Moralnu miliciju ne zanima što je i Isus imao dvojicu očeva

Nešto stariji među nama, koji su u Domovini ostali, sećaju se onog horor filma iz 1988. godine, ”Dečija igra”, sa poznatom lutkom za decu imena Čaki (Chucky).

Usled pozitivnih kritika originalnog filma kasnije su se snimali i nastavci sa otelotvorenjem lutke ubice koja se koristi noževima i satarama kako bi terorisala svoje ukućane sa krajnjim ciljem oduzimanja im golog života.

Pre desetak dana film ”Barbie” pojavio se u bioskopima širom sveta, ima i onih savremenih pirata bez barke i mora koji su film odgledali iz topline svoga doma, i po svemu sudeći obara sve rekorde gledanosti i zarade. Čitava propratna industrija unapred se pripremila kako bi se ogrebala od roza boje i stilizovanih slova te sada imamo sve i sva šta nas asocira na omiljenu igračku devojčica i ponekog dečaka.

Jer u društvu u kojem i mi živimo lutke i roza boja rezervisane su samo za devojčice, princeze koje čekaju da ih neko spasi od samoće, usnulosti i aždaje koja riga vatru dok su plava boja, pištolji i autići namenjeni isključivo za dečake koji jednog dana trebaju da poseduju sve to, ali u obliku pravih komada vatrenog oružja i nabudženih kola.

Svako odstupanje od zadatog, očekivanog i jedino ”normalnog” je upravo to – nenormalno, narod obožava da se frlja sa reči ”bolesno”, te niko ne želi da bude okarakterisan da u svojoj kući ima dete koje je prividno drugačije i koje ne ide tuđim utabanim putevima sa isto tako kontrolisanim i usmeravanim očekivanjima.

Kao u onom nesrećnom horor filmu sa Čakijem, tako i danas, u eri retradicionalizacije vrednosti i stavova uz egoizam i narcizam, ljudi osećaju jezive misli zbog ekranizacije dečije lutke te se iracionalno boje za svoj (nesiguran) život.

Po svemu sudeći čitave se nacije plaše Barbike i onog šta ona nosi, promoviše, kako izgleda i ko su joj prijatelji. To je onaj društveni hazard u koji se upliću bedemi nacionalne bezbednosti kako bi osigurali jedinstvo heteroseksualne nacije.

Alžir, Kuvajt i Liban zabranili su prikazivanje filma ”Barbie” jer, kako navode, ”promoviše homoseksualnost i druge zapadne devijacije” te napominju da film ”nije u skladu sa verskim i kulturnim uverenjima”.

Najjednostavnije rečeno: od gledanja filma ružičaste tematike postaćete homoseksualac (cilja se na muškarce) i zato je bolje da to ne gledate. U porno filmovima sa dva, tri ili deset muškaraca možete da uživate, ali isključivo u svoja četiri licemerna zida (kao oni pirati što skidaju filmove i serije).

Teško je opisati društva u kojima postoji moralna milicija, posebno u eri globalizacije koja nas čini botovima, ali ne i ljudima, koja javno nadzire izmišljene vrednosti pod okriljem verskih uverenja.

Čitave grupe ljudi napuštaju monoteističke religije, ne odričući se vere, jer nemaju dovoljno volje da se bore sa verskim liderima distancirajući se od agitatora sa raznih oltara koji bez pardona i sankcija nišane druge i uvek drugačije.

”Jedan od deset”. Radi se o konstrukciji od sredine prošlog veka o procentu učešća homoseksualaca u opštoj populaciji.

Svako zdrave pameti i dobrih namera zna da je nemoguće napraviti demografsko raščlanjivanje seksualnih orijentacija bez da se ”pogreši” za nekoliko desetina miliona. Jer biti u manjini seksualnih preferencira znači i držati jezik za zubima kako se ne bi izgubila glava sa ramena (i danas odsecanje iste ili vešanje u nekim zemljama sveta).

Gej osobe, to su oni koji imaju nebirane emocionalne i seksualne preferencije prema istom polu, ništa više od toga, zastupljene su u svim društvima i državama (osim u Islamskoj Republici Iran u kojoj, po rečima njihovog predsednika, nema niti jedne homoseksualne osobe) te su (ne)ravnomerno raspoređene i u svim branšama i zanimanjima.

To uključuje i sportske miljenike nacija, ali i one navijače koji se koriste hladnim oružjem u iskazivanju ljubavi prema svojim klubovima.

Prema podacima organizacije Zagreb Pride 2013. godine u Povorci ponosa bilo je do 15.000 građana, svih seksualnih orijentacija i ljudi svih dobnih grupacija.

Gradski stadion Poljud, u lepom nam gradu Splitu, prima preko 33.900 navijača koji su nekada plakali i pevali kako se Tita i njegovog puta nikada neće odreći. Šta se desilo u međuvremenu i ko je za to kriv, zaklinjanje tada i odricanje sada, niko sa sigurnošću ne može da potvrdi, a da ne optuži neke druge.

Ako bismo onu računicu, procenu koja nije tačna, ali se stalno uzima kao nekakav reper i početna brojka razlamanja i negiranja, o broju homoseksualaca u odnosu na kapacitet od 33.900 mesta na Poljudu pretočili u statistiku dolazi se do brojke od 3.390 navijača koji su homoseksualci i koji glasno i bez majice skandiraju o ljubavi prema drugom muškarcu – Livaji (recimo).

Naravno da će se mnogi upustiti u negaciju da je ovo pogrešno poređenje jer kao i ono u Iranu ni ovde nema homoseksualaca među robusnim i do zuba naoružanim navijačima, odnosno ni među njihovim višemilionski plaćenim idolima fudbalerima, jer su takve ”devijacije” rezervisane samo za umetnost sa pratećim derivatima.

Dok sačekamo neku novu zemlju sa svojim zabranama ne trebamo da idemo daleko kako bismo sagledali šta se sve dešava i kakve pojedince i pokrete imamo u našoj militarizovanoj Domovini.

Neki i dalje promovišu neustavne vrednosti skrivajući se iza Katoličke Crkve u sekularnoj Republici Hrvatskoj kako bi nametnuli svoja uverenja.

To su oni opasni ljudi sa agendom otimanja i dokidanja osnovnih ljudskih prava klečanjem, referendumima, protestima, zastrašivanjima, negiranjem pravne države, ali i fabrikovanjem lažnih vesti. Najobičniji moderni egzorcizam zdrave pameti u društvu koje boluje od nelečenog PTSP-ja koji se transgeneracijski dokazano prenosi u porodici (vertikalno i horizontalno).

Na kraju je bitno istaći da se većina moralnih milicajaca uspravila na zadnja kopita radi eliminacije muškaraca homoseksualaca, jer u društvu nesigurnih ljudi važno je promovisati lažnu sliku heteroseksualne distopije kao jedino ispravne i očekivane. To što je i sam Isus imao dvojicu očeva neka je druga priča za laku noć.

 

MOŽETE PODRŽATI AUTOGRAF PA I NAJMANJOM MOGUĆOM UPLATOM NA NAŠ RAČUN ILI PREKO PAYPAL-A. MOŽETE NAZVATI BROJ 060 866 660 / Tel.: 0,49€ (3,75 kn); Mob: 0,67€ (5,05 kn) po pozivu (PDV uključen) ILI POŠALJITE SMS PORUKU sadržaja PODRSKA na broj 667 667 / Cijena 0,82 € (6,20 kn). Operator usluge: Skynet Telekomunikacije d.o.o., info telefon: 01 55 77 555. HVALA! ZA VIŠE INFORMACIJA KLIKNITE OVDJE.

    •  Sintaksa prava
    •  Dosta je kopanja po živim ranama onih koji tuguju u Vukovaru
    •  SDP ima puno posla da se vrati na još nejasni, novi početak
    •  Ustavni sud je nama bitan radi zaštite ljudskih prava
    •  Teško je biti romske ili srpske nacionalnosti u RH
    •  Kreće predizborna šizofrenija. Najgore je ne izaći na izbore
    •  Srbija kao domaće jalovište za globalni profit
    •  Rodni apartheid 
    •  Teško je biti žena u ovom nesavršenom svetu i u našem ataru
    •  Topuzom protiv ''Susreta na tromeđi''!

> Svi tekstovi ovog autora