autograf.hr

novinarstvo s potpisom

UKRAJINA ČIM PRIJE U EUROPSKU UNIJU!!

Ovo je kuća za sve nas

AUTOR: Ivan Zidarević / 24.02.2025.

”Ovo je kuća za sve nas.”

U pitanju su ključne rečenice našeg novog/starog predsednika Republike Hrvatske Zorana Milanovića. Na održanoj inauguraciji, gde je još jednom potvrdio zakletvu da će se držati Ustava i zakona, odnosno da će se brinuti za poštovanje ustavnopravnog poretka naše Domovine, pored prisutnih raznih likova novije hrvatske politike iznikao je jedan pravi pupoljak lepote (u svakom smislu) u vidu mlade umetnice koja je zasenila, s razlogom, čitav događaj.

U svom tom folkloru, od klapa do nezaobilaznog brenda LADO, imali smo tu čast da nam je jednu od pesama otpevala i naša mlada sugrađanka, iz lepog nam i radišnog Međimurja, Chriztel Renae Aceveda. Draga i talentovana umetnica izvela je pesmu koja je karakteristična za podneblje odakle nam ona dolazi – Međimurje, te smo uživali u izvođenju a kapela pesme ”Dej mi, Bože, oči sokolove”.

Kako su se raspisali svi portali, važno je pa i naknadno edukovati našu napuštenu naciju, u pitanju je tradicionalna međimurska pesma koja govori o čežnji za voljenom osobom koja je daleko. U pesmi lirski subjekat moli Boga da mu podari oči sokola i krila labuda kako bi mogao da preleti široko more i poljubi svoju dragu osobu. Upravo ova emocijama nabijena balada prenosi univerzalnu temu ljubavi i čežnje, što je čini posebno prepoznatljivom u kontekstu hrvatske narodne baštine.

Naša umetnica iz Međimurja zapravo je rodom iz daleke nam ostrvske države Republike Filipina, sa glavnim gradom Manilom. U pitanju je država u jugoistočnoj Aziji, između Tajvana na severu i Indonezije na jugu. Sastoji se od preko 7.107 različite veličine naseljenih i većinom nenaseljenih ostrva i svojim položajem ima godišnju temperaturu oko 27 °C, sa izraženim uticajem monsuna.

Vratimo li se na samu ceremoniju, naša sugrađanka Chriztel nastupila je odevena u međimurskoj nošnji staroj 105 godina! Kada se sagleda njeno poreklo, odabir pesme, odeće, ali i mesto nastupa, ne može da se ne zaobiđe isticanje slojevitosti poruke koja je jasno i u najlepšem obliku odaslana u svet.

Naš predsednik države, svih nas nebitno kako izgledamo, kojem se Bogu molimo ako uopšte to činimo, sa kim se i kako volimo, kako se identifikujemo, počeo je svoj inauguracijski govor sa ”Dragi hrvatski građani, Hrvatice i Hrvati, dragi gosti i uzvanici”.

Čini se da je predsednik dobro razaznao da nismo svi Hrvati, ali jesmo hrvatski građani ili državljani, a to je ono šta većina medija ili samog puka nikako ne razume i neprestano brka kao nešto šta je očekivano i jedino ispravno.

Predsednik nam je apostrofirao da je bitno da sačuvamo mir i bezbednost građana – misleći na mir kao odsustvo ratnih sukoba, u ovim dramatičnim vremenima i da se sve to ne prelama na leđima najslabijih i najmanje zaštićenih. Da trebamo da budemo samokritični i kao pojedinci (to je ono šta nam nikako ne ide od ruke) te da su najveće slabosti našeg društva šovinizam, mržnja i nepoverenje prema onima koji su drugačiji od nas.

Predsednik se, to je bilo malo pa očekivano, referirao i na razarajući individualizam koji, po njegovim rečima, ili onoga ko je govor pisao i prekrajao, neizbežno kida i slabi društvene veze i da onda, bez toga, nema ni međusobne solidarnosti. Zato nas je pozvao da budemo povezani sa našim porodicama, prijateljima, komšijama i kolegama, ali i čitavom zajednicom u kojoj svi zajedno preživljavamo.

Važno je da brinemo jedni o drugima, bez obzira na razlike i neslaganja koja su ponekad zaista očigledna, te da budemo bliski i brižni sa ljudima i budemo im, kao i oni nama, oslonac u životu. Da će nevolje biti manje izražene, bezbolnije, ako ljudi znaju da nisu sami i da nisu prepušeni sami sebi, te da vetrometina zaborava nije nešto šta bilo ko zaslužuje u sadašnjosti, ali i neizvesnoj budućnosti.

Mediji su kasnije tranžirali, valjda zbog onih koji medije samo gledaju, ne i da čitaju ili kritički razumeju, ko je šta obukao i obuo. Ko je koliko plastičnih operacija i gde, za koje pare, obavio i zašto je onaj rekao šta je rekao, a ne da su se pitali zašto neko od njih nešto nije, a trebao je, izrekao.

Od modnih gurua do edukovanih ljudi za diplomatski protokol, od političkih analitičara do prodavača magle u ispravnoj tegli od one sezone kiselih krastavaca, sve smo mi to saslušali, coktali i likovali te smo sada spremni da se vratimo našim nikakvim bojkotima radnji i njihovih preskupih životnih namirnica od kojih nam zdravlje zavisi.

Na kraju je važno istaći, a one lepe stvari su ipak bitnije od onoga šta se imenuje kao sav taj folk, da smo ipak gledali jednu uključivu stranu naše Domovine, zemlje koja jednako pripada svim dobrim i radišnim ljudima koji ovde žele da žive, rade, edukuju se i doprinose (dobro, pripada i onima koji su sve suprotno od navedenog), te da smo svi bili svedoci jednog blistavijeg dela naše napaćene i iznova i to selektivno reinterpretirane istorije.

MOŽETE PODRŽATI AUTOGRAF PA I NAJMANJOM MOGUĆOM UPLATOM NA NAŠ RAČUN HR8923600001102715720 (SWIFT/BIC: ZABAHR2X za uplate iz inozemstva) ILI PREKO PAYPAL-A. HVALA! ZA VIŠE INFORMACIJA KLIKNITE OVDJE.

Još tekstova ovog autora: