno, pod iznošenim maskama ispod nosa, nije na odmet vratiti se nešto ranije, zapravo pet godina ranije od te sumanute 1991. godine, te ponovo proći dokumente koji su i danas za neke čisti patriotizam, a za druge opasna najava loših političkih odluka.

U jesen 1986. godine pojavio se Nacrt nečega šta je bio Memorandum Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), koji je valjda nastao kao odgovor na posrnule odnose u ”labavoj federaciji” naših naroda i narodnosti.

U uvodnom delu navedeni su opšta apatija društva, raspadanje moralnih vrednosti, socijalni potresi uz nesagledive posledice raspada jugoslovenske državne zajednice.

Zato je SANU sebi nametnula obavezu da u tada ”sudbonosnom” trenutku da svoje viđenje društvenog stanja, sa naravno verujućim mislima da će time doprineti i iznalaženju rešenja.

Samoodređenje nacije, ljudska prava i racionalnost su teme o kojima se skratilo na nivo nezaustavljivog progona Srba s Kosova, čime se ističe moderna diskriminacija tadašnjih manjina na Kosovu, opet nejakih Srba uz Crnogorce, Turke i Rome

Krenulo se sa analizama svega i svačega, od ekonomskih prilika i neprilika, koje su se ukazivale na javi, do već navedene moralne krize koja jako pritiska jugoslovensko društvo, a koja je rezultat i ”ideološke krize”.

I tada se govorilo o administrativnim opterećenjima, birokratskoj zagušenosti, ”bujici” migracije sa sela u gradove – te isključenjima koja ona nose, niskim ličnim dohotkom uz nezaposlenost i štrčeće malobrojne bogate elite.

U dokument je ubačen deo i o društvenim vrednostima kulture, te se kao i danas pominje ”šund nekorektnosti”, pred očima im se prikazujući njegova regionalizacija, stavljanje kulture u službu republika i pokrajina kao i provincijalizacija kulturnih vrednosti.

”Duboko uvreženo u provincijskoj kulturi, separatizam i nacionalizam postaju sve agresivniji”.

Samoodređenje nacije, ljudska prava i racionalnost su teme o kojima se skratilo na nivo nezaustavljivog progona Srba s Kosova, čime se ističe moderna diskriminacija tadašnjih manjina na Kosovu, opet nejakih Srba uz Crnogorce, Turke i Rome.

Zaključuje se da je politička demokratizacija i istinska obnova kadrova, uz potpunu ravnopravnost svih jugoslovenskih naroda, posebno onog srpskog, najvažniji preduslov za izlaz iz nastale situacije koja nikako ne obećava.

Drugi deo Memoranduma je zapravo ono što je modernu srpsku politiku, te deo akademske zajednice, bacilo u glib nesnošljivosti i huškanja protiv neistomišljenika sa svom silom koju je tadašnje srpsko rukovodstvo imalo u svojim rukama, sa po jednom tupom kašikom u desnici, sa i bez kokardi na šubarama.

Kao i kako biva, za sopstvene loše životne odluke krivi su drugi, pa je to i u slučaju onih koji su radili na tekstu.

U Memorandumu od 1986. godine navodi se da je zaostala srpska privreda rezultat i neregulisanih državno-pravnih odnosa u federaciji uz ”genocid na Kosovu”, čime se svakako ugrožava srpski narod pa time, vrlo se preti, čitava stabilnost federacije.

”Odnos prema ekonomskom zaostajanju Srbije pokazuje da revanšistička politika prema njoj s vremenom nije slabila. Naprotiv, hranjena sopstvenim uspehom sve više je jačala da bi se konačno izrazila i u genocidu”.

Nakon lamentiranja, vraćajući se na period Velike seobe Srba sa Kosova i Metohije (1690), te do onoga što se naziva svakodnevno ugnjetavanje Srba na Kosovu, sede glave SANU okrenule su svoje vojne durbine i interese prema Zapadu i našoj sadašnjoj domovini Hrvatskoj.

”Kosovo nije jedino područje u kome je srpski narod pod pritiskom diskriminacije. Apsolutno, a ne samo relativno, opadanje broja Srba u Hrvatskoj dovoljan je dokaz za ovu tvrdnju”.

Za Liku, Kordun i Baniju konstatovalo se da su najnerazvijeniji delovi Hrvatske, što je pokrenulo Srbe iz tih krajeva da se vraćaju u Srbiju, iako neki od njih možda nikada pre toga i nisu bili u ”matici”.

Upotrebljavane su rečenice poput rafinirane asimilicije, zabrane srpskih udruženja i kulturnih ustanova uz to da je za Srbe u Hrvatskoj učinjeno obaveznim da se služe nekakvim hrvatskim jezikom, čime se slabi veza Srba u Hrvatskoj sa ostalim Srbima.

”Postojeće depresivno stanje srpskog naroda, sa sve žešćim ispoljavanjima šovinizma i srbofobije u nekim sredinama, pogoduje oživljavanju i sve drastičnijem ispoljavanju nacionalne osetljivosti srpskog naroda i reagovanjima koja mogu biti zapaljiva, pa i opasna”

”Izuzimajući period postojanja NDH, Srbi u Hrvatskoj nikada u prošlosti nisu bili toliko ugroženi koliko su danas. Rešenje njihovog nacionalnog položaja nameće se kao prvorazredno političko pitanje. Ukoliko se rešenja ne pronađu, posledice mogu biti višestruko štetne, ne samo po odnose u Hrvatskoj već i po čitavu Jugoslaviju”.

Pa se posle pitajmo čemu seča drveća i oni balvani…

”Postojeće depresivno stanje srpskog naroda, sa sve žešćim ispoljavanjima šovinizma i srbofobije u nekim sredinama, pogoduje oživljavanju i sve drastičnijem ispoljavanju nacionalne osetljivosti srpskog naroda i reagovanjima koja mogu biti zapaljiva, pa i opasna”.

Kuvanje takve nesnošljivosti i osvajačkih deluzija upravo je započelo umnim prekrajanjem i svojatanjem od strane onih čije ”besede” se i danas tumače, glorifikuju i demografski osiromašeno oplakuju.

”Uspostavljanje punog nacionalnog i kulturnog integriteta srpskog naroda, nezavisno od toga u kojoj se republici ili pokrajini nalazio, njegovo je istorijsko i demokratsko pravo”.

I na kraju, ili početku, dok obeležavamo 18. novembra bitno je istaći da se nečija krivica za izvršeno kazneno delo ne prebacuje i ne nasleđuje, te prema tome ne postoji kolektivna krivica ili kolektivna kazna.

Prema Ženevskoj konvenciji, koju je naša domovina prihvatila, niti jedna osoba ne može da se kazni za neko delo koje nije počinila, pa tako nije ni odgovorna za drugoga!

Jer, ipak je pomirenje imperativ, ako je opraštanje individualni cilj.

 

UKOLIKO VAM SE TEKST DOPADA I VOLITE NEZAVISNO I KVALITETNO NOVINARSTVO, VI MOŽETE PODRŽATI AUTOGRAF PA I NAJMANJOM MOGUĆOM UPLATOM NA NAŠ RAČUN, POZIVOM NA BROJ 060 800 333 ILI SLANJEM SMS PORUKE NA 647647 UZ KLJUČNU RIJEČ DEMOS. HVALA! ZA VIŠE INFORMACIJA KLIKNITE OVDJE.

    •  Sintaksa prava
    •  Dosta je kopanja po živim ranama onih koji tuguju u Vukovaru
    •  SDP ima puno posla da se vrati na još nejasni, novi početak
    •  Ustavni sud je nama bitan radi zaštite ljudskih prava
    •  Teško je biti romske ili srpske nacionalnosti u RH
    •  Kreće predizborna šizofrenija. Najgore je ne izaći na izbore
    •  Srbija kao domaće jalovište za globalni profit
    •  Rodni apartheid 
    •  Teško je biti žena u ovom nesavršenom svetu i u našem ataru
    •  Topuzom protiv ''Susreta na tromeđi''!

> Svi tekstovi ovog autora