Ćaci u škole

Leto je Gospodnje 2025. i srpski režim, vođen jedinim čovekom napaćene i sužene srpske zemlje Aleksandrom Vučićem, svoju izmorenu naciju u nestajanju dovodi do ruba građanskog rata. Jer u Srbiji nam se na vlastite oči dešava kulminacija autokratskog terora – čitaj zvučni top, uz neprestane podele, cenzuru i autocenzuru, manipulacije i intrige, ali i tako sveprisutno zastrašivanje i nasilje.

Prethodnih sedmica svedočili smo vidljivoj podeli na ”mi” i ”oni”, na ”junake doba zlog” i ”studente nobelovce”. To su one ne dve, ne tri, već desetak Srbija koje se vrte oko svog izedenog repa, ko ono zlostavljano kuče koje iz muke šikaniranja počne da glođe sopstvene udove, bez jasne vizije kako da se razreši politička i društvena situacija koja sve gura niz ambis nakon kojeg nema nazad.

Kao kakav opozit od studenata nobelovaca, koji jasno adresiraju svoje još uvek neispunjene zahteve i za stradavanje šesnaest ljudi novosadske nadstrešice, stvorila se medijska masa onih koji u najvećoj meri nisu studenti, sa školom su završili nakon srednjeg obrazovanja, i koji su se grupisali u obliku krda ”studenti koji samo žele da uče”.

Ti i takvi studenti, u crnim trenerkama i kapuljačama koje im prekrivaju akademski lik, napravili su pravi pravcati kamp na javnoj površini kod zgrade predsedništva, gde stoluje neuspeli vožd i maršal u jednoj osobi Aleksandar Vučić.

Iako srpski zakon zabranjuje neprijavljeno kampiranje ispred državnih institucija, čuveni studenti ćacijevci nekoliko dana, okruženi traktorima i pod budnim okom i zaštitom srpske policije, glumili su komšije srpskom predsedniku pod prozorom sa jednom jedinom željom – da uče.

Ćaci, oni koji samo žele da uče, svoj su nadimak dobili po grafitu koji je krajem januara ispisan na ulazu u Gimnaziju Jovan Jovanović Zmaj u Novom Sadu. Grafit je trebao da znači ”Đaci u škole”, kao antiprotest protiv onih koji su bili u protestu, ali je neko nepismen, i onakav kakav i jeste aktuelni srpski režim, umesto slova Đ (kao đak) napisao slovo Ć (kao ćuprija). I tako smo dobili ”Ćaci u škole”. Prava paradigma, slika i neprilika, srpske realnosti koja kosti lomi i oduzima slobodu i nadu.

Ovaj nepismeni grafit, i to na obrazovno-vaspitnoj ustanovi kakva je škola, iskoristili su studenti nobelovci te su sve one koji podržavaju režim Aleksandra Vučića, koji ne silazi sa malih ekrana glavnih strvinarskih medija – ko da čovek kuću nema, imenovali sa ćacima. Naravno da najviše takvih, ćacija, ima među plaćenim statistima koji su danonoćno kampirali ispred zgrade predsedništva na lokaciji beogradskog Pionirskog parka.

Srpska napredna stranka, to je onaj okoćeni izrod Srpske radikalne stranke osuđenog ratnog zločinca Vojislava Šešelja, za potrebe dodatnih razdora među građanima napravila je pravi Trumanov šou sa jeftinom produkcijom. Naravno sve su to platili svi građani, ovaj low budget društvenog performansa, no nije bitna cena kada se radi na retuširanju imidža čoveka kojeg većina Srbije zaista počinje da mrzi.

Raspolućena Srbija, zemlja koja ovo nije zaslužila, ostavljena je na milost i nemilost nesnađenoj Evropi i čini se da nikom nije bitno šta se u Srbiji dešava i kako žive ljudi kojima korupcija pada po glavama i oduzima im gole živote. Niko ni za šta ne snosi nikakvu odgovornost jer su svi zakoni tu da se zaobilaze i prekrajaju, a svako isticanje problema jeste suspektno i protivdržavno.

Evropska unija na sve šta se u Srbiji dešava gleda sa zlatnom lopatom u rukama jer su joj potrebne srpske prljave tehnologije i rudnici koje će da ekspolatiše do iznemoglosti. Ono šta nije dozvoljeno u EU dobrodošli je u državi ”kandidatkinji”, malo morgen, koja će u Evropsku uniju da uđe onda kada iz nje većina civilizovanog naroda izađe.

Evropi i svetu trebaju prirodni resursi u vidu sirovina koje takve alave zemlje nemaju kod sebe ili ako ih i imaju nisu toliko blesavi da kopaju i buše sopstvenu avliju. Jer ekološki hazardi su veća dara nego mera i svako sa više od dve zdrave vijuge zna da postoji interes opstanka države i nakon ove generacije ljudi.

Čini se da u ovakvoj Srbiji, pod trenutnim rukovodstvom, nema mesta budućnosti jer se i sadašnjost aktivno otima, a prošlost se predimenzionira u nešto netačno i megalomanski. Za čitavu srpsku situaciju krivi su uvek drugi, oni koji mrze malu i prkosnu Srbiju, samo što to još niko u svetu nije razumeo – takvu i srpsku istinu.

No kakva je budućnost srpske industrije, obrazovanja i zdravstva, vidimo i po studentima koji samo žele da uče – ćacijima. Sve je ovo savremena Srbija, koja je oblikovana od svih oblika zala:

Društvene mreže, globalizacija, odsustvo regulacije (bilo kakve), želja za instant uspehom, socijalna nepravda i nejednakost, nepotizam, apatija, idolopoklonstvo, politička manipulacija, negacija, nekultura, pravna nesigurnost, netolerancija, steroidi, odsustvo suočavanja s prošlosti, klijentelizam, populizam, lažne vesti, senzacionalizam, estradizacija, gubitak poverenja, militarizacija, kriminalizacija, društvena banalizacija zla te nametanje retuširane i reciklirane slike nerealnog sveta, sa antiherojima kao jedino poželjnim, kao rezultat isporučuju agresivno društvo koje puca po šavovima svojih nelečenih uzroka.

MOŽETE PODRŽATI AUTOGRAF PA I NAJMANJOM MOGUĆOM UPLATOM NA NAŠ RAČUN HR8923600001102715720 (SWIFT/BIC: ZABAHR2X za uplate iz inozemstva) ILI PREKO PAYPAL-A. HVALA! ZA VIŠE INFORMACIJA KLIKNITE OVDJE.

    •  Mart – kobni mesec srpske istorije
    •  Član Poverenstva (...) o sukobu interesa u sukobu interesa?!
    •  Zašto iznova uništavamo, potkradamo i unazađujemo Hrvatsku
    •  Šta nakon 8. marta?
    •  Evropa svetonazorski baulja i gubi identitet i autentičnost
    •  Ovo je kuća za sve nas
    •  Prošla su vremena poverenja među ljudima. Raste egoizam
    •  Za banalizaciju zla spremni!
    •  Marš iz moje avlije!
    •  Nacija je socijalno demolirana i treba nam kolektivna pomoć

> Svi tekstovi ovog autora