Da li je za Sedlara predsednik Tuđman bio homoseksualac?

Da li je za režisera Jakova Sedlara Titov general i bivši predsednik Domovine Franjo Tuđman bio homoseksualac? U svom dokumentarno-igranom filmu ”Bilo jednom u Hrvatskoj” glavnu ulogu, koja romantizovano predstavlja politički život prvog predsednika, dodelio je glumcu (outanom geju) Kevinu Spejsiju.

”Devojčica sa šibicama”, ”Princeza na zrnu graška”, ”Olovni vojnik”, ”Carevo novo odelo”, ”Ružno pače”, i u 2023. godini nesrećna ”Mala sirena” samo su neke od bajki danskog pisca Hansa Kristijana Andersena. Ukupno je napisao oko 160 bajki i priča, koje su objavljene u osam zbirki, u periodu od 1835. do 1848. godine, sa prevodima na više od 120 jezika.

Iako u početku kritičari nisu bili naklonjeni njegovim delima, smatrali su da Andersenove bajke nemaju preveliku vrednost, ipak su mnoga postala nadahnuće za animirane filmove, pozorišna dela, slike i skulpture jer se upravo u njegovim bajkama prepliću legende i fantastika sa kojekakvim mitovima i stvarnim svetom.

Godina je 1933. kada su studenti po čitavoj Nemačkoj palili knjige uglednih književnika, filozofa i naučnika. Radilo se o klimaksu tzv. ”akcije protiv nemačkog duha” koju je svojim deluzijama pokrenuo austrijski soboslikar, a kasnije i nemački kancelar megalomanskih i mizantopskih namera. Jer umetničkih i naučnih sloboda u nacionalsocijalizmu bilo je samo u obliku iskazivanja rasne mržnje i glorifikovanja bele superiornosti.

Kažu da se na ličnom primeru najteže, ali i najbolje uči te je Savezna Republika Nemačka pravo na ”slobodu u umetnosti” definisala člankom 5 u Ustavu. Tumačenje kaže da se ovako štite ne samo slobode umetnika nego i pravo da oni šire i prezentuju svoja dela, uz vrlo ekstenzivno definisanje umetnosti: ”Umetnost je ono što sam umetnik naziva umetnošću, čak i ako drugi ne dele njegovo mišljenje”.

I nama (ne)poznata Evropska konvencija o ljudskim pravima garantuje slobodu izražavanja koja se odnosi na posedovanje sopstvenog mišljenja, primanja i saopštavanja informacija i ideja bez mešanja javne vlasti i bez obzira na granice.

Naravno ovo sa sobom povlači i nekakvu odgovornost i dužnosti te se u određenim okolnostima nameću ograničenja koja su neophodna u demokratskom društvu.

U tom kontekstu, do sada, Evropski sud za ljudska prava umetničko stvaranje i izvođenje drži ključnim za razmenu mišljenja i ideja koje su u demokratijama esencijalne. Sud je iznova konstatovao da su umetnička sloboda i slobodan protok umetnosti ograničeni samo u nedemokratskim društvima te je Evropska komisija sve konkretizovala izjavom da ”kroz svoj kreativni rad, umetnik ne samo da izražava ličnu viziju sveta već i svoj stav o društvu u kojem živi”.

Danas se u svetu sve više dešava da se okrećemo prema pozivanju na autocenzuru i sveopštu kulturu otkazivanja. To su ona upozorenja koja alarmiraju da umetnički sadržaj, koji prethodnim generacijama nije bio sporan, više nije prikladan za decu, ali i odrasle.

Tako knjige bivaju posebno markirane kao takve da mogu da utiču ili menjaju psihu čoveka. Ako je u knjizi tematizovano samoubistvo tada se takvo štivo isključuje iz javnog diskursa jer nije prikladno i nasrće na psihičko zdravlje zdravih i onih koji to nisu.

I našu naciju, a zašto mi da u nečemu budemo bolji od onih koji su gori, sablaznila je adaptacija Andersenove bajke ”Mala sirena” koja je predstavljena u obliku crne devojke/sirene. Znači, radi se o glumici koja je čovek (i žena je čovek) i koja glumi u umetničkom doživljaju i adaptaciji drugog umetničkog dela – bajke.

Da ne bude dosadno, u istom tonu nerazumevanja i rubnog rasizma, pobrinula se i komercijalna mreža koja distribuira i plasira video sadržaj – Netflix. U njihovom dokumentarcu, miksu istorijskih činjenica i umetničke interpretacije, egipatska kraljica Kleopatra Sedma predstavljena je kao tamnoputa žena i time je izazvala lavinu besa, pre svega u Egiptu, ali i širom globalizovanog sveta.

Radi se o ”brisanju egipatskog identiteta” i to sa ciljem. Uz to su prekršeni i medijski zakoni jer mi ”znamo” da je Kleopatra imala svetlu kožu, ”a ne crnu”. Samo su neki od ostrašćenih komentara koji jednako mogu da se presele i u našu ”prokletu avliju” kada branimo naš identitet.

Istorijske činjenice kažu da je Kleopatra rođena u egipatskom gradu Aleksandriji 69. godine pre nove ere i da je bila poslednja kraljica iz dinastije koju je osnova Ptolemej, general vojske Aleksandra Makedonskog.

Činjenice nam isto govore i da nema podataka ko je bila njena majka što otvara mogućnost da je bila iz bilog kojeg kutka ”crnog kontinenta” ili iz bilo kojeg dela sveta (zašto ne Persija, Indija ili Kina).

U svetlu nerazumevanja za umetnička stvaralaštva, kulturu otkazivanja, propitivanja, devalviranja, dezinformisanja i govora mržnje bitno je istaći da je rasizam i dalje raširen i vrlo prisutan u svim porama različitih društava.

Ova nesnošljivost, tumačenje šta je rasizam, ne odnosi se samo na netrpeljivost i iskazivanje verbalnog i fizičkog nasilja prema ljudima drugačije boje kože već ide mnogo šire (rasa, boja, preci, nacionalnost ili etničko poreklo).

Ono šta je savremenim rasistima jako teško da razumeju, čuju ali negiraju, jeste da u biološkom smislu ne postoji više rasa ljudi već smo svi pripadnici jedne ljudske rase i da je to jedina biološka odrednica i naučna činjenica.

S druge strane deoba ljudi prema boji kože je isključivo socijalna kategorija, društveno je uslovljena i kategorizovana prema ubeđenjima, te nema nikakvo mesto u nauci i u negativnom kontekstu imenuje se rasizmom.

Dok se mislimo kako je Mala sirena ”crna” i zašto je Kleopatra ”tamnoputa”, te kojem umetniku je uopšte palo na pamet da takvu blasfemiju napravi, uštinimo se za istu, a opet jedinstvenu kožu i osvestimo sebi da se radi o umetničkom izrazu koji i treba da izazove emocije, pobudi i niske strasti i propituje društvo u kojem živimo, ali i dobije kritiku koja nije govor mržnje i nije vezana za iskazivanje nesnošljivosti u vidu šovinizma.

 

MOŽETE PODRŽATI AUTOGRAF PA I NAJMANJOM MOGUĆOM UPLATOM NA NAŠ RAČUN ILI PREKO PAYPAL-A. MOŽETE NAZVATI BROJ 060 866 660 / Tel.: 0,49€ (3,75 kn); Mob: 0,67€ (5,05 kn) po pozivu (PDV uključen) ILI POŠALJITE SMS PORUKU sadržaja PODRSKA na broj 667 667 / Cijena 0,82 € (6,20 kn). Operator usluge: Skynet Telekomunikacije d.o.o., info telefon: 01 55 77 555. HVALA! ZA VIŠE INFORMACIJA KLIKNITE OVDJE.

    •  Sintaksa prava
    •  Dosta je kopanja po živim ranama onih koji tuguju u Vukovaru
    •  SDP ima puno posla da se vrati na još nejasni, novi početak
    •  Ustavni sud je nama bitan radi zaštite ljudskih prava
    •  Teško je biti romske ili srpske nacionalnosti u RH
    •  Kreće predizborna šizofrenija. Najgore je ne izaći na izbore
    •  Srbija kao domaće jalovište za globalni profit
    •  Rodni apartheid 
    •  Teško je biti žena u ovom nesavršenom svetu i u našem ataru
    •  Topuzom protiv ''Susreta na tromeđi''!

> Svi tekstovi ovog autora