Domovina pogoduje ponižavanju i ubijanju žena

”Šta je 14. februara? Osmi mart!”

U pitanju je praznik koji je sinonim za precenjene paprene ruže i odbačene karanfile. S gnušanjem gledamo na ovaj cvet jer nam je sinonim za socijalizam, koji nam je izgradio Domovinu, a mi socijalno osvešćeni više nismo jer smo svoju partijsku knjižicu crvene boje zamenili za onu plave.

Folklor je apsolutno isti, čak je i admiralska uniforma slična, samo umesto parola o bratstvu i jedinstvu imamo sveštenike koji nas od ”crvenih vragova” štite i blagosiljaju svetom vodicom iz slavine.

Osmi mart se praznuje kao Međunarodni dan žena. Danas je glavno pitanje, u Domovini društvenog izobilja, da li je ovo proslava ili je više dan u kome se ističe nekakav protest zbog stanja i percepcije ljudskih prava onih kojih je više u društvu – žena.

Kako nam je forma bitnija od samog sadržaja, vidimo i kako se odnosimo prema Domovini (jedna ruka na srcu dok je druga u zajedničkom džepu), kolorit Međunarodnog dana žena čine ljubičasta, zelena i plava boja. Ljubičasta označava pravdu i dostojanstvo, zelena simbolizuje nadu dok je bela čistota (i tu se lome koplja šta i za koga ta čistota treba da bude).

Nažalost mi smo došli u situaciju da u veku priprema da se čovek ponovo vine ka Mesecu (mnogi misle i da je i to bila laž), ali i da se prvi put zaputi prema Marsu govorimo o tome u kakvom neravnopravnom društvu živimo.

Po mišljenju mnogobrojnih pesimista, čini se da ih je sve više na Zemlji, rodna ravnopravnost neće biti ostvarena ni u ovom veku. Oni koji ne bi smeli da šetaju blizu otvorenih prozora, pešače preko mostova ili da su blizu oštrih predmeta kažu da ni sadašnja deca neće doživeti da njihovi unuci budu u rodnom balansu.

Posebno nakon pandemije virusa koji nas je dodatno raspolutio na one koji u nauku veruju i one koji bi drugome oči izvadili da je sve to laž, onda kada su se na mrtvo ime i prezime posvađale porodice vakcinisanih i onih koji to nisu, žene su pretrpele najveći teret preživljavanja u svojim lockdown domovima.

To su oni primeri gde bračni ili vanbračni partneri i sekirama nasrću i ubijaju žene i decu jer društvo blagonaklono gleda na društvene fenomene rodno uslovljenog nasilja.

Prema podacima pravobraniteljice za ravnopravnost spolova Višnje Ljubičić u prvih deset meseci prošle godine 13 ubistava, od ukupno 26, počinjeno je na štetu žena. U navedenom razdoblju 2022. godine evidentirano je šest dok je u 2021. godini bilo tri ubistva žena koje su počinili intimni partneri.

Iako zvuči grozno, ipak je sve odnos brojeva i grafikona, u odnosu na prethodne godine broj ubijenih žena od strane intimnih partnera čini preko 40 % neslavne statistike.

Najčešći počinioci nasilja nad ženama su bračni ili vanbračni partneri, ali zabrinjava i rast ubistava od strane sinova. Svi navedeni, partneri i sinovi, imaju usađeni ili stečeni manir da je žena ta nad kojom on, bogom dan, može da upravlja i da se tačno zna ”ženska uloga” u ovom ”muškom svetu”.

Naravno, to je pre svega posledica primarno naučenog nasilja u samoj porodici koje se po šablonu prenosi sa nasilnog oca na isto tako agresivnog sina i tada se govori o nasilničkom obrascu ponašanja (vrlo verovatnom i očekivanom).

U prilog tezi da Domovina pogoduje verbalnom ponižavanju i fizičkom ubijanju govori i to da su kazne blage i nekako uviđajne za one koji bi drugima da prebrajaju rebra.

Među plejadom sumanutih argumenata uzimaju se olakšavajuće okolnosti kao što su da je neko ”branitelj” (imali smo i taj primer) do toga da mu je ovo ipak ”prvi put” da se tako iživljava. Drugim rečima, progledajmo mu kroz okrvavljene prste.

Muškarac ženu maltretira i zlostavlja, često i ubija, ne samo zato što vidi da je žena slabiji pol od njega (potencijalno niža i sa manje kilograma) već zato što je ubeđen, tako je naučen, da je ona po rodnom identitetu ”nesavršeni” muškarac, ona koja je zapravo ”kastrirana” i ”nedovršena”, da bude po liku božjem savršena kao što je to on – muškarac.

I to je ono šta je najopasnije jer je se provlači kroz jedino pravo koje mi znamo i koje priznajemo ”običajno pravo”.

Je l’ se još (ne) sećate one nesrećne Istanbulske konvencije – Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici?

Pre same ratifikacije ovog dokumenta naša Domovina se uzjogunila da na mala vrata za debele ljude, po statistici najdeblji smo od svih građana članica Evropske unije, uvodimo rodnu ideologiju koja će da zatre naš konzervativni identitet. Naravno da se ništa nije dogodilo osim iskaljivanja neznanja, transfobije, mizoginije i homofobije.

Čitali smo da ćemo imati ”roditelja 1 i roditelja 2” kao i da će ovu (ne)priliku da iskoriste potentni egzibicionisti koji će u suknjama, na štiklama i bradama (čitaj četničkim), slobodno da ordiniraju po javnim klozetima i to bez posledica. Opet, ništa se od toga nije desilo i iznova je pojeo vuk magare.

Rod i rodni identitet prisutni su u našem zakonodavstvu dvadeset godina i nalaze se u desetinama zakona, pravilnika, nacionalnim strategijama, ali i odlukama Ustavnog suda.

Još je 2003. godine donesen Zakon o ravnopravnosti spolova koji u svom sadržaju potiče na uklanjanje polne i rodne nejednakosti i rodnih stereotipa, uz uvažavanje rodnih aspekata u svim obrazovno-nastavnim područjima.

Pet godina nakon toga usvojen je važan Zakon o suzbijanju diskriminacije koji, ko ono prst u oko, u prvom članku govori da se uređuje zaštita od diskriminacije po nizu osnova, a među njima je i rodni identitet.

Tokom onih homofobnih godina oko referenduma o braku (2013.) Ustavni sud je imao istup u kome je jasno izneo da su polni i rodni identiteti zaštićeni Ustavom naše korumpirane i osiromašene Domovine.

I sad se mi pitamo, kada sve stariji, zapušteniji, gladniji i ostrašćeniji ovo čitamo jesmo li, kako i Bajaga peva sa svojim Instruktorima, nešto pametniji: ”Godine prolaze nervoznim korakom, godine prolaze mi stojimo. Jesmo li sretniji i jesmo pametniji, godine prolaze mi gledamo”.

Svim ženama i onima koji se tako osećaju srećan Međunarodni dan žena!

MOŽETE PODRŽATI AUTOGRAF PA I NAJMANJOM MOGUĆOM UPLATOM NA NAŠ RAČUN ILI PREKO PAYPAL-A. MOŽETE NAZVATI BROJ 060 866 660 / Tel.: 0,49€ (3,75 kn); Mob: 0,67€ (5,05 kn) po pozivu (PDV uključen) ILI POŠALJITE SMS PORUKU sadržaja PODRSKA na broj 667 667 / Cijena 0,82 € (6,20 kn). Operator usluge: Skynet Telekomunikacije d.o.o., info telefon: 01 55 77 555. HVALA! ZA VIŠE INFORMACIJA KLIKNITE OVDJE.

    •  Fizičko ili seksualno nasilje doživelo je 25,3 % žena u RH
    •  Da li izaći na izbore ili ne glavnu ulogu imaju kandidati
    •  Sintaksa prava
    •  Dosta je kopanja po živim ranama onih koji tuguju u Vukovaru
    •  SDP ima puno posla da se vrati na još nejasni, novi početak
    •  Ustavni sud je nama bitan radi zaštite ljudskih prava
    •  Teško je biti romske ili srpske nacionalnosti u RH
    •  Kreće predizborna šizofrenija. Najgore je ne izaći na izbore
    •  Srbija kao domaće jalovište za globalni profit
    •  Rodni apartheid 

> Svi tekstovi ovog autora