novinarstvo s potpisom
Zamislite da živite u zemlji u kojoj se pravda čeka preko deset godina, uz sve uspone i padove sudskih procesa, te da na kraju doživite, ako ste vitalni, da tu istu, vašu, zemlju etiketiraju kako je kriva po tačkama koje se odnose na zabranu mučenja i zabranu diskriminacije.
Dvadeset i prvi vek! Dobrodošli u Republiku Hrvatsku, zemlju koja se reklamira kao da je Full Of Life.
Poput naknadnog podrhtavanja tla, prirodne pojave koja nas je nespremne dočekala i to u vreme pregovaranja o nabavi paprenih vojnih aviona, ništa realni životni problemi i dizanje standarda, zatresla nas je presuda Evropskog suda za ljudska prava, onog čuvenog u Strazburu, ”ganjaću te do Strazbura”, gde smo kao država proglašeni krivima jer smo nečovečni prema svojim građanima.
Može li bolja reklama?!
Sve se desilo pre ravno deset godina kada je jednu od naših sugrađanki napao ostrašćeni homofob nanevši joj ozbiljne fizičke povrede. U bolnici su joj utvrđene kontuzije na glavi, hematom na čelu, ogrebotine lica, čela i usana, ogrebotine na dlanovima, naprezanje vrata i valjda izuzetna psihička trauma.
Desno krilo ostrašćene domovine odmah je krenulo sa selektivnim iščitavanjem ove vesti, te su bez čitanja dalje od naslova, komentarišući da možda i nije prebijena jer je lezbijka, uz banalizaciju fizičkog napada kao takvog, već je sve to jugo-komunističko-četničko smeće, ne koriste onu krasniju reč đubre, samo izmislilo kako bi se diskreditovala domovina.
Da su se spustili malo niže, dalje od upitnih i generičkih fotografija, videli bi i da je ostrašćeni homofob vikao, dok joj je nanosio fizičke povrede, da je ”lezbača” te da nas, ”pedere”, ”sve treba pobiti”.
Iako je napadač brzo ulovljen, neki zli jezici bi rekli poput kakve zveri, policija je podnela samo prekršajnu prijavu te je dobio nekakvu novčanu kaznu od tadašnjih 300 kuna.
Povrede glave, nagnječenja, ogrebotine, hematom i verbalno iživljavanje nisu bili dovoljno slikoviti za kaznenu prijavu već se utvrdio običan prekršaj, odnosno remećenje javnog reda i mira koje je u rangu preglasne muzike ili pišanja po trotoaru napuštenog prestonog grada.
Naša hrabra građanka, koja je bila žrtva ovakvog sumanutog ponašanja, podnela je kaznenu prijavu protiv napadača, zbog pokušaja nanošenja teških telesnih povreda i nasilnog ponašanja koje je motivisano mržnjom te kaznenim napadom diskriminacije.
No njena prijava je naknadno odbačena jer je utvrđeno da je počinitelj već osuđen u prekršajnom postupku te se DORH pozvao na načelo ne bis in idem.
Ne bis in idem (lat. ne dvaput o istom), u rimskom pravu, označava načelo po kojem se o istoj stvari ne sme suditi i odlučivati, ni pokretati postupak, po drugi put, nego treba da se poštuje pravomoćna sudska odluka. U kaznenom postupku, pravomoćno osuđeni počinitelj kaznenog dela ne može ponovo da bude osuđen za isto delo.
Posle podnošenja tužbe Ustavnom sudu, bezuspešno, 2013. godine sve je završilo na odlučivanje na Evropskom sudu za ljudska prava koji je u svojoj presudi naveo da je domovina povredila zabranu nečovečnog postupanja i mučenja prema osobi zbog njene seksualne orijentacije.
Dno pravne države i reputacije!
Sud je istaknuo da se u samom procesuiranju hrvatska tela nisu bavila elementima kaznenog dela, koji je počinjen iz mržnje, te da je izrečena kazna bila preblaga i sasvim neodgovarajuća.
To znači i da su nadležna tela trebala da sagledaju sve elemente, divljački napad vođen mržnjom, umesto da odbiju kaznenu prijavu primenom načela o dvostrukom suđenju (ne bis in idem).
No kako se svaka diskriminacija plaća, ovakvo postupanje policije, DORH-a i sudova, platićemo sa 10.000 evra odštete i 5.200 evra sudskih troškova, hrabroj građanki koja je ustrajala u zaštiti svojih ustavnih prava, a koja nisu prepoznali oni koji bi to pravo trebali da joj zaštite.
Na kraju, za neznalice i sve one koji se tako s namerom ponašaju, zločin iz mržnje je svako kazneno delo počinjeno prema pojedincu i zbog njegove seksualne orijentacije ili rodnog identiteta.
Za Evropski sud za ljudska prava zločin iz mržnje posmatra se kao potencijalna povreda čl. 2. – pravo na život, čl. 3. – zabrana mučenja, čl. 8. – pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života i čl. 14. – zabrana diskriminacije.
Strukturno, zločin iz mržnje sastoji se od dva konstitutivna elementa: počinjenja bilo kojeg kaznenog dela (bazno ili predikatno kazneno delo, usmereno prema jednoj ili više osoba ili imovini) i vođenim predrasudama utemeljenim na specifičnim osobinama žrtve. Žrtva je izabrana, pikirana, ne zbog toga ko jeste, već zbog toga šta predstavlja, odnosno zbog svoje pripadnosti određenoj grupi (skupini).
Kazneni zakon naše domovine zločin iz mržnje definiše kao kazneno delo počinjeno zbog rasne pripadnosti, boje kože, veroispovesti, nacionalnog ili etničkog porekla, jezika ili invaliditeta, spola, spolnog opredeljenja ili rodnog identiteta druge osobe.
Ako je za kakvu utehu, vrlo je izvesno da ovo šta se desilo 2010. godine, u pogledu poimanja prava i pružanja pravnog leka, danas ne bi bilo moguće jer smo ipak nešto evoluirali i ovakav zločin ne bi bio prekršaj, prelazak van pešačkog prelaza, već bi imao nakazni epitet zločin iz mržnje.
UKOLIKO VAM SE TEKST DOPADA I VOLITE NEZAVISNO I KVALITETNO NOVINARSTVO, VI MOŽETE PODRŽATI AUTOGRAF PA I NAJMANJOM MOGUĆOM UPLATOM NA NAŠ RAČUN, POZIVOM NA BROJ 060 800 333 ILI SLANJEM SMS PORUKE NA 647647 UZ KLJUČNU RIJEČ DEMOS. HVALA! ZA VIŠE INFORMACIJA KLIKNITE OVDJE.