Aleksandra Jozić – Ileković, hvala!

Pre neki dan, svako za sebe i više u sukobu nego u slavlju, proslavili smo 80. godišnjicu od pobede slobodnog sveta nad fašizmom. I mi smo se tu u zadnji čas ukrcali u onaj poslednji voz koji je početkom četrdesetih godina 20. veka i kod nas prevozio vagone ljudi bez prozora za njihovo nigde.

Mi smo sa svim onim zemljama pobednicama napravili odmak od perioda neustavne državice koja je otvarala logore protiv drugih i drugačijih pa smo se na kraju odredili na pravoj strani istorije.

Nažalost iznova se čini da nama sloboda i demokratija, to smo želeli preko hiljadu godina, nikako ne idu od ruke te ne umemo svoju državu, kako se kaže ”svoj na svome”, da uredimo da nam zaista bude dobro. Mi smo sve suprotno od toga. Razjedinjeni smo, u zavadi smo sa ljudima do nas, rodbinom, ali neretko i sami sa sobom, i niko s vrha države nema srca ni političke odgovornosti da nam kaže da ne znamo kako da se nosimo sa odgovornošću.

Politička struktura naše administrativno, vidi samo broj županija, i kulturološki razjedinjenje Domovine je takva da odlikuje onih cca 46 % birača koji redovno izlaze na izbore, a to je izgleda i ono najgore šta nam se nudi. Većina među nama je indolentna, a takvi su se i tokom onog Drugog svetskog rata pokazali najopasnijima, te mi biramo one koji su slika i (ne)prilika nas ovakvih – nikakvih.

Ostrašćeni smo, socijalno smo zapušteni, ekonomski smo osiromašeni i nepismeni, zdravstveno smo zanemareni i sve nas je manje. U svoj toj smeši propalih ideologija, nelečenih trauma i strahova, neostvarenih želja i deluzija, mi životarimo i neuspešno se trpimo, a rađe bismo se tupim nožem klali.

Jer, niko nas nije naučio da može drugačije i da je sve to šta nam se dešava jedno veliko ništavilo u kojem smo odgajani i u kojem ćemo po svoj prilici, ako nam se opet ne pojavi neki novi diktator kojeg ćemo jedino umeti da poštujemo i cenimo, okončati život bez smisla.

U ovoj našoj prokletoj avliji svega nečega, a najviše odricanja od vlastite odgovornosti i sveprisutne mržnje – to je ona naša nematerijalna kulturna baština, čini se da smo doživeli jedan presedan sa kojim se nikada pre nismo susreli i koji nas je prenerazio!

U pitanju je onaj izuzetak od nečega, odnosno ono šta kod nas nije viđeno, i šta nam izaziva nelagodu jer nam je nepoznato i nije nešto šta bismo trebali da sledimo. Zapravo je to kolektivna slabost koju odmah treba saseći u korenu da nam sutra umesto korova koji uzgajamo ne krenu da cvatu cvetovi u bojama duge.

Aleksandra Jozić – Ileković, sada već bivša predsednica antikorupcijskog tela Povjerenstva za odlučivanje o sukobu interesa dala je neopozivu ostavku na mestu predsednice ove sada zaista nevažne institucije.

Izgleda da su gospođi Jozić – Ileković lični integritet, savest, odgovornost, čast, verodostojnost i dostojanstvo zaista ispred političkih igara bez granica u kojima uvek pobeđuju, dok se neprestano i iznova valjaju u onom blatu od sopstvenog izmeta i moći, oni koji su na vlasti.

Kako je i obrazložila Jozić – Ileković, pravnica sa višedecenijskim iskustvom u pisanju i tumačenju prava, odvagala je da svojim profesionalnim, ali i ljudskim delovanjem više ne može da garantuje za pravilan rad Povjerenstva te je dala ostavku.

To su oni momenti kada vidite urušavanje, po rečima gospođe Jozić – Ileković to je trajalo više meseci, institucije i samih procesa koji se nepravilno vode, a koji se smatraju kao nešto normalno. Zapravo je sve suprotno od toga.

U adresiranom pismu prema jednom od saborskih odbora, i tu se pokazao sav dilentatizam sa izuzimanjem koji od odbora je nadležan za apel da se Povjerenstvo svojim delovanjem urušava, sada već bivša predsednica Povjerenstva upozorila je da postoji tendenciozno i eklatantno izuzimanje iz rada po nasumično dodeljenim predmetima te da postoje takvi izazovi u radu, nije tu samo sukob pravnog mišljenja, koji odvraćaju nikakvo poverenje građana prema ovoj, izgleda da je to bio svima i cilj, za koji mesec zaboravljenoj ”nezavisnoj” instituciji.

Ostali članovi obezglavljenog Povjerenstva, oni koji nisu sigurni kako bi u kojoj situaciji glasali po predmetima, jer svi imaju prava na reizbor, pa se u tom komešanju treba dopasti kojekakvom pojedincu koji je na vlasti, ali i u opoziciji, dokazali su da diploma nekog od pravnih fakulteta – a to je glavni uslov da biste se javili na petogodišnji mandat paprene plate, ne znači puno ako ste sa tumačenjem pravnih tekstova sa Ti, a sa moralom čini se amoralno.

Pravno tumačenje je ono suštinsko razumevanje teksta, konteksta i svrhe – u tome je najdalje otišao Sud Evropske unije u Luksemburgu, odnosno nerazumevanje koje su pokazali preostali članovi Povjerenstva koji ne znaju šta bi sada sa sobom jer su svesni da su nešto pogrešno uradili, ali bi odgovornost, to je ona naša nematerijalna kulturna baština, da prebace na drugoga.

I tako dan za danom, do neke nove eskalacije svakojakih afiniteta, možda i ucena, obećavanja, ali i deluzija, o pojedinačnoj važnosti bez ikakvog pokrića i smisla.

Kako je pokazala da se obraz ipak ne menja za večeru, odnosno kako je dokazala da kao društvo i dalje imamo nekakve relikte i endemite morala i moralnoga, Aleksandra Jozić – Ileković je svima nama, čitavom društvu koje u svim vidovima korupcije, nepotizma i klijentelizma neoskudeva, očitala jednu važnu lekciju iz koje mi ama baš ništa nećemo da naučimo. I to je pogubna činjenica, tužna i opasna, koja nas najbolje odražava.

No sve to, ono gore od najgoreg šta živimo, ne bi smelo da nas sprečava – jer je to jedino ispravno i pedagoški nužno, da se Aleksandri Jozić – Ileković zahvalimo jer nam je svojim delovanjem potvrdila da pozitivnih primera ima, da su i dalje tu negde među nama, te da trebamo da joj poželimo puno uspeha u daljem privatnom i profesionalnom angažmanu sa jednim velikim hvala!

 

 

MOŽETE PODRŽATI AUTOGRAF PA I NAJMANJOM MOGUĆOM UPLATOM NA NAŠ RAČUN HR8923600001102715720 (SWIFT/BIC: ZABAHR2X za uplate iz inozemstva) ILI PREKO PAYPAL-A. HVALA! ZA VIŠE INFORMACIJA KLIKNITE OVDJE.

    •  Srećan Dan pobede nad fašizmom i Dan Evrope!
    •  Grad Zagreb ima uključivu politiku prema LGBTIQ+ osobama
    •  Glas Jovanke Broz
    •  Ljudska prava su kod nas na čekanju!
    •  Ćaci u škole
    •  Mart – kobni mesec srpske istorije
    •  Član Poverenstva (...) o sukobu interesa u sukobu interesa?!
    •  Zašto iznova uništavamo, potkradamo i unazađujemo Hrvatsku
    •  Šta nakon 8. marta?
    •  Evropa svetonazorski baulja i gubi identitet i autentičnost

> Svi tekstovi ovog autora