Kad se CNN na Balkan vrati

”Dok Si-En-En ne pošalje svoju ekipu u Beograd, nema znakova de će u Srbiji doći do političkih promena”. Ova rečenica je nedavno objavljena u tekstu S. Kostića za nedeljnik ”Vreme”. ”CNN” u ovom kontektu, možemo tumačiti ne samo kao konkretnu medijsku kuću, već i kao zgodan simbol zapadnih, pre svega američkih, mainstream medija.

Naprotiv. Kada CNN i druge velike medijske kuće počnu da o dešavanjima u Srbiji izveštavaju redovno, detaljnije i u udarnim terminima, to će biti znak da neće biti realnih promena. To će biti znak da je već doneta odluka koga će američki politički i business centri moći podržati, što znači da je sa tim nekim ”novim/starim klincima” već postignut dogovor, tako da se osigura da sve ostane isto, i kada (formalno) dođe do promene.

Već sam više puta pisao o tome kako i zašto pobeda nečega što bi ličilo na autentičnu demokratiju ne odgovara nikome, osim najvećem delu građana Srbije. A građani Srbije su velikim delom zbunjeni i uplašeni (ne bez razloga), ucenjeni, uronjeni u pojednostavljene ideološke narative, skloni (kao i građani širom našeg vrlog globalnog kapitalističkog sveta) da nasedaju na propagandu i jeftine manipulacije.

Pri tome, ako bi se i formirala opcija koja ne bi bila ni režimska ni postojeća opoziciona (pretežno, lažna, kompromitovana i korumpirana), i ako bi imala dobar program i plan rada (i kratkoročno i srednjeročno), ako bi i dobila većinsku podršku građana Srbije, svaki potez koji bi novoformirane vlasti povlačile, a koji bi bio u interesu građana Srbije, nailazio bi na žestok otpor struktura moći (i domaćih i inostranih), budući da bi ti potezi bili direktno suprotstavljeni njihovim interesima. A razmere surovosti, kojom bi vlade i korporacije odgovorile, nikada ne treba potceniti.

Šta je potrebno učiniti kako se opet, posle godinu-dve dana, ne bi bilo u poziciji da nema značajnije promene na vidiku, i da se poljuljani režim učvršćuje u svojoj represivnosti? Šta je potrebno učiniti kako se ne bismo probudili u još većoj distopiji, u kojoj ovaj put neće biti ni nezavisnog, slobodnog univerziteta, ni bilo čega drugog što nije privatizovano i pod kontrolom bilo domaćeg bilo stranog (političkog i korporativnog) establišmenta?

Ako je već napravljen širok konsenzus da je potrebno ići na izbore sa nekom novom listom, novih i kvalitetnih ljudi koji nisu vojnici nijedne od postojećih stranaka, korporacija ili ambasada, onda je jako važno da se što pre napravi i objavi program oko koga će se ta nova lista okupiti, i razraditi strategiju implementacije tog programa.

Najveći izazov u vezi sa ovim će biti to što jednom kad se rešenja personalizuju (npr. kada se budu znala imena ljudi sa liste, ili kada neki od tih ljudi uđu u parlament ili u buduću vladu), otvoriće se put pritiscima, ucenama, potkupljivanjima… kako bi ako ne svi, onda bar neki ”preleteli”, ako ne formalno onda suštinski, i krenuli da rade u interesu istih onih koji su i do sada bili protiv svake autentične demokratizacije zemlje.

Zatim će krenuti manipulacije i strategije hajde da i ove ogadimo i isprljajmo što je više moguće, kako bi prosečan birač digao ruke i bio u fazonu ”nema ništa od ovoga” i ”svi su isti”. Zato će biti jako važno ko su i kakvi su ljudi koji budu na toj listi.

Nema tu nikakvih garancija, ali ima pokazatelja koji mogu da ukažu da li se od nekoga može očekivati odgovoran rad i ponašanje i sa kojim stepenom verovatnoće. (Da li je neko napravio nešto kvalitetno u svom životu, i da li taj neko priča prazne priče ili ne, su neki od važnih pokazatelja).

Kako ne bismo čekali da se CNN na Kosovo, tj. u Srbiju vrati, kako bi nas obavestio o promeni koje neće biti, potrebno je razvijati alternative kanale komunikacije. Jako se kasni sa pravljenjem nekog dobrog online kanala informisanja, koji bi predstavljao glavni izvor informacija za sve koji podržavaju građanske proteste. Kardinalna greška je bila prepuštati studentske/građanske proteste Scilama i Haribdama režimskih i korporativnih medija – jer ni jednima ni drugima nije u interesu demokratizacija zemlje.

Prvi će iste demonizovati i minimizirati, drugi će ih koristiti za ostvarenje profita i za takvo formatiranje poruke da se isti – kada to korporativni bordovi budu zahtevali – mogu ”spakovati” na poželjan način (npr. iskoristiti njihov potencijal i kredibilitet kako bi se nekoj opozicionoj stranci, sa kojom je već postignut deal dao veći značaj). 

Osim toga, alternativni kanali i podcasti bi mogli ne samo da umnogome spreče manipulacije, već i da građanima ponude neka nova lica i neke nove teme, tako da glasači, ne samo u smislu forme već i u smislu sadržaja, mogu da čuju i vide kako se i o čemu može razgovarati, i da predokuse kako može izgledati javna sfera u jednom demokratičnijem, smislenijem, i slobodnijem društvu.

Konačno, tim alternativnim kanalom komunikacije bi se značajno umanjila mogućnost da neka nova vlada, nakon pada postojećeg režima, bude pritiskana i ucenjivana jeftinim propagandnim kampanjama mainstream medijskih kuća.

Nema, dakle, potrebe da se CNN vraća, još bi bolje bilo da mnoge druge eksponente korporativnog fašizma povede sa sobom.

 

MOŽETE PODRŽATI AUTOGRAF PA I NAJMANJOM MOGUĆOM UPLATOM NA NAŠ RAČUN HR8923600001102715720 (SWIFT/BIC: ZABAHR2X za uplate iz inozemstva) ILI PREKO PAYPAL-A. HVALA! ZA VIŠE INFORMACIJA KLIKNITE OVDJE.

    •  Đavo i Gospod Bog (III)
    •  Đavo i Gospod Bog (II)
    •  Đavo i Gospod Bog (I)
    •  Patrijarh u bezdanu (loše) teologije i (još gore) politike
    •  Franjo, episkop rimski koji ''ništa nije uradio''
    •  Ubijmo kapitalizam, pre nego što on ubije sve drugo
    •  Vox Studentium – Vox Dei: politika i teologija protesta
    •  Pod nadstrešnicom
    •  “Balkanska unija” i “balkanoexit”
    •  Teologija kao kritički diskurs

> Svi tekstovi ovog autora