Ana Brnabić, lezbijka za teoriju

”Proklet bio svaki radikal, proklet mu bio i rod i porod, koji se ikada sastao sa Borisom Tadićem posle njegove sramne isporuke Radovana Karadžića”.

Tako su daleke 2008. godine, za govornicom Skupštine Srbije, govorile žene ratnice Srpske radikalne strane proklinjujući naslućeni raskol koji će omogućiti da dobijemo ovo šta danas živimo, a to je Srpska napredna stranka.

Srpska napredna stranka, skup akademskih plagijatora, vlasnika pozamašnih nekretnina i političkog otpada iz ratnih devedesetih, iznova se bavi onime što joj u demokratskom društvu, kakvo srpsko očigledno nije, najviše titra po radikalnim živcima, a to su ljudska prava.

U ovo vreme, svake godine nakon povratka srpskih građana sa tuđih mora, jer Srbija more nema, krene politička histerija oko otežavanja održavanja ili zabrane Parade ponosa – ove godine Evroprajda.

Iako je Ustavni sud u tri navrata kazao kako su prethodne zabrane jednogodišnje Parade ponosa bile neustavne, one šetnje od par sati kojom pripadnici LGBT populacije, ali i ostalih, žele da praktikuju svoje ustavno pravo na slobodu, za loše prerušenog radikala u naprednjačkom kroju to ništa ne znači jer je večiti predsednik stranke i države (za njega je to isto) taj koji određuje šta je po zakonu i sili zakona, a ”sila Boga ne moli”.

Nastavljajući sa neprekidnim dozama anestezije, sa svih kanala sa nacionalnom frekvencijom, kada iznosi informacije o lepoti života u zemlji blagostanja sa nekoliko upadnih rečenica o gladnim godinama koje nam slede, Evroprajd je video kao slabost i nebitni momenat u vremenima kada se dešavaju pregovori ”sa Prištinom”.

Inače, ovo ”sa Prištinom” traje od onog dana kada je Kosovo jednostrano proglasilo nezavisnost 2008. godine i pokazatelj je da niko sa srpske strane Ibra nema hrabrosti da kaže ono šta svi slutimo.

Po komentarima plaćenih političkih analitičara, ali i onih koji nisu ništa drugo nego najobičniji poltroni opasne i nekorektne vlasti, sve češće upitnog mentalnog zdravlja, ogleda se sva travestija desetogodišnje vladavine prvo Tome Grobara (Nikolića) te nakon toga njegovog ”izroda” Aleksandra Vučića.

U ukaljanom javnom prostoru, glibu koje poput živog blata guta sve neistomišljenike uzurpatorskog režima, neprestano se plasiraju netačne i uznemirujuće informacije, a sve sa ciljem zastrašivanja i dehumanizacije drugoga i drugačijega.

U svemu tome im pomažu i pojedinci iz ”otadžbinskih” stranaka i pokreta, onih koji imaju sva obeležja paramilicije, koji obilato koriste medijski prostor sa 24 časa informativnog i rijaliti programa.

Tako smo mogli da gledamo i slušamo one koji bi da su rođeni u nekim pređašnjim vremenima sigurno bili proglašavani za egzibicioniste i o njima se, pre svega iz poštovanja prema čitaocima i gledaocima, ne bi pisalo i izveštavalo.

Danas, u zemlji u kojoj je teško ostati normalan i pošten, sve biva devalvirano i podređeno jednom čoveku sa desetinom istomišljenika koji su spremni da menjaju lično dostojanstvo i nikakvu ulogu u istoriji zarad trenutne koristi. Kao slika i prilika takve osobe, lika, jeste i nova-stara premijerka koja je, kako bi kazao prost i zlonameran narod, menjala ”muda za bubrege”.

Ana Brnabić, osoba koja je personifikacija savremene političke misli otelotvorena u telu koje je avangarda za srpsko društvo – žene, do jedine naglas izrečene različitosti u pogledu odsustva heteroseksualnog pripadanja u svim lepotama seksualnih varijeteta, prihvatila je sramotnu ulogu kojom je svoje ”ja” žrtvovala zarad renovirane kuće na Dedinju, nekadašnje vile u kojoj se Jovanka Broz smrzavala bez grejanja, te nekoliko miliona raznoraznih povlastica koje su prosečnom srpskom glasaču nedostižne.

Radi se o najjačoj političkoj personi, ali samo na papiru. Kao ponovna premijerka Srbije, one zemlje koja nju, takvu, većinski ne prihvata i to zbog njenih nepromenjivih identiteta, svesno ili ucenjeno izlaže se neprestanom cipelarenju od strane onih koji bi joj sigurno učinili i gore stvari da su u poziciji da joj se približe. Ona, naravno, godinama ne radi na edukaciji i emancipaciji onih koji bi da šaketaju i šutiraju, ali njoj to ni nije u interesu.

Premijerka Srbije, zemlje u kojoj se crkveni velikodostojnik javno žali i jauče da nema nikakvo oružje, ali da se nadaju da njego vernici nisu nenaoružani da bi tako opasani do zuba mogli da onemoguće jednogodišnju Paradu ponosa, za sve ovo nema sluha (ovaj govor mržnje i pozivanje na zločin iz mržnje), ali je vrlo logoreična kada je potrebno da ispljune salvu demagogije i aktivno krene protiv manjinskih prava u društvu.

Slikovito. Kao kada bi Afroamerikanac u Beloj kući bio protiv prava Afroamerikanaca i zalagao se da se ne ukine rasna segregacija. To je Ana Brnabić, lezbijka za teoriju, u pogledu prava niko i ništa svom detetu, ali i svojoj partnerki koja sa njom ”na divljaka” živi u vili u kojoj sada ima grejanja.

To je ona ogoljena maskota koju je Aleksandar Vučić, poput topovskog mesa, bacio Urbi et Orbi ne mareći za to da li postojanje premijerke koja je lezbijka nešto i obavezuje državu bez prepoznatih ljudskih prava LGBT osoba.

Dok sačekamo neku novu litiju, hod pravoslavnih (ne)vernika koji se stiskaju uz visokopozicionirane pripadnike Srpske Pravoslavne Crkve koji nikako ne čuju odvratni huk dernjanja o izvršenju zločina iz mržnje, manifestaciju koja okuplja ”većinsko”, ali socijalno zapušteno stanovništvo, trebalo bi kazati i da se mera demokratije i ljudskih sloboda u bilo kojem društvu meri odnosom većine prema manjinama.

Većinsko srpsko društvo čine Srbi, pravoslavci i heteroseksualci, ali ove informacije, dosadna statistika, nikako nije u koliziji da svaki građanin Srbije, koji ne mora da bude Srbin pravoslavac i heteroseksualac, zaslužuje i najbitnije ima prava da bude prepoznat i da mu se u skladu sa tim omoguće jednaka prava kao što to ima nominalna većina uz njegovo pravo na samoodređenje i dostojanstvo.

 

UKOLIKO VAM SE TEKST DOPADA I VOLITE NEZAVISNO I KVALITETNO NOVINARSTVO, VI MOŽETE PODRŽATI AUTOGRAF PA I NAJMANJOM MOGUĆOM UPLATOM NA NAŠ RAČUN ILI PREKO PAYPAL-A. HVALA! ZA VIŠE INFORMACIJA I PRECIZNE UPUTE KLIKNITE OVDJE.

    •  Sintaksa prava
    •  Dosta je kopanja po živim ranama onih koji tuguju u Vukovaru
    •  SDP ima puno posla da se vrati na još nejasni, novi početak
    •  Ustavni sud je nama bitan radi zaštite ljudskih prava
    •  Teško je biti romske ili srpske nacionalnosti u RH
    •  Kreće predizborna šizofrenija. Najgore je ne izaći na izbore
    •  Srbija kao domaće jalovište za globalni profit
    •  Rodni apartheid 
    •  Teško je biti žena u ovom nesavršenom svetu i u našem ataru
    •  Topuzom protiv ''Susreta na tromeđi''!

> Svi tekstovi ovog autora