Preko Drine teško do istine

Prošlu subotu kao da su mnoge antene bile okrenute prema istoku i hvatale su čuveni Dnevnik 2, onaj u 19:30, te nakon toga prikazani film koji je oplakivala ”cela” Srbija: ”Dara iz Jasenovca”.

Bivši nam ministar kulture, koji jako voli baš ovu tematiku, ne bi možda bio u krivu (to je ono suprotno od ”u pravu”) kako je zaista delovao kakav Agitprop na srpski način. Red vakcina iz celoga sveta, red ”Zadruge” i ”Parova”, kupovina vojnih ubojitih čudesa i na kraju niske strasti. Anesteziranje nacije!

Dok i dalje pevušimo stihove Đorđa Balaševića, uz česti komentar ”zašto umiru oni najbolji…” (bože, pomozi), kao da pevamo a ne mislimo šta ti stihovi znače, pa nam je bitno i da kažemo ”samo da rata ne bude” i bez pardona krenemo sa rečenicama o odgledanom filmu za koji bi Srbija da im podari jednog, ni manje ni više, nego Oskara.

A šta bismo po komentarima o prikazanom filmu videli? Mnogi su se izuzetno identifikovali sa stradanjima ”svog” naroda u logoru smrti Jasenovac.

Da ih sada pitate, da vam na karti, pokažu gde je Jasenovac ne bi znali. Reinterpretiraju neku mitsku istoriju, koja po faktima to ni nije, te dodatno zagađuju i ovako nastranu atmosferu koja vlada po društvenim mrežama.

Jedan od komentara, uz promašenu godinu, naravno, odnosio se na to ”da ćemo za ’41. da im se ponovo svetimo kao ’92.”.

Ostrašćeni čovek, po fotografijama bi se reklo ne stariji od trideset leta, verovatno je mislio na ’91. godinu kada su JNA i kojekakve paravojske praktično sravnile sa zemljom jedan grad koji je na samoj granici Srednje Evrope i Balkana – Vukovar.

Ostrašćeni čovek, po fotografijama bi se reklo ne stariji od trideset leta, verovatno je mislio na ’91. godinu kada su JNA i kojekakve paravojske praktično sravnile sa zemljom jedan grad koji je na samoj granici Srednje Evrope i Balkana – Vukovar

Setimo se odbačenih tužbi za genocid, Hrvatske protiv Srbije i Srbije protiv Hrvatske, kada je 2015. godine Međunarodni sud pravde utvrdio da nije presuđeni genocid, ali da su zločini protiv hrvatskog stanovništva počinjeni sa namerom da se etnički očiste područja koja su trebala da uđu u sastav srpske države.

Ono šta je dodatno Srbiju poštedelo u presudi jeste da nije mogla da bude odgovorna za dela počinjena pre 27. aprila 1992. godine, kada je nastala Savezna Republika Jugoslavija (treća Jugoslavija). ”Država koja je tek postala potpisnik Konvencije (o genocidu) ne može se smatrati odgovornom retroaktivno za genocid” – obrazložio je sudija.

No kakve sve ovo ima veze sa prikazanim filmom koji je imao svoju premijeru pre bioskopa, što znači da je državni projekt u pitanju, sa selektivnom, podrazumeva se, empatijom prema ”svom” narodu i željom da će ”biti dana za megdana”?

Svake godine, ovi na istoku dan ranije, a mi na geografskom zapadu dan kasnije, obeležavamo Dan stradanja i proterivanja (najviši državni vrh Srbije rabi reč ”genocida”) srpskog stanovništva u operaciji ”Oluja”.

Hrvatska s druge strane 5. avgusta obeležava kao državni praznik (neradan dan) i imenuje ga kao Dan pobjede i domovinske zahvalnosti i Dan hrvatskih branitelja.

Onog 4. avgusta 1995. godine počela je akcija ”Oluja”, ofanziva Hrvatske vojske i policije i jedinica Hrvatskog veća odbrane na područja Banije, Korduna, Like i severne Dalmacije, odnosno na Republiku Srpsku Krajinu.

Dan kasnije, Hrvatska vojska je ušla u skoro pa napušteni grad Knin dok su kolone izbeglica na traktorima (to je ono kada Hrvati žele da ponize Srbe pa pominju neke traktore), u automobilima i kamionima, ali i zaprežnim kolima ulazile u BiH i Srbiju.

Po podacima Dokumentaciono informacionog centra Veritas, tokom akcije ”Oluja” ubijeno je 1.869 Srba, od kojih su 1.220 bili civili. Stradalih preko 60 godina bilo je oko tri četvrtine, a među žrtvama bilo je 551 žena, što se kasnije obrazlaže da je bio ”crni rekord građanskog rata ’90-ih”. Podaci o nestalima govore o brojevima od 745 do 1.183 osobe dok je proterano preko 220.000 Srba.

I opet se postavlja pitanje, kakve veze ima film o logoru smrti Jasenovac sa slogom, jedinstvom i emocijama koje se oživljavaju 2021. godine. Upravo one 1995. godine, kada su kolone gladnih i umornih, osiromašenih i bolesnih došle u svoju ”maticu” doživeli su razočaranje koje ih je u mnogome dodatno obeležilo.

Savezna Republika Jugoslavija bila je pod sankcijama i embargom, ekonomska kriza i neimaština ostavili su ožiljke po naciji koja je izgleda svuda bila nezvanično, a sve je izgubila zvanično.

Ti ljudi, Srbi iz Hrvatske, dočekani su od strane države sa preusmerenjem na drugu neuralgičnu tačku – Kosovo. Oni koji su se nastanili oko Beograda i po drugim mestima centralne Srbije i Vojvodine posmatrani su u mnogim slučajevima kao da su pacovi

Ti ljudi, Srbi iz Hrvatske, dočekani su od strane države sa preusmerenjem na drugu neuralgičnu tačku – Kosovo. Oni koji su se nastanili oko Beograda i po drugim mestima centralne Srbije i Vojvodine posmatrani su u mnogim slučajevima kao da su pacovi.

Njihova deca u školama su drugačije pričala, za njih smo sakupljali nekakvu humanitarnu pomoć, a i nama je bilo teško, i činilo se da su oni krivi za sve šta se nama u Srbiji tada dešavalo. Jer, za naše promašene političke odluke, tada i sada, uvek su krivi drugi i drugačiji.

Na kraju se postavlja pitanje, gledao neko ovakav film ili ne, zašto se u Srbiji ne uči o odgovornosti i solidarnosti, a radi se na reinterpretaciji zajedničke prošlosti.

Zašto je nekome bitno da prikaže kako su u logoru smrti Jasenovac ubijani Srbi, Jevreji i Romi, ali ne i Hrvati? Zašto je nekome nebitno da objasni da je 1942. godine Nedićeva Srbija dobila nakazni epitet Judenfrei – nacistički izraz za područje očišćeno od Jevreja.

Dok čekamo da se u škole uvede intoniranje srpske himne i novi predmet koji će decu da uči o ljubavi prema svojoj otadžbini, važno je napomenuti da se u Srbiji nikako ne uči o tome da je tokom 90-ih Srbija imala logore na svojoj teritoriji u kojoj su stradavali Hrvati i Bošnjaci.

Nalazili su se na imanjima u Begejcima i Stajićevu, u Kazneno-popravnom zavodu (KPZ) u Sremskoj Mitrovici, KPZ-u i Vojnom zatvoru u Nišu, Vojno-istražnom zatvoru (VIZ) i prostorijama Instituta za bezbednost u Beogradu.

 

UKOLIKO VAM SE TEKST DOPADA I VOLITE NEZAVISNO I KVALITETNO NOVINARSTVO, VI MOŽETE PODRŽATI AUTOGRAF PA I NAJMANJOM MOGUĆOM UPLATOM NA NAŠ RAČUN, POZIVOM NA BROJ 060 800 333 ILI SLANJEM SMS PORUKE NA 647647 UZ KLJUČNU RIJEČ DEMOS. HVALA! ZA VIŠE INFORMACIJA KLIKNITE OVDJE.

    •  Sintaksa prava
    •  Dosta je kopanja po živim ranama onih koji tuguju u Vukovaru
    •  SDP ima puno posla da se vrati na još nejasni, novi početak
    •  Ustavni sud je nama bitan radi zaštite ljudskih prava
    •  Teško je biti romske ili srpske nacionalnosti u RH
    •  Kreće predizborna šizofrenija. Najgore je ne izaći na izbore
    •  Srbija kao domaće jalovište za globalni profit
    •  Rodni apartheid 
    •  Teško je biti žena u ovom nesavršenom svetu i u našem ataru
    •  Topuzom protiv ''Susreta na tromeđi''!

> Svi tekstovi ovog autora