Katedra za europsko javno pravo PFZG-a

Da li naši ljudi, bili oni Hrvati ili ne – svi smo i ovako (ne)jednaki u geografski raspršenoj Domovini ekonomskog vilinog konjica, znaju razliku između uredbi i direktiva Evropske unije?

Po odgovorima nasumičnih anketa, onih na brzinu dok neko čeka tramvaj u kojem će da se prošvercuje ili se vraća sa poskupelog pijaca, dobili bismo jednak nivo (ne)znanja kao i ona napaćena Danica u kultnom ”Balkanskom špijunu”.

Nakon višednevnog terorisanja supruge, majke i domaćice, koja rinta i nosi kuću i okućnicu na svojim nejakim plećima, Ilija Čvorović je vođen paranojom i strahom posadio svoju ženu Danicu i postavio joj jednostavno pitanje.

Ilija: ”Znaš li ti Danice šta je to Vinča?”

Danica: ”Čula sam.”

Ilija: ”Čula si za Vinču kao što si čula za Madagaskar!”

Približna udaljenost i isto rastojanje je i oko prava Evropske unije i odgovora koje bismo dobili od naših danica koje se pitaj boga kako snalaze u tranzicionom kapitalizmu sa još uvek, svako od nas neuspelo krije svoje tajne, socijalističkim likom koga se kao odričemo, ali koga latentno negujemo u naslijeđenim sindikalnim stanovima kakvi se više u slobodnoj Domovini demografskog poraza ne grade.

Tu je negde neko poznavanje materije na ovu temu, kako se ono kaže zvoni im u ušima, pa mogu da potvrde da su nešto načuli o tome u nekoj od informativnih emisija koje se emituju u udarnim terminima sa onim belosvetskim političarima koji nemaju osećaj za opšte dobro i lični integritet. No šta to tačno znači, čemu sve to, te ko će bre sve to da plati, ipak je na nivou znanja o onoj nesrećnoj Vinči i Madagaskaru.

Tako na našem Pravnom fakultetu u Zagrebu, u pitanju je važna institucija od nacionalnog značaja, trenutno poznatom po onoj zgradi Sveučilišta koja čeka neke bolje dane za ulaganje u nauku i obrazovanje, postoji čitava Katedra za europsko javno pravo o kojoj naši ljudi znaju malo, na parče ili nimalo – zavisi koga i u koje doba dana pitate.

Nisu isti odgovori u cik zore, pre nadrndanog putovanja na posao ili nakon posla, odnosno tokom dana kada zaposleni svet koristi zakonsku pauzu da obiđe sve popuste iz kataloga koje nam prekarni radnici ubacuju u poštanske sandučiće.

Profesorke i profesori, docentkinje i docenti i svi ostali zaposleni na ovoj Katedri studente uče šta bi mu bilo to evropsko pravo i kakve to ima veze sa nama, državom članicom Evropske unije, odnosno gde je mesto takvom evropskom pravu u odnosu na naš suverenitet – čini se da nam sa suverenizmom kao i demokratijom ne ide od ruke, te kako se sve to pozicionira u odnosu na međunarodno pravo.

Ima li to evropsko pravo ikakve veze sa našim malim čovekom, od 2013. godine sa epitetom građanina Evropske unije, ili je to nešto što mi moramo, a ne znamo zašto je to tako, da implementiramo u naš pravni sistem i jel to onda nešto odvojeno od ostatka razjedinjene Evrope u Evropskoj uniji ili je to sada jednako naše i mi smo, ovakvi, njihovi.

Kako i piše na stranicama Pravnog fakulteta u Zagrebu studenti, kojih je svake godine sve manje, preko stručnjaka sa Katedre za europsko javno pravo dobijaju osnovna znanja o pravnom sistemu Europske unije.

Radi se o institucionalnoj strukturi Evropske unije, postupcima donošenja odluka, ovlašćenjima EU-a, pravnim izvorima i njihovim efektima na nacionalne pravne poretke. To je ono što naši domobrani, pardon domoljubi, nikako ne vole jer ništa to ni ne razumiju, ali su vrlo glasni u huškanju i diseminaciji teorija zavere o interesima stranog čoveka na hrvatskom tlu.

Oni koji žele da uče, da ne bude zabune ne radi se o onim srpskim ”studentima koji samo žele da uče” – kampujući pod prozorom neuspelog maršala i vožda u jednom, naučiće šta je to unutrašnje tržište Evropske unije, uvideće da postoje temeljna prava i slobode i u Evropskoj uniji, ali će naučiti i koju rečenicu i o (neuspeloj) spoljnoj politici.

Da studenti u dosadi ne bi istrošili svoje mobilne telefone tokom časova, skrolujući po stranicama gde se prodaje sve i svašta, sve će im biti pojašnjeno kroz šarenoliku praksu Suda EU-a (ne to nije onaj sud u Strazburu kojim svima pretimo) sa sedištem u bogatom Luksemburgu.

Ono šta ovu Katedru zapravo čini jedinstvenom jesu njeni zaposleni koji u volji, znanju, ali i čovekoljublju ne oskudevaju. Isti ti ljudi, od profesora u trajnom zvanju do onih postdoktoranada koji se nadaju sličnoj poziciji za koju deceniju, strpljen-spašen, čine strukturu optimalnih odnosa prema svojim studentima u kojima se brišu razlike autoriteta u znanju, stručnosti i godinama, ali gde se baštini egal kritičkog razmišljanja bez posledica po ocenu ili, ne daj mi te bože, prolaznost.

Iako je svaka ocena za đaka, pa tako i punoletnog studenta, akcenat ljudi koji rade na ovoj originalnoj Katedri jeste na uvažavanju svih oblika razlika, to je onaj privid koji je kod nekih poziv na verbalno i fizičko nasilje dok je kod zdravog sveta sinonim za kreativnost u heterogenosti, te poštovanje iskustva, nebiranih i biranih identiteta, ali i filozofskih posebnosti svakog od studenata.

Zbog ovoga, ali mnogo više od opisanog svi do jedne i jednoga, bez obzira na status, godine, pol i rod, poreklo i veru (u odnosu na klasu nećemo jer je to relikt vremena socijalizma sa ljudskim likom koji mi negiramo), zaslužuju pohvalu za nesebično prenošenje znanja i optimizma da je ono bolje koje sledi, koje čekamo i kome se iznova svako jutro nadamo, vrlo blizu i da i nama takođe pripada.

Veliko hvala, od generacije studenata specijalističkih studija EU prava 2024./2025. godine: Ani Altabas, Niki Bačić Selanec, Meliti Carević, Tamari Ćapeti, Iris Goldner Lang, Antoniji Ivančan, Matiji Kontak, Ani Kršinić, Tamari Perišin, Davoru Petriću, Luki Petroviću, Siniši Rodinu i Snježani Vasiljević.

 

 

MOŽETE PODRŽATI AUTOGRAF PA I NAJMANJOM MOGUĆOM UPLATOM NA NAŠ RAČUN HR8923600001102715720 (SWIFT/BIC: ZABAHR2X za uplate iz inozemstva) ILI PREKO PAYPAL-A. HVALA! ZA VIŠE INFORMACIJA KLIKNITE OVDJE.

    •  Hvala hrabroj Daliji Orešković
    •  Darujte krv! Autovani gejevi stop!
    •  Koliko ko voli ovu zemlju, našu Hrvatsku?
    •  Da li možemo kao ljudi svemu da pristupamo empatično?
    •  Sve za Hrvatsku! Jednom se, bre, živi!
    •  Hej, Jugosloveni, nek' se čuje glas!
    •  Glavno pitanje svih pitanja: ''I šta ćemo sad?''
    •  Uz Thompsona idu jednako i stihovi Cece
    •  Gde smo mi sa antifašizmom?
    •  Gazimestan za Thompsona

> Svi tekstovi ovog autora