novinarstvo s potpisom
Pre nekoliko godina Beogradska filharmonija imala je jednu malu, ali vrlo zapaženu i originalnu akciju u staroj beogradskoj četvrti Dorćol. U Ulici Strahinjića bana, gde se nalaze mnogobrojni kafići sa doteranim ljudima, koji posećuju istog plastičnog hirurga, Beogradska filharmonija odsvirala je jedan džez komad na ulici.
Kada su završili svoj iznenadni nastup, u ulici čoveka o kojem znamo (ni)malo, koja je poznatija kao Silikonska dolina, a tu nema nikakve IT industrije, umetnici su se poklonili palanačkom auditorijumu i podigli su natpis na kome je pisalo: Hvala vam što ne dolazite.
Pokondirene glave beogradske čaršije, uz vrlo malo rođenih Beograđana, pokazale su svoje negodovanje coktanjem, okretanjem glave i pojačanim srkanjem belosvetskog pića.
Prođoše nam parlamentarni izbori. Po podacima DIP-a 53% građana Republike Hrvatske nije glasalo na parlamentarnim izborima i time su svoj glas, posredno, delegirali nekome drugom.
Da li bismo, posle ovakvih rezultata, trebali da im se sarkastično zahvalimo, poput umetnika iz Filharmonije, ili bismo trebali da razmislimo kome od apstinenata komšija držimo vrata dok ulaze u zapišanu zgradu, ostaje vreme da vidimo.
Za naš 10. saziv Hrvatskog sabora izabrali smo sve i svja, ali da budemo i iskreni neke smo pustili da pokušaju da pronađu svoje mesto pod suncem u tzv. realnom sektoru, gde će za platu morati da rade i da nešto zaista suvislo i govore.
Tako više nećemo gledati Živi zid sa svojim čipovanjem, čovekom gušterom i vitaminom C lečim sve deluzijama, ali i generala koji ne bi prošao sistematski pregled, a da ga ne pošalju kod specijaliste za dušu*.
Nema više ni nekih političkih (tako se kaže) otpadnika, otpada, iz SDP-a i MOST-a (koji je sada najavio da ih se čuvamo jer oni odnekud dolaze), ali ni nekih koji su bili protivni sadašnjem premijeru iz HDZ-a.
Kao najveći gubitak (no)ovog saziva svakako jeste onaj zadarski biser koji je bio savršeni govornik, bez papira i priprema, Marko Vučetić. Ni sam bog otac ne zna kako je on ušao na listi MOST-a, ali to više nije ni bitno.
Marko je bio glavni zagovornik ljudskih prava iz perspektive koja je narodu teško dokučiva i koja je bila originalna. Njegovi govori su se posle prenosili i uz rečnik hrvatskog jezika prepričavali rukama i nogama, šta je filozof zapravo rekao.
A šta nam je u Sabor ušlo?
Imamo doktore nauka i profesore koji rade sa studentima, pa se sada ne zna je l’ to dobro ili loše, do onih koji sebi mogu da prilepe epitet da su građani opasnih namera.
Tako ćemo da plaćamo neke koji su iznosili lažne vesti na temu prekida trudnoće, druge optuživali za pedofiliju i njeno propagiranje, umanjivali su broj žrtava logora smrti Jasenovac i obmanjivali su javnost, koja ne čita već gleda naslove i slike, i u vezi presude Međunarodnog suda pravde (ICJ) po tužbi za genocid između Republike Hrvatske i Republike Srbije.
Plaćaćemo i one koji mešaju kazneno delo silovanja sa pravom na život i nikakvim pravom žrtve kaznenog dela silovanja, te na taj način duboko zadiru u ustavne vrednosti prava na privatnost.
Kune idu i za one koji bi referendumima da uređuju sva društvena i ekonomska pitanja, iako (ne)znaju da su neke od inicijativa konkretno neustavne i da to ne bi ni pas s maslom prožvakao.
Oduzimali bi prava ženama, gejevima, nacionalnim manjinama (sada zamislite da ste sve to u jednoj osobi) i ukinuli bi Ustavni sud.
Naknadno podrigivanje, izjave da mu je svetac rekao da ne nosi uske majice i ne bi sa Srbima ni mrtva su za istog onog specijalistu za dušu* kod koga bi završio general.
Ali, kako reče jedan blagoglagoljivi iz MOST-a, koji je posle propao sa bine jer priča očigledno ne drži vodu, Hrvatska se budi.
Svoj Klub zastupnika će imati i oni građani koji su najveće, ovako kažu analitičari, iznenađenje izbora – Možemo!. U pitanju je grupa ljudi koji su odavno sa entuzijazma, kao početnog kapitala, prešli u konkretnije svere našeg društva te su sada tu da naštimaju svoje promukle glasove za sabornicu. Od njih se mnogo očekuje, bilo da ste glasali za njih ili samo zazirete od onoga šta će u Saboru da ponude.
Naravno, tu su nam i nacionalne manjine. Mediji, ali i drugi učesnici u političkom životu rabe termin manjinci, koji osobi sa negovanim dostojanstvom ne može da bude reč na koju bi se kao pripadnik nacionalne manjine i okrenuo, odazvao.
Pripadnici nacionalnih manjina nisu nekakvi vanzemaljci ili zaostali okupatori već se radi o građanima koji imaju jednaka prava i obaveze kao i oni, nominalno, mnogobrojniji.
U pitanju je grupa hrvatskih državljana čiji su pripadnici tradicionalno nastanjeni na teritoriji Republike Hrvatske sa članovima koji imaju etnička, jezična i (ili) verska obeležja različita od drugih građana i vodi ih želja, legitimna potreba, za očuvanjem tih obeležja. Znači, poput većinskih Hrvata ili možda i veće, ustavne su patriote svoje domovine Hrvatske.
Zanimljivo je da su mnogi, posebno organizacije civilnog društva, zaboravljali na pripadnike nacionalnih manjina, manjince, kada su organizovali okrugle stolove o raznim društvenim pitanjima.
Poput predizbornog sučeljavanja za EU izbore organizovanog od strane Duginih obitelji ili, nedavno, kada je GOOD inicijativa organizovala predizborno sučeljavanje na temu obrazovne politike.
Da onda završim(o) u pedagoškom i pragmatičnom tonu.
Drage aktivistkinje i aktivisti, u politici se ništa ne podrazumeva i partnerski odnos se gradi sa svim političkima akterima, bili oni tada jaki odnosno kasnije slabi.
Jer, poput onog sinonima za dugo i tvrdo pamćenje, svakako vam potvrđujem, iako nemam pečat, ali potpisujem, među političkim akterima imamo mnogo slonica i slonova.
UKOLIKO VAM SE TEKST DOPADA I VOLITE NEZAVISNO I KVALITETNO NOVINARSTVO, VI MOŽETE PODRŽATI AUTOGRAF PA I NAJMANJOM MOGUĆOM UPLATOM NA NAŠ RAČUN, POZIVOM NA BROJ 060 800 333 ILI SLANJEM SMS PORUKE NA 647647 UZ KLJUČNU RIJEČ DEMOS. HVALA! ZA VIŠE INFORMACIJA KLIKNITE OVDJE.