Hoće li žene opet žičanim ofingerima odlučivati o svom telu

Kako su naši jezici bogati, pa imaju više reči za jedan predmet, ofinger, vešalica ili šteklica je predmet koji se koristi radi bešenja ili vešanja (pažnja, recimo stop samoubistvu) garderobe kako bi se izbeglo gužvanje.

Postoji više vrsta ofingera. Tu je onaj drveni, koji je isečen u obliku bumeranga sa uredno išmirglanim ivicama, zatim onaj koji je napravljen od plastike i na kraju (zapravo je prvi) žičani sa jednostavnom omčom (opet neki sinonim za bešenje) od žice.

Poslednjih dana ponovo nam stižu vesti iz prijateljske nam Republike Poljske (bivša predsednica nam je učvrstila odnose) da je tamošnji Ustavni sud presudio da je pobačaj i u slučajevima malformacija fetusa neustavan.

Kada ovako nešto stupi na snagu, zemlji članici Saveta Evrope i Evropske unije, biti u NATO-u nije neka sreća, prekid trudnoće bit će dopušten samo u slučajevima silovanja ili incesta, odnosno ako je ugroženo zdravlje majke (valjda žene).

A kakve veze imaju nasleđeni ofingeri, sa svim onim teškim i višeslojnim stvarima na njima koje se čuvaju za sahranu babe koja leti živi na terasi, a preko zime u kuhinji, sa Republikom Poljskom, zabranama, pravom na privatnost, dostojanstvo i jednakost te našim bogobojaznim i destruktivnim ponašanjem.

Tokom razvoja ljudske svesti, mi smo sada, čini se, u retrogradnom hodu, žene su na različite načine radile stvari, opasne po vlastiti život, kako bi praktikovale navedena ustavna prava i same odlučivale o svom telu – svom životu.

Tokom razvoja ljudske svesti, mi smo sada, čini se, u retrogradnom hodu, žene su na različite načine radile stvari, opasne po vlastiti život, kako bi praktikovale navedena ustavna prava i same odlučivale o svom telu – svom životu

Metode koje su korišćene na početku nisu bile hirurške već su uključivale fizički napor i živu silu kao što je težak fizički rad u polju, nosanje teških predmeta i alata, dizanje, pentranje, dugo i nesmotreno hodanje ili zatezanje pojasa.

Posle se krenulo u puštanje krvi, šurenje vrelom vodom po stomaku, koristile su kitove kosti i razne sonde, trovalo se različitim biljkama, a u našim krajevima se posebno upotrebljavala biljka trudbenik koja ima tzv. ”abortivno dejstvo”. Žene su pile čajeve od lovorike, olovo, sredstva za beljenje veša ili su jednostavno gurale strane predmete u sebe kako bi oštetile plod, ali i svoje telo.

Neke žene su, posebno u razvijenijem delu sveta, kome valjda mi (ne) pripadamo, Evropi, bez ikakve anestezije u sebe stavljale pijavice, ljute paprike, pera od guske i ćurke te su posezale za iglama za pletenje, ali i žičanim ofingerima s početka priče.

U nekada zajedničkoj zemlji, posle one ”šestojanuarske diktature”, postojali su zakonski okviri koji su se bavili temom abortusa, kao što ja zakon iz 1929. godine koji je dozvoljavao prekid trudnoće samo iz medicinskih razloga.

Abortus su tada najčešće obavljali ”priučeni pomagači” (za takve ”stručnjake” se danas koristi reč ”kasapini”), koji su taj postupak odrađivali u nehigijenskim uslovima, čime su doprineli velikoj stopi komplikacija i visokim stopama morbiditeta i mortaliteta žena.

Nedugo nakon ubistva kralja Aleksandra, 1935. godine, jugoslovenski doktori pokrenuli su inicijativu da prekid trudnoće (abortus) izađe iz ilegale, ističući da se tada na godišnjem nivou obavljalo oko 300.000 legalnih i ilegalnih abortusa. Taj predlog na kraju nije usvojen. Šta je sve bilo za vreme Drugog svetskog rata to samo Bog Otac zna.

Posle bratoubilačkih koljaža, logora i ništa manje jednakih osveta, u našoj ”drugoj” Jugoslaviji, 1952. godine, zvanično je legalizovan prekid trudnoće, medicinska procedura, koja se naplaćivala. Pametne glave su to protumačile da se namerno naplaćivalo kako bi se donekle i na taj način kažnjavalo žene zbog svojih potreba za zaštitom prava na privatnost.

Osim medicinskih razloga bilo je moguće da se traži prekid trudnoće zbog nedostatka materijalnih mogućnosti – keša, kao i oskudnih uslova za podizanje deteta. Usled kojekakvih pravnih tumačenja, te onoga da ako ne piše onda i ne vredi, mnogi takvi zahtevi su bili odbijani što je opet dovelo do posezanja za ofingerima.

Postoji više vrsta ofingera. Tu je onaj drveni, koji je isečen u obliku bumeranga sa uredno išmirglanim ivicama, zatim onaj koji je napravljen od plastike i na kraju (zapravo je prvi) žičani sa jednostavnom omčom (opet neki sinonim za bešenje) od žice

Naknadna pamet je trčala za glavama pa je Jugoslavija bila jedna od tri zemlje u svetu koja je 1974. godine reproduktivna prava uvrstila u federalni Ustav. Po tumačenjima stručnjaka, načelo slobodnog roditeljstva uneseno je u Ustav kao sastavni deo socijalističke politike prema porodici i populacionim kretanjima.

Ovo je za cilj imalo i praćenje demografske strukture stanovništva i brisanje razlika između tadašnjih naroda, u pogledu razlika u stopama nataliteta jednih odnosno drugih.

Dok dajemo podršku ženama, ali i muškarcima u Republici Poljskoj, imajmo ovo stalno na pameti.

Još je 1979. godine Evropska komisija za ljudska prava zaključila da se članak 2. Konvencije odnosi samo na rođene osobe, a ne i na nerođene, te da ne može da se primenjuje na fetus. Konvencija o pravima deteta definiše da je dete svako ljudsko biće mlađe od osamnaest godina, osim ako se prema zakonu koji se primenjuje na dete punoletnost ne stiče ranije.

Naš Ustav, koji u ovakvim kompariranjima izgleda kao da je od suvog zlata, sa svim članovima Ustavnog suda, jasno štiti samoodređenje osobe (u ovom slučaju žene na izbor) koje je stavljeno nasuprot opasnosti od paternalizma i nametanja nadzora drugih pod izgovorom zaštite pojedinca. Jer, verovali ili ne, ali i žene imaju prava na slobodu, jednakost i dostojanstvo poput onih u manjini – muškaraca.

 

UKOLIKO VAM SE TEKST DOPADA I VOLITE NEZAVISNO I KVALITETNO NOVINARSTVO, VI MOŽETE PODRŽATI AUTOGRAF PA I NAJMANJOM MOGUĆOM UPLATOM NA NAŠ RAČUN, POZIVOM NA BROJ 060 800 333 ILI SLANJEM SMS PORUKE NA 647647 UZ KLJUČNU RIJEČ DEMOS. HVALA! ZA VIŠE INFORMACIJA KLIKNITE OVDJE.

    •  Sintaksa prava
    •  Dosta je kopanja po živim ranama onih koji tuguju u Vukovaru
    •  SDP ima puno posla da se vrati na još nejasni, novi početak
    •  Ustavni sud je nama bitan radi zaštite ljudskih prava
    •  Teško je biti romske ili srpske nacionalnosti u RH
    •  Kreće predizborna šizofrenija. Najgore je ne izaći na izbore
    •  Srbija kao domaće jalovište za globalni profit
    •  Rodni apartheid 
    •  Teško je biti žena u ovom nesavršenom svetu i u našem ataru
    •  Topuzom protiv ''Susreta na tromeđi''!

> Svi tekstovi ovog autora