Kako je SDP gurnuo Domagoja Hajdukovića iz šifonjera

Da li i vi u kući imate šifonjer? Obično se misli na onaj ogromni ormar koji je, kao ostavštinu miraza, čuvala svaka treća jugoslovenska porodica i po pravilu u najmanjoj sobi u stanu. Šifonjer je obično rađen od kuvane orahovine te su u napadu srdžbe mnogi u njega lupali glavom, ne samo nogama i rukama, jer je praktično neuništiv.

U nesrećnoj Srbiji, šifonjer je sinonim i za trokrilni ormar kojima se opisuju muške i ženske osobe koje su opet ”od brega odvaljene”.

Ovaj relikt nekih socijalno osetljivijih vremena i dalje može da se nađe u paprenim apartmanima, naše divlje izgrađene obale, gde za 100 evra po noći, uz jedan peškir za deset dana, u sobi imate i jedan šifonjer sa sve babinim stvarima unutra.

Tada vam vlasnik apartmana, koji je tu istu babu tokom leta smestio da spava na nekom od balkona, uljudno objasni da to ne dirate i ne otvarate.

Ako biste bili dovoljno ludi ili hrabri da se upustite u proveru šta unutra zapravo ima videli biste kako je pun stvari koje imaju isti miris gde god da se nalazili, u Istri ili u Splitu. Unutra obično visi ona garderoba koja se čuva samo za posebne prilike, u našem slučaju za onu istu babu sa terase i njenu izglednu sahranu.

Kako smo mi rođeni konzervativni, ali samo one generacije od onih godina s početka demokratije, 90-tih, za ono šta nismo znali kako da imenujemo mi smo preuzeli iz inostranstva.

Kroz kapitalizam, kome i mi sada kao pripadamo, iako se svaki dan oslanjamo na ono malo nečega šta nam je ostalo iz socijalizma, svojatamo tuđice kako bismo bili deo užurbane globalizacije. Tako smo uzeli i jedan termin, frazu, ”izašao iz ormara”.

SDP-u kao stranci koja je na petne žile donela Zakon o životnom partnerstvu osoba istog spola, ali preko Ministarstva uprave, ne preostaje ništa nego da uz ”domoljubne” stranke svako veče do izbora pali sveću na onim, neretko popišanim, Kamenitim vratima

Prema dostupnim podacima, prosečna visina Hrvata (tu se nije ulazio u eritrocite i misli se i na ”političke Hrvate”) je 180,4 santimetra, a Hrvatica je 166,49 santimetra. Prosečna visina svih nas, bili Hrvati ili Srbi, bez obzira na pol je 173,44 santimetra, šta nas svrstava u iznadprosečno visoke ljude.

I sad, ako ste tako, iznad proseka, nećete izlaziti iz neke komode, ladičara koji svi sklepavamo sami uz YouTube, već ćete upravo izaći iz onog kuvanog šifonjera, koji ste nasledili uz babu i njenu penziju.

Prošle godine, organizacija koja bi valjda trebala da bude krovna po pitanju gej prava, iz Zagreb Pridea, objavili su istraživanje koje je sprovedeno u inostranstvu, ali nešto i kod nas, povodom Međunarodnog dana izlaska iz tišine (Coming Out Day).

Suma sumarum, šest od deset LGBTIQ osoba doživelo je nasilje na javnim prostorima, prodavnicama, od zemljotresa opasnim ulicama za hodanje, u ”školama za život”, malo plaćenim radnima mestima, ali i u vlastitim domovima.

Ono šta dalje rezultati pokazuju jeste da je od 2013. do prošle godine čak 64 odsto ispitanih doživelo neku vrstu nasilja na osnovu seksualne orijentacije, rodnog identiteta, rodnog izražavanja ili polnih karakteristika.

Više od 60 odsto ispitanika potvrdilo je da je doživelo neki oblik diskriminacije na poslu, javnom mestu, školi ili u kontaktu sa institucijama kao što je zdravstvo, pravosuđe (navodi se i policija, ali su pripadnici MUP-a meni mili i zaslužuju sve pohvale) itd.

Istraživanja su potvrdila da je strah od preživljavanja neke vrste netrpeljivosti stalno prisutan te da 36 odsto njih prilagođava svoje ponašanje i u vlastitoj kući.

U ”školama za život” takvu mimikriju radi 37 odsto ispitanih, te gotovo 40 odsto na poslu, sa neljudima u kolektivu, a recimo u kafiću više od 43 odsto njih.

Ako bismo se preselili na javna mesta, tipa ulice, trgovi, štrafte, 61 odsto ispitanika potvrdilo je, poražavajuću istinu, da aktivno prilagođava svoje ponašanje kako bi izbegli tuđu netrpeljivost u svom uhu ili na telu.

I to vam je sve život. U svim svojim lepotama i nakaznostima, gde morate da ga živite i sa onima kojima ne biste dali ni nacrtanu ćurku na papiru da vam čuvaju.

Još nije ni sedam dana prošlo, a mi smo čitali, naravno uz svu slast i netrpeljivu mast, kako je jedan saborski zastupnik, valjda leve provenijencije, doživeo verbalno i fizičko nasilje od svog kolege, ali izgleda i svog partnera.

Da se radi više od kolegijalnosti, ortakluka, naslutili smo kada smo pročitali da je nasilnik onom napadnutom njemu poznata muška osoba, kao i da će policija protiv nasilnika nadležnom državnom odvjetništvu podnijeti kaznenu prijavu za kaznena djela nanošenja tjelesne ozljede i nasilja u obitelji.

Po stalno prisutnim gadnim komentarima, od dokonih ljudi zle majke i goreg oca, mogli smo da vidimo da narodu nije bilo skroz jasno zašto bi se makljaža dvojice muškaraca, iako je zapravo samo jedan nasilnik u priči, vodila kao nekakvo nasilje u porodici. Da nisu braća?

Pa upravo u ovoj izbornoj seansi imamo muževe i žene, koji se bore za saborsku fotelju – jedno protiv drugoga. Zašto onda ne bismo imali i braću. Po nekim naših otocima to znaju od stoljeća sedmoga, da je najbolje da se drže u porodici, skupa, da idu jedni sa drugima, kako bi pare ostale u familiji (prvo, drugo, koleno nije bitno).

No svemu tome došao je kraj kada smo gledali intervju drugarice i koleginice oba aktera koja je, po svemu sudeći, ”oba dva” pred krvoločnom i homofobnom nacijom ”autala” (izvukla iz šifonjera).

Da se radi više od kolegijalnosti, ortakluka, naslutili smo kada smo pročitali da je nasilnik onom napadnutom njemu poznata muška osoba, kao i da će policija protiv nasilnika nadležnom državnom odvjetništvu podnijeti kaznenu prijavu za kaznena djela nanošenja tjelesne ozljede i nasilja u obitelji

Njihova drugarica po partiji, tom prilikom je rekla: Neprihvatljivo je svako nasilje, posebno nasilje u obitelji. Ovdje jasno vidimo problematiku hrvatskog društva, dvije skupine koje su ugrožene, to su žrtve nasilja, ali i pripadnici LGBT zajednice. Postavlja se pitanje ako čovjek koji je na poziciji moći ima problem s nasiljem u obitelji i s prihvaćanjem svog identiteta, što onda možemo očekivati od osoba koje nisu državni dužnosnici?

Dok se razmišljamo ko je ovde ispao kriv, osim onog koji je i priveden jer se koristi nasilnim metodama u isterivanju nekih svojih pravdi i emocija, važno je zapitati se ako su dva punoletna muškarca i bila intimna, možda i neformalni životni partneri, zašto to javno nisu smeli i da pokažu.

Nije li njihova partija, Socijaldemokratska, ta koja svojata baklje slobode, jednakosti i dostojanstva te koja nam, ali sada zaista samo radi nas samih, ”ispira uši” da su i gej zajednice porodične zajednice u domovini.

Po svemu sudeći samo deklarativno, ali ne i u partijskim klupama.

Po onome šta se i dalje aktivno prežvakava jeste da postoji šansa kako će SDP, svog člana i žrtvu porodičnog nasilja, zameniti kao nosioca liste u jednoj od izbornih jedinica sa heteroseksualnom ženom (valjda).

Ukoliko to zaista bude tako, SDP-u kao stranci koja je na petne žile donela Zakon o životnom partnerstvu osoba istog spola, ali preko Ministarstva uprave, ne preostaje ništa nego da uz ”domoljubne” stranke svako veče do izbora pali sveću na onim, neretko popišanim, Kamenitim vratima.

I na kraju, ili početku, kada sve ovo prođe, kada nas zapljusnu nove i po pravilu neproverene informacije sa portala koji uredno mešaju ć i č, trebalo bi napraviti analizu dosadašnjeg rada i govora još uvek saborskog zastupnika, žrtve porodičnog nasilja, i iščitati u kom licu je govorio o zakonima koji su se ticali ljudskih prava, LGBTIQ osoba u Republici Hrvatskoj.

Jer, ako se vratimo u 2018. godinu, kada je izglasan diskriminatoran Zakon o udomiteljstvu, koji je posle uključivo protumačio i Ustavni sud, u Saboru bismo čuli jednu šturu, indikativnu i slikovitu izjavu saborskog zastupnika Domagoja Hajdukovića, člana SDP-a: Djecu traumatiziraju nasilnici u obitelji, vršnjačko nasilje, a ne obični ljudi.

 

UKOLIKO VAM SE TEKST DOPADA I VOLITE NEZAVISNO I KVALITETNO NOVINARSTVO, VI MOŽETE PODRŽATI AUTOGRAF PA I NAJMANJOM MOGUĆOM UPLATOM NA NAŠ RAČUN, POZIVOM NA BROJ 060 800 333 ILI SLANJEM SMS PORUKE NA 647647 UZ KLJUČNU RIJEČ DEMOS. HVALA! ZA VIŠE INFORMACIJA KLIKNITE OVDJE.

    •  Sintaksa prava
    •  Dosta je kopanja po živim ranama onih koji tuguju u Vukovaru
    •  SDP ima puno posla da se vrati na još nejasni, novi početak
    •  Ustavni sud je nama bitan radi zaštite ljudskih prava
    •  Teško je biti romske ili srpske nacionalnosti u RH
    •  Kreće predizborna šizofrenija. Najgore je ne izaći na izbore
    •  Srbija kao domaće jalovište za globalni profit
    •  Rodni apartheid 
    •  Teško je biti žena u ovom nesavršenom svetu i u našem ataru
    •  Topuzom protiv ''Susreta na tromeđi''!

> Svi tekstovi ovog autora