novinarstvo s potpisom
U našoj lepoj Domovini, onoj u kojoj 14.000 dece živi u ravni i ispod granice siromaštva, mnoga urbana mesta zaboravila su kako je to iskuvavati veš.
To je onaj mukotrpan i fizički zahtevan posao koji iziskuje znanje, veštine i snagu kako bi se iskuvale, na šporetu sa ringlama, ništa indukcija, sve one zapišane gaće koje dovodimo do tačke ključanja. Uz korišćenje drvenih varjača žene, jer se u našem društvu smatra da je na ženi da iskuvava, a muškarcu da zapišava, onda to muljaju i vrte kako bi na kraju svu tu štroku prosule u wc šolju (za one koji je imaju) ili niz stepenice po asfaltu.
Neko bi pomislio, samo onaj naivan i lakoveran za društvo u kojem se krpi kraj s krajem, kako nam je iznenadna i nametnuta tema međudržavnog usvajanja dece prilika da nešto naučimo o geografiji ”Crnog kontinenta” i zemljama o kojima ama baš ništa ne znamo ili da pokušamo da razumemo šta bi mu bilo Međunarodno privatno pravo.
Više posle ove salve paranoje, uvreda, prokazivanja, rastezanja, natezanja, ksenofobije i transfobije niko nema deluzija da nismo spremni da učimo, ali smo uvek spremni da dehumanizujemo.
Nova krilatica nam je onaj obožavani i sramežljivo neustavni ZDS u novom obliku Za Dehumanizaciju Spremni!
Kao ono prosipanje iskuvane sive vode u wc šolju, u koju trpamo i biootpad kako ne bismo reciklirali, čini se da je poslednjih dana iz iste takve rupe izmilelo sve ono koje je svoju potenciju dobilo za vreme onih nesrećnih i ultra netrpeljivih referendumskih inicijativa.
Setimo se, poput kakve traume teško da možemo i da zaboravimo, kako su neki građani (manji i bogatiji deo) izmanipulisali i prestrašili većinu nesrećnih i ostrašćenih ljudi (veći i siromašniji deo) da su nam pretnja drugi i drugačiji u našem društvu.
Takvi (ne)ljudi, okupljeni oko agende dokidanja ljudskih prava i sloboda, prava na izbor, samoodređenje i zaštitu bilo kakve privatnosti i ličnosti u svevremenom društvu vrše retradicionalizaciju nekadašnjih krstaških ratova sa metodama inkvizicije kada nečije suđenje znači i izvesnu krivicu, ali i tako željenu smrt.
Usled životne situacije dela naši građana u Republici Zambiji deo lokalnih inkvizitora, skrivajući se iza pozlaćenog krsta i zapaljene baklje, aktivno se uspinje na svoja kopita (svaka sličnost sa Luciferom je moguća) kako bi demonstrirali ambicije da isture svoj stil života, svoj sistem vrednosti i nešto šta bi mu bilo izvitopereno običajno pravo zasnovano na selektivnom tumačenju učenja Katoličke Crkve.
Dragi čitaoci Autografa, transfobija je diskriminacija!
Svi oni koji se bave ovom temom, (ne)ljudskim pravima trans osoba, na način koji je obojen vrednosnim stavovima koji nemaju korelaciju sa naučnim činjenicama, već su rezultat neznanja, straha i kojekakvih ubeđenja, propagiraju opasne predrasude koje neretko lome kosti i prolivaju krv – uvek tuđu!
Aktivna situacija oko teme neregulisanog međudržavnog usvajanja dece, to je suština, nanovo je pokrenula sveprisutnu transfobiju u našem društvu u kojem je pitanje dana kada će i svi ovi Nepalci i Filipinci, na istim ovim biciklama na kojima nam po kiši i hladnoći dostavljaju nove količine nepotrebne hrane, otići odavde da se i oni nikada ne vrate.
Ni na papreno letovanje nam neće doći jer osim izlovljenog punog plastike mora nećemo imati gde ni peškir da stavimo, a da nekome ne platimo deo zajedničkog javnog dobra u obliku plaže i to narednih 99 godina koncesije.
Ono što je u srži, špricanoj voćnoj pulpi, svih negativnih osećaja prema transrodnim i drugim manjinama su neznanje te manjak iskustva, odnosno da većina tih netrpeljivih ljudi nikada nije upoznala nekoga ko je trans i onda imaju predrasude, negativne emocije, koje su neutemeljene u stvarnosti.
Važno je napomenuti da ako mi nismo iskusili neki seksualni osećaj ili potrebu to nikako ne znači da tako nešto drugo i ne postoji.
Oni koji su skloni da zavade da bi vladali, frljajući se nekakvim studijama i podacima koje ni pas s maslom ne bi pojeo, s namerom mešaju pedofiliju kao poremećaj seksualnog nagona koji je kod nas i kazneno delo sa transrodnošću koji označava krovni pojam za sve osobe čiji je rodni identitet drugačiji od pola koji im je dodeljen pri rođenju. Ništa više od toga.
Biti transrodan nije ničiji izbor niti hir. Biti netrpeljiv i transfoban s druge strane jeste lični odabir i često je na ivici kaznenog dela i to onog najgoreg – zločina iz mržnje.
Govor mržnje da i ne pominjemo, kao preteču isukanja tupih kašika za pod grlo, koji se kod nas itekako odomaćio i koji je postao deo našeg lutajućeg i nikada definisanog nacionalnog identiteta oko kojeg se u izvojevanoj slobodi i nezavisnosti sporimo.
Dok ne razmišljamo kako da obnovimo Baniju, a zašto bi kada tamo i ovako žive stariji ljudi, ima i Srba koje nismo uspeli da proteramo (oni skloni mazohizmu su se i vratili), bilo bi obzirno da kao država i institucije činimo sve šta je u našoj (ne)moći kako bismo retoriku transfobije i diskriminacije sveli na meru mišje ili one čučavac rupe. Takvi stavovi su upravo za to, uneređene javne klozete od kojih nas boli glava da uopšte uđemo unutra i pod krajnjom nuždom se i olakšamo.
Ne bi smelo da nam prođe, ispod radara mržnje i silovanja slobode govora sa krezubim, ali zaraženim govorom mržnje, kako je dana 9. februara 2023. godine u Saboru RH odmetnuta stranka od SDP-a inovativnog naziva Socijaldemokrati bila suorganizator tematske sednice dvaju odbora na temu porasta broja transrodne dece i mladih ljudi. Da tako nešto postoji, a ne postoji, predstavlja se kao nekakav problem, a ne bi smeo da bude.
Među stručnjacima je pozvana i građanka koja je imala inicijativu da dokine prava nacionalnim manjinama, kao što je to učinila 2013. godine sa pravima istopolnih partnera. Ista ona osoba koja se sve ove godine bori da ženama uskrati pravo na slobodu i ravnopravnost, a sve pod okriljem da nije protiv nikoga već je uvek za! Za život bez prava na izbor! Za slobodu, ali ograničenu na slobodu nekih! Za jednakost, ali u nejednakom društvu! Nastavi niz…
Inače, kakvi su to i koji su to Socijaldemokrati?!
Na kraju je važno istaći da su danas, iznova aktuelne teme, na tapetu neki pederi i lezbijke, neki transrodni muškarci koji i posle one nesrećne Istanbulske konvencije i dalje sa štiklama i četničkim bradama ipak ne ordiniraju po javnim klozetima (time su nas plašili), žene i njihova reproduktivna prava, nacionalne manjine (čitaj Srbi i Romi), a biće pitanje dana kada ćete i vi, iz nekog bizarnog razloga, doći na agendu da vam se oduzme ono za šta ste ceo život mislili, živeli ste u zabludi, da vam je neotuđivo – sloboda!
Hvala (psihijatrici) Ivani Kekin koja je 9. februara 2023. godine, na onoj sumanutoj sednici nenaučnog sadržaja, iznela razuman stav koji je, za razliku od, utemeljen na medicinskim spoznajama, ali i mnogo važnijim ljudskim osećajima za empatiju i pravdu.
MOŽETE PODRŽATI AUTOGRAF PA I NAJMANJOM MOGUĆOM UPLATOM NA NAŠ RAČUN ILI PREKO PAYPAL-A. MOŽETE NAZVATI BROJ 060 866 660 / Tel.: 0,49€ (3,75 kn); Mob: 0,67€ (5,05 kn) po pozivu (PDV uključen) ILI POŠALJITE SMS PORUKU sadržaja PODRSKA na broj 667 667 / Cijena 0,82 € (6,20 kn). Operator usluge: Skynet Telekomunikacije d.o.o., info telefon: 01 55 77 555. HVALA! ZA VIŠE INFORMACIJA KLIKNITE OVDJE.