autograf.hr

novinarstvo s potpisom

 
Ukrajina zastava

UKRAJINA ČIM PRIJE U EUROPSKU UNIJU!!

EU zastava

Hoće li i naša deca doživeti i kazati eppur si muove?

AUTOR: Ivan Zidarević / 14.08.2021.
Ivan Zidarević

Ivan Zidarević

Eppur si muove ili na našim jezicima ”Ipak se okreće”. Kažu da je ovo izrekao čovek koji je živeo pre 379 godina, čuveni Galileo Galilej, koji je, između ostalog, izmislio teleskop i uz to je priznao krivicu da se Zemlja ne okreće oko Sunca (heliocentrizam), kako je i negirala Katolička Crkva, već da je suprotno i da se Sunce okreće oko Zemlje (geocentrizam).

Istina, i danas bi se, a ne tada, bojali rimske inkvizicije i priznavali bismo i ono šta očima videli nismo, ušima čuli ili ustima izgovorili, samo da ne trpimo bol ili nasilnu smrt.

Zbog svoje jeresi, naučnik je priznao da nije bio u pravu (šatro) i do kraja svog života bio je u kućnom pritvoru (datum smrti 8. januara 1642. godine).

Dok čvrsto sedimo na stolicama, ljuljamo se u ležaljkama ili plutamo po pokrpanim (flamingos) dušecima (vršeći malu nuždu u našem čistom Jadranu), mi se aktivno okrećemo i pomeramo (zanimljiva reč gibamo) lebdeći, onako sastavljeni od atoma i koječega, po svemiru u kojem se Zemlja ipak okreće oko Sunca (heliocentrizam).

Naša planeta Zemlja, dok mi nepomično sedimo, ležimo ili, ne daj mi te bože, stojimo (banbadava trošimo noge i širimo vene), vrši nekoliko kretanja kao što su rotacija i revolucija. Zemlja se rotira, pod promenjivim uglom, oko svoje ose u 23 sata 56 minuta i 4 sekunde (brzinom od 1.675 km/h), dok, revoluciju oko Sunca obavi, suprotno od kazaljke na satu, za 365 dana i 6 sati (brzinom od 107.300 km/h).

Kako je odnos između primljene energije od Sunca i oslobođene energije od Zemlje do sada bio u balansu (ovo je širok pojam i odnosi se na period pre masovne eksploatacije uglja i nafte) zbog povišenog sadržaja gasova u atmosferi sve više se govori o ovoj uzajamnoj vezi

Sunčevo zračenje, koje primamo od Sunca, te akumuliramo u atmosferi, naziva se još i kratkotalasno zračenje. S druge strane, ono koje stalno emituje Zemlja spada u tzv. dugotalasno zračenje.

Usled ljudske ekspanzije, i stalnog razvoja i rasta (ekonomije i svetskog kapitala 1% bogatih), neometano sagorevamo fosilna goriva (ugalj, naftu, gas) te dovodimo do povećanog sadržaja gasova sa efektom ”staklene bašte” u atmosferi. Primarno CO2 ili ugljen dioksid uz prateće ugljen monoksid, sumpor, amonijak itd.

Kako je odnos između primljene energije od Sunca i oslobođene energije od Zemlje do sada bio u balansu (ovo je širok pojam i odnosi se na period pre masovne eksploatacije uglja i nafte) zbog povišenog sadržaja gasova u atmosferi sve više se govori o ovoj uzajamnoj vezi.

Gasovi u atmosferi imaju efekat zadržavanja Zemljinog dugotalasnog zračenja, ali u isto vreme neometanog propuštanja sunčevog kratkotalasnog zračenja. Zbog nemogućnosti odlaženja energije, toplote, u međuplanetarni prostor, dolazi do povišenja temperature na Zemlji, a time i do efekta ”staklene bašte”.

Dok sačekamo, optimistično doživimo, ko će prvi da krene sa usporavanjem i transformacijom ekonomije, kako bi prestao sa nepotrebnim zagađivanjem i masovnim uništavanjem živoga i neživoga, vratimo se unatrag i razumimo ono čuveno kretanje Zemlje.

Planeta Zemlja stara je oko 4,5 milijarde godina i kroz svoju geološku istoriju prolazila je kroz toplije i hladnije periode. Od momenta kada je shvaćeno da se klima tokom naše istorije menjala pojavile su se i različite teorije o tim promenama. Sve hipoteze svrstavaju se u astronomske i geografske.

Jedna od astronomskih hipoteza bazira se na tome da Sunčev sistem obiđe oko centra Galaktike (Mlečnog puta) za 226 miliona godina (brzinom od 826.000 km/h). Na tom putu prolazi kroz oblake kosmičke prašine. Po mišljenju nekih autora, pri tom prolasku, energija Sunca je jača, a po zaključcima drugih autora zapravo je obrnuto, ona je slabija. Ove promene su utvrđene i vezuju se za svakih 50 do 60 miliona godina.

Naš čuveni Milutin Milanković (Srbin iz Dalja, kao i onaj Tesla iz Smiljana) utvrdio je da postoje ciklične promene i to na svakih 100.000, 41.000 i 22.000 godina. Po njegovim riječima, uticaji na planetu Zemlju daleko su izvan njenih okvira i vezuju se za sunčevu energiju.

Zapravo, Zemlja se sada, pri svom kretanju kroz međuplanetarni prostor, nalazi u toplijem periodu. Po mišljenju nekih autora iz ovog perioda ćemo izaći za nekih 70, a po viđenju drugih za nekih 100 godina.

Zapravo, Zemlja se sada, pri svom kretanju kroz međuplanetarni prostor, nalazi u toplijem periodu. Po mišljenju nekih autora iz ovog perioda ćemo izaći za nekih 70, a po viđenju drugih za nekih 100 godina

Sve ovo ne znači da nismo krivi i mi, ljudi, već je to isključivo zemljino kretanje i neke nebeske sile! Recimo stop deluzijama i preuzmimo odgovornost za umnožavanje nepotrebnog i opasnog (u svim oblicima suvišnog), bez da znamo koji ishod će takvo ponašanje da nam napravi.

I ove godine obeležili smo (ko nije čuo nije ni kriv) 29. jul, Dan ekološkog duga. U pitanju je dan do kojeg je čovečanstvo iskoristilo sve prirodne resurse koje naša planeta može da regeneriše u jednoj godini. Ostatak godine živimo na poček, nekakav kapital, koji ne možemo da obnovimo i tako ulazimo u ono šta se naziva prekoračenje ekološkog duga.

Tokom prošle, ubitačne COVID-19, godine malo smo ga usporili sa bahanalijama i nekontrolisanim trošenjem zemljinih prirodnih resursa. Ove godine se vraćamo na staro i pokazujemo da nismo ništa naučili i da ne umemo da tumačimo koliko smo zapravo slabašni u odnosu na prirodu (o kojoj znamo malo).

Domovina je i ovde u dugovima, te smo u ekološki dug ušli 6. juna 2021. godine. Kako volimo da ga merimo, pa makar i pojam kao što je ekološki dug, Slovenci su gori od nas (30. aprila), Crnogorci (23. maja), Bosna i Hercegovina je na boljem mestu (17. juna), kao i odnedavno Severna Makedonija (10. jula) i Vučkova Srbija ispade najbolja (31. jula).

Možda pre nego što krenete u peticiju ili neustavne referendume, da nekome zakinete neko od osnovnih ljudskih prava, recimo pokušaj da ženama oduzmete pravo na slobodu i zaštitu privatnosti ili nacionalnim manjima nemušti glas (čitaj Srbima), bolje bi bilo da se raspitate i svoju nejaku energiju kanališete kako i gde možete da zasadite jedno drvo.

Onako, čisto da biste i svojoj deci i njihovoj deci, u koju se kunete da ih volite najviše na svetu i da za njih živite, ostavili da i oni dožive i kažu eppur si muove.

 

 

UKOLIKO VAM SE TEKST DOPADA I VOLITE NEZAVISNO I KVALITETNO NOVINARSTVO, VI MOŽETE PODRŽATI AUTOGRAF PA I NAJMANJOM MOGUĆOM UPLATOM NA NAŠ RAČUN ILI PREKO PAYPAL-A. HVALA! ZA VIŠE INFORMACIJA I PRECIZNE UPUTE KLIKNITE OVDJE.

Još tekstova ovog autora:

     Sintaksa prava
     Dosta je kopanja po živim ranama onih koji tuguju u Vukovaru
     SDP ima puno posla da se vrati na još nejasni, novi početak
     Ustavni sud je nama bitan radi zaštite ljudskih prava
     Teško je biti romske ili srpske nacionalnosti u RH
     Kreće predizborna šizofrenija. Najgore je ne izaći na izbore
     Srbija kao domaće jalovište za globalni profit
     Rodni apartheid 
     Teško je biti žena u ovom nesavršenom svetu i u našem ataru
     Topuzom protiv ''Susreta na tromeđi''!

> Svi tekstovi ovog autora
  • DNEVNI TWEEt DRAGE PILSELA

  • MOLIMO VAS DA PODRŽITE AUTOGRAF UPLATOM PREKO PAYPAL-A:
  • ARHIVA – VRIJEME SUODGOVORNOSTI

    ARHIVA – VRIJEME SUODGOVORNOSTI

    VRIJEME SUODGOVORNOSTI – ostale emisije

     

  • vrijeme i suodgovornosti

  • Facebook

  • Donacije

  • Cigle

  • ekumena

  • javni servis

  • prometej

  • povratak adolfa pilsela

  • u što vijerujemo

  • fraktura 1

  • fraktura 2

  • fraktura 3

  • superknjizara

  • vbz drago

  • vbz 1

  • vbz 2

  • vbz 3

  • vbz 4

  • ljevak 1

  • ljevak 2

  • ljevak 3

  • ljevak 4

  • ljevak 5

  • ljevak 6

  • oceanmore 1

  • oceanmore 2

  • petrineknjige 1

  • petrineknjige 2

  • srednja europa 1

  • srednja europa 2

  • planetopija 1

  • planetopija 2

  • ks 1

  • ks 2

  • ks 3

  • ks 4

  • meandar 1

  • meandar 2

  • meandar 3

  • biblija