autograf.hr

novinarstvo s potpisom

UKRAJINA ČIM PRIJE U EUROPSKU UNIJU!!

Kulturtreger

AUTOR: Milan Rakovac / 26.08.2025.

Milan Rakovac

Za danas za vas (za nas, za njih, za sve), samo jedan moj autorski ”reprint” ne tako davno objavljen:

Noč bo.

Čas je ko se ljudje zapirajo

V svoje nevarne kokošnjake.

Potem žvečijo kruh

In svoje neznatne želje

In same sebe.

Taj proročki stih Svetlane Makarovič proleti mi sjećanjem, na slovenski kulturni praznik, dok slušam kako (ne)slovenski umjetnici (tujci, ”zamejci”, imigranti) čitaju znamenitu sedmu strofu ”Zdravljice” na svim jezicima svijeta.

Sumoran stih, ali Noč već je, in noč bo, še naprej. Kanibalsko ”srce tame” guta ljepotu i razum, nudeći nam patriotsku strast kao vrhunaravno svojstvo i stanje Nacije: BOG SE USMILI, IDDIO C’I RIGUARDI, ossia, ča bi reka jedan naš kad su mu ladri uzeli krave: Aj, lipi muoj Buoh, najdi mi krave, nikad drugo te nieću klieti. Strah je zarobio naša srca, i zavlačimo se u kut s korom kruha.

Valjda je Slovenija jedina koja slavi takav blagdan, kao temelj vlastitosti? Naravno, jer naciju su stvarali i stvorili prinčevi, tvorci povijesti Trubar, Krelj, Prešeren, Bleiweiss, Voranc, Cankar, Kosovel: ok, i to je mit, naravno, ali mnogo stvarniji mit od, recimo, mojih hrvatskih mitova o tvorcima nacije, stvarnih ili apokrifnih (granica je fluidna) – Tomislav, Krešimir, Trpimir, Branimir, Zrinski, Frankopani…

Noč bo, noč je, i u njoj nas pohode noćne more, ali iza noći dolazi dan. Što ćemo sada, ob jezeru v temni noči? Se jokati in jesti same sebe? In potem? Ko se požremo? Što će pjesnik? Što će kultura, kao stari temelj mladog izgubljenog svijeta? Dolazi mi kroz pamet jedna naša narodna istarska, iz vremena još tamnijih noći, kad je beznađe satiralo našeg čovjeka:

”Zora rudi

Majka sina budi,

Ustaj sine,

Divojke prolaze…”

I ustaju sinovi i kćeri, čitam izvrsne kritičke zapise o svetom protokolu slovenskog državnog praznika:

Maksimilijana Ipavec piše o banalizaciji in do nevarnega enačanja, ki se postavlja med kulturo in zabavo. To pa družbo neizogibno vleče v relativizacijo, banalizacijo in primitivizacijo.

Mojca Pišek: Osrednji ljubljanski trg so iz sna zdramili policisti okoli pesnika Franceta Prešerna. Neznani akterji so s simbolično intervencijo ponoči njegov kip ovili z bodečo žico, muzi na spomeniku pa v roke vtaknili klešče…

Jožica Grgič: Sedma kitica Prešernove ‘Zdravljice’ v tujih jezikih in v izvedbi tujcev, ki živijo v Sloveniji, je za marsikoga, če sodimo po odzivih spletnih komentatorjev, subverzivno in celo bogokletno početje… Tej proslavi zamah je dal Damir Avdić z originalno rokovsko izvedbo sedme kitice v bosanščini. In požel bučen ter dolg aplavz občinstva v Gallusovi dvorani, tudi samega državnega vrha in njegovih pribočnikov, taistih, ki so Avdića, ki v Sloveniji živi z družino, slovensko, če je to komu lahko važno, izganjali v rodno Bosno…

Ergo, nečuveno, zar ne? Na službenoj proslavi Države nju, Državu, izvrgnuti kritici?! To govori da noči ne bo!

Sloboda govora, zapravo, sada se tek stvara u svojoj potpunosti, i baš to, što je sloboda govora tako jaka usred kaotične krize, koja prijeti samoj ideji ujedinjene Europe, samoj srži elementarne demokracije.

U Hrvatskoj, mnogo izraženije nego u Sloveniji, jer neokonzervativna ideja, sada opet na vlasti, zapravo je to desničarska kulturna revolucija, očito kani preustrojiti zemlju po nacional-klerikalnom obrascu, a la polaca, al’ungherese.

Pasaran? No pasaran. Jer kulturtregeri podižu prave uzbune i pobune diljem zemlje. Njemačka kovanica KULTURTRAEGER označava čovjeka koji promiče kulturu, osobito s naraštaja na naraštaj.

U Zagrebu postoji Udruga Kulturteger, za promicanje kultura: genitiv množine nije samo retoričan, jer nije riječ o samo hrvatskoj nacionalnoj kulturi, naravno, nego o kulturama!

Da, Europa, i ove naše konfuzne države u njoj, samu sebe fašizira. Mi, kulturtregeri to možemo zaustaviti: danas nam ne treba ban Jelačić na konju, trebamo Martina Krpana in njegovo kobilco, trebamo Don Kihote. I Sancho Panse.

Treba nam duha, da zapjevamo, kao veliki domoljub i još veći pjesnik Antun Šoljan:

”Sad kad je napokon stigla budućnost
na koju smo čekali ti i ja,
ispada da je prošlost bila
puno zanimljivija.”

MOŽETE PODRŽATI AUTOGRAF PA I NAJMANJOM MOGUĆOM UPLATOM NA NAŠ RAČUN HR8923600001102715720 (SWIFT/BIC: ZABAHR2X za uplate iz inozemstva) ILI PREKO PAYPAL-A. HVALA! ZA VIŠE INFORMACIJA KLIKNITE OVDJE.

Još tekstova ovog autora: