Fizičko ili seksualno nasilje doživelo je 25,3 % žena u RH

Prethodne sedmice, ko u onoj dečijoj pesmici ”Šaputanje” – tiho, tiše, obeležili smo 25. novembra Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama. Radi se o datumu kada se ističe važnost podizanja svesti o problemu nasilja nad ženama i devojkama kao najraširenijem obliku kršenja temeljnih ljudskih prava.

Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama, dan koji podseća na potrebu za okončanjem rodno uslovljenog nasilja, obeležavamo 25. novembra u spomen na sestre Mirabal, političke aktivistkinje iz Dominikanske Republike koje su brutalno ubijene 1960. godine.

Ovaj datum praćen je i kampanjom ”16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama” čime se upozorava da je rodno uslovljeno nasilje društveni problem koji se nadilazi isključivo sinergijom institucija, organizacija civilnog društva te pojedincima sa ciljem pomoći žrtvama i adekvatnim sankcionisanjem izvršioca.

U ovu važnu kampanju uključila se i naša vredna pravobraniteljica za ravnopravnost spolova, gospođa Višnja Ljubičić, te je iznela nekoliko upozoravajućih podataka koji su postali deo našeg svakodnevnog života.

Agencija Evropske unije za temeljna ljudska prava (FRA) objavila je ključne rezultate istraživanja o rodno utemeljenom nasilju sprovedenog u saradnji sa Eurostatom i Evropskim institutom za ravnopravnost polova (EIGE) na nivou Evropske unije: EU gender-based violence survey.

Pa da krenemo kako je navedeno: jedna od triju žena u EU doživela je fizičko nasilje, seksualno nasilje ili pretnje u svojoj odrasloj dobi; jedna od šest žena u EU doživela je seksualno nasilje, uključujući silovanje, u odrasloj dobi; jedna od pet žena suočila se sa fizičkim ili seksualnim nasiljem od strane partnera, rođaka ili drugog člana domaćinstva; jedna od triju žena bila je seksualno uznemiravana na radnom mestu; pojavnost ovog oblika nasilja češća je kod mlađih žena od kojih su dvije od pet žena doživele seksualno uznemiravanje na radnom mestu, a jedna od osam žena prijavila je događaj policiji.

Pravobraniteljica Ljubičić predstavila nam je i poređenje između naše Domovine i Evropske unije.

Fizičko nasilje i/ili pretnje i/ili seksualno nasilje doživelo je 25,3 % žena u RH (30,7 % EU); psihičko i fizičko nasilje ili pretnje i/ili seksualno nasilje od strane intimnog partnera doživelo je 28,1 % žena u RH (31,8 % EU), do čega njih 5,4 % u posljednjih 12 meseci (5,3 % EU); fizičko nasilje ili pretnje i/ili seksualno nasilje od strane nepartnera, nakon 15 godine života, doživelo je 18,7 % žena u RH (20,2 % EU); seksualno uznemiravanje na radnom mestu doživelo je 36,4 % žena u RH (30,8 % EU), od čega 6,4 % u posljednjih 12 meseci (4,3 % EU).

Da je ovo gorući problem koji je postojan, i koji sve više divlja u svim državama sveta, Evropski parlament i Savet EU-a nedavno su usvojili Direktivu (EU) 2024/1385 o suzbijanju nasilja nad ženama i nasilja u porodici, čime je Evropska unija unapredila zakonodavni okvir za suzbijanje nasilja nad ženama i nasilja u porodici.

Direktivom se uvode minimalna pravila koja se odnose na inkriminiranje određenih oblika nasilja nad ženama i nasilja u porodici i to: sakaćenje ženskih polnih organa, prisila na sklapanje braka, deljenje intimnog ili manipulativnog materijala bez pristanka, uhođenje na internetu, uznemiravanje na internetu te poticanje na nasilje ili mržnju na internetu (kibernetičko nasilje).

I pored svega ovoga, nakaznoga i opasnoga, u našoj Domovini Isusovih razapetih godina, nastavlja se da se svake prve subote u mesecu naši trgovi pretvaraju u poligon za demonstraciju verskog fanatizma, savremenog oblika zelotizma, sa obrisima manipulacije i mnogo neznanja.

Na preimenovanim trgovima naše samostalne Domovine neki muškarci kleče, i javno se mole, kako bi žene postale bolja verzija njihovih projekcija i kako bi ženama – svojim majkama, suprugama, sestrama, kćerkama i prijateljicama dokinuli prava koja oni neupitno klečeći imaju.

Malo ili jedva se neki, neke, vidljivo suprotstavljaju svemu tome, izlažući se svakodnevnim uvredama i pretnjama koje život znače.

Među malobrojnim hrabrim i aktivnim građanima ističe se umetnica i aktivistkinja Arijana Lekić Fridrih koja se aktivno odupire puzećoj konzervativnoj struji u našem društvu, koja gamiže po javnim površinama sa neustavnim ciljevima.

Upravo zato istrajna umetnica Arijana, svake prve subote u mesecu, praktikuje svoju nenasilnu ”Tihu misu” koja efektnije i snažnije lomi poljuljano samopouzdanje onih koji klečeći mole za vraćanje u prošlost od koje bežimo, koju negiramo i koje se selektivno odričemo.

Da mi sve ovo ne fantaziramo, da je loše i da ide ka još gorem, osvestila nas je umetnica Arijana i kroz svoju audiovizuelnu instalaciju pod nazivom ”Nema žene bolje od krmače” te je u radu istakla i mizoginu prirodu onog istog vulgarnog ispevanog bećarca koji banalizuje nasilje nad ženama i njenu ulogu u patrijarhalnom društvu.

Umetnica time ne dovodi u pitanje samu važnost bećarca, kao deo naše tradicije, ali svakako je pokazala prstom u njegov ispevani sadržaj koji mnoge vređa, a nemali deo ljudi čini posramljenim.

Ova jedinstvena muzička forma – bećarac, koja neumesno objektivizuje žene, u svojim stihovima ima i reči: ”Nema žene bolje od krmače. Moš je klati, moš je i jebati”.

Upravo je ovo prava riznica za UNESCO od strane nas ovakvih, onih koji se dičimo i netolerancijom kao izvitoperenim oblikom nematerijalne kulturne baštine koja je u trideset i nešto godina naše samostalnosti utkana u sve pore našeg socijalno zapuštenog društva.

 

 

MOŽETE PODRŽATI AUTOGRAF PA I NAJMANJOM MOGUĆOM UPLATOM NA NAŠ RAČUN HR8923600001102715720 (SWIFT/BIC: ZABAHR2X za uplate iz inozemstva) ILI PREKO PAYPAL-A. MOŽETE NAZVATI BROJ 060 866 660 / Tel.: 0,49€ (3,75 kn); Mob: 0,67€ (5,05 kn) po pozivu (PDV uključen) ILI POŠALJITE SMS PORUKU sadržaja PODRSKA na broj 667 667 / Cijena 0,82 € (6,20 kn). Operator usluge: Skynet Telekomunikacije d.o.o., info telefon: 01 55 77 555. HVALA! ZA VIŠE INFORMACIJA KLIKNITE OVDJE.

    •  Da li izaći na izbore ili ne glavnu ulogu imaju kandidati
    •  Sintaksa prava
    •  Dosta je kopanja po živim ranama onih koji tuguju u Vukovaru
    •  SDP ima puno posla da se vrati na još nejasni, novi početak
    •  Ustavni sud je nama bitan radi zaštite ljudskih prava
    •  Teško je biti romske ili srpske nacionalnosti u RH
    •  Kreće predizborna šizofrenija. Najgore je ne izaći na izbore
    •  Srbija kao domaće jalovište za globalni profit
    •  Rodni apartheid 
    •  Teško je biti žena u ovom nesavršenom svetu i u našem ataru

> Svi tekstovi ovog autora