autograf.hr

novinarstvo s potpisom

UKRAJINA ČIM PRIJE U EUROPSKU UNIJU!!

Kako umanjiti kapitalistički otisak koji najbogatiji nameću

AUTOR: Ivan Zidarević / 16.06.2025.

Zahuhtava nam se turistička sezona! Svi oni sindikalni stanovi, koji su građeni za mnoge u onoj ”tamnici naroda” koju mi sada odbacujemo i negiramo, postaju uslužni sezonski objekti te od terase i garaže pravimo apartmane i sobe s pogledom.

Pogled je često iznad magistrale i nekoliko stotina metara od mora, ali se ipak na horizontu nazire, kao ona fatamorgana u pustinji, more koje do iznemoglosti eksploatišemo.

Naš turizam, na obali koju smo betonizovali do te mere da ni kanalizacione cevi više nemaju nikakvog smisla – koje ispuštamo u more, zavisi od paganskih običaja žrtvovanja ljudi ili životinja bogovima neba i vremenskoj prognozi za taj dan, nedelju ili mesec.

Ako krenu niže temperature ili kiše otkazuju se i pretplaćene rezervacije, jer se čini da mi osim žarkog sunca u obliku klimatskih promena i uprljanog mora punog naših i tuđih fekalija ništa drugo u ponudi ni nemamo.

Odavno je naš čovek razumeo odsustvo bilo kakve kontrole te je u svom tom ludilu, onom koje transgeneracijski nasleđujemo od roditelja u amanet, jasno prilagodio svoje zaobilaženje pravila i kazni te je evoluirao u predatora i neradnika koji se opisuje sa ”leba bez motike”.

Da se malo radi, ništa stojeći, a puno zaradi! Da se ne savija grbina i da im ne pucaju noge, odnosno da nikome ne bude hladno, kiša i vetar da ih ne ubijaju, te da pare samo dolaze bez ikakvog uloženog truda.

Jer šta će stranom turisti išta više od mora, krša i masline! Kako mi smatramo da takav ugođaj nudimo samo mi i niko drugi na Mediteranu, onda su nam i cene takve, endemske, i u tome ne vidimo ništa loše danas, ali ni za deset godina od sutra.

Jednostavno nemamo smisla za odgovornost prema budućnosti, to su ona deca u koju se najviše kunemo, te samo grabimo za nas, nama, naše, moje, bez da pitamo da li će imati ikoga iza nas da plati tu cenu koja svakako stiže na naplatu.

Dana 8. juna, isterujući babu na balkon kako bismo iznajmili njenu sobu turistima, obeležili smo Svetski dan okeana! Cilj takvog obeležavanja je, dok babi objašnjavamo gde će da stoji na magistrali sa onim kartonskim znakom zimmer frei, isticanje važnosti zaštite naših okeana i morskog života.

Svetski okeani pokrivaju 70 % površine planeta i imaju vitalnu ulogu u održavanju života kakvog poznajemo. Od obezbeđivanja kiseonika za svako živo biće, nekoliko milijardi ljudi i životinja do 80 % svetske bioraznolikosti, okean je nezamenjiv za naš opstanak.

No mi okeane zagađujemo, prekomerno izlovljavamo ribu i ne osvrćemo se na klimatske promene koje nam se kao naoštrena sablja neprestano vitla nad vratovima.

Svetski dan okeana ove se godine obeležava pod temom ”Čudo: Održavanje onoga što održava nas”. Tema apostrofira čudo okeana i njihovu važnost u održavanju života na Zemlji, ističući potrebu za očuvanjem i zaštitom.

Mi se prema našem Jadranskom moru ponašamo nemarno i imamo neprestana očekivanja da neko drugi preuzme odgovornost i ne čini ono šta mi radimo. Od zajedničke obale kao prirodnog resursa od neprocenjivog značaja pravimo privatne betonizovane plaže i uzimamo ono na šta ni po kojem zakonu nemamo prava, a sve s ciljem kako bismo zajedničko dobro dodatno drugome naplatili.

Nažalost smo svedoci i toga da i pored izuzetne dužine naše obale i preko hiljadu različitih ostrva prosečna hrvatska porodica, to ne znači nužno da se radi samo o Hrvatima, nema para da deset dana provede i na svom Jadranu, a da ne uzme gotovinski kredit koji će da otplaćuje tokom ostatka godine.

Zašto je to tako, ekonomski neravnomerno raspoređeno, teško i nepravedno, više je pitanje za sociologe, ali i one instant političke analitičare.

Procene govore da će za nekoliko godina, već do 2030. godine u industrijama koje se temelje na okeanima biti zaposleno preko 40 miliona ljudi. Mi smo kao ljudska vrsta, najveći predatori u evoluciji, tesno povezani sa izvorom života mora i okeana i odavno je prošlo vreme da se uozbiljimo i mislimo kako da umanjimo kapitalistički otisak koji nam najbogatiji nameću.

Kolika je uloga nas u svemu time, onog malog čoveka koga niko ništa ne pita, ali se svojim stilom života svakako pozicionira u modernim gramzivim vremenima, znamo i sami jer smo spremni da kupujemo više svega šta se temelji na plastici i onim jeftino urađenim tkaninama, odnosno spremni smo da se bavimo izlovljavanjem retkih vrsta riba i sisara samo da bismo zadovoljili svoju patološku potrebu za egoizmom.

Srećan vam ovaj praznik ako znate kako da ga slavite!

MOŽETE PODRŽATI AUTOGRAF PA I NAJMANJOM MOGUĆOM UPLATOM NA NAŠ RAČUN HR8923600001102715720 (SWIFT/BIC: ZABAHR2X za uplate iz inozemstva) ILI PREKO PAYPAL-A. HVALA! ZA VIŠE INFORMACIJA KLIKNITE OVDJE.

Još tekstova ovog autora: