Po femicidu 2022. godine smo zauzeli krvavu bronzu u Evropi

I, je l’ se sećate one psihoze i kolektivnog delirijuma oko neopravdanog straha ukoliko se ratifikuje Konvencija Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici, poznatija kao Istanbulska konvencija.

To su one nedelje koje su vrištale mizoginijom, homofobijom, ali se najviše kola prelomilo na višemesečnoj transfobiji. Da je to tako imamo i pravosnažne presude za diskriminaciju sa zahtevom uklanjanja svog transfobnog sadržaja iz virtuelnog sveta.

Neki muškarci, očigledno nesigurni u svoju seksualnost i javno nesrećni svojim životima, zastrašivali su naciju od drugih bradatih muškaraca u štiklama koji će ako ratifikujemo ovaj dokument masovno da ordiniraju po ženskim klozetima.

Uz to ćemo roditeljima da otmemo da bivaju ”mame” i ”tate” već ćemo imati isključivo nešto što se naziva ”roditelj jedan” (1) i ”roditelj dva” (2). Šta se sve od toga realizovalo, od te 2018. godine, vidimo (odnosno ne vidimo) i sami.

U ovo doba sveprisutnog nasilja nad ženama preneta je vest, seksizam je isto tako nasilje koje je odomaćeno, zapravo očekivano, te mu to dođe kao neka odlika ”pravih” muškaraca koja se primarno (ne) uči u kući, kako je objavljen prvi evaluacijski izveštaj Saveta Evrope, grupe GREVIO, koji se odnosi na sprovođenje Istanbulske konvencije.

GREVIO priskuplja informacije iz različitih izvora, uključujući nevladine organizacije (NVO), druge članove civilnog društva, nacionalne institucije za ljudska prava i tela Saveta Evrope.

U okviru evaluacije Domovine, GREVIO je dobio pisane podneske od B.a.B.e. (Budi aktivna. Budi emancipiran.), Autonomne ženske kuće Zagreb, Centra za žene žrtve rata (ROSA), Ženske mreže Hrvatske, Koalicije ženskih mreža te niza NVO-a i nezavisnih stručnjaka pod koordinacijom SOS Rijeke.

U izveštaju se ističu pozitivne inicijative sa ciljem prevencije i borbe protiv nasilja nad ženama donošenjem Nacionalne strategije zaštite od nasilja u porodici za razdoblje od 2017. do 2022. godine i nedavno Nacionalnog plana za ravnopravnost polova, kao i Nacionalnog plana za suzbijanje seksualnog nasilja i seksualnog uznemiravanja.

GREVIO primećuje pozitivne pomake u pogledu ključnih reformi, kao što je reforma hrvatskog Kaznenog zakona u području kaznenih dela protiv polnog integriteta. U tom pogledu u Kazneni zakon uvedena je definicija silovanja temeljena na pristanku, što GREVIO pozdravlja.

Izmenama Kaznenog zakona iz 2021. godine inkriminisana je zloupotreba snimaka seksualno eksplicitnog sadržaja i uveden je kazneni progon po službenoj dužnosti za kaznena dela seksualnog nasilja koja su pre toga bila procesuirana na zahtev žrtve.

Slično tome, definicija nasilja u porodici u Zakonu o zaštiti od nasilja u porodici proširena je 2021. godine kako bi obuhvatila partnere u intimnoj vezi koji nemaju zajedničko prebivalište ili zajedničko dete. GREVIO pozdravlja ovaj sveobuhvatni pravni okvir i pozitivan razvoj zakonodavstva koji je pokrenut pre nekoliko godina.

Ono šta jesu pitanja koja trebaju da se poboljšaju vezuju se za nedostatak sistemskog i obaveznog usavršavanja stručnjaka u sistemu socijalne i zdravstvene zaštite.

Istaknuto je kako u društvu i dalje ne postoji dubinsko razumevanje rodno uslovljenog nasilja, a to je ono nasilje koje se odnosi na to da muškarac maltretira i tretira ženu kao manje vrednu jer je naučen da je ona ”nesavršeni, kastrirani muškarac”, ”drugotna” i u svim segmentima društva nejednaka sa muškarcem.

U izveštaju se naglašava kako se čini da predrasude i patrijarhalni stavovi još uvek prevladavaju među akterima kaznenopravnog sistema, što često dovodi do određivanja ozbiljnih slučajeva nasilja kao prekršaja, a ne kaznenog dela, što rezultuje izricanjem sankcija koje nisu dovoljno odvraćajuće.

Posebno problematično je pitanje nedostatka razumevanja rodne uslovljenosti nasilja u porodici, fenomen dvostrukih hapšenja u kojima se žene žrtve nasilja u porodici hapse zajedno sa počiniteljima zbog samoodbrane.

U sektorima kaznenog pravosuđa, zdravstva i socijalne zaštite potrebno je da se unapredi prikupljanje podataka koji se odnose na nasilje nad ženama – razvrstati ih prema polu, dobu i odnosu počinitelja prema žrtvi, vrsti nasilja i geografskom položaju te takve podatke treba analizirati u svrhu kreiranja politike temeljene na dokazima.

GREVIO je upozorio i na nedovoljnu mrežu sigurnih kuća kojih ima samo 25 sa ukupno 346 kreveta, dok je cilj da se realizuje ukupno jedno sklonište na 10.000 stanovnika. Deo da takva skloništa često nemaju adekvatne uslove za žene sa invaliditetom ili ženama koje pate od bolesti zavisnosti dodatni je izazov za sve.

Na kraju se pominje i nedovoljna razvijena svest institucija prema deci koja su svedočila nasilju u porodici i/ili koja su i sama žrtve porodičnog nasilja.

Sudije ne smatraju da je nasilje jednog roditelja nad drugim razlog za ograničavanje prava zlostavljača na pravo viđanja deteta i tumače da je u najboljem interesu deteta održavanje kontakta sa oba roditelja u svim slučajevima, čak i kada je dete svedočilo nasilju.

Nažalost naše društvo, ona ista raspolućena balkanska balega, nikako ne može da shvati kako je hibridni i izvitopereni patrijarhat naš najveći neprijatelj. Čitava nacionalna sigurnost ugrožena je jer smo po parametrima merenja femicida (ubijanja žena samo zato što su žene) prošle godine zauzeli krvavo bronzano mesto u Evropi.

Da mi to nismo uobrazili, sve pogrešno razumeli i bez ikakvog razloga isturili u javni prostor, dovoljno je da sagledamo stihove koji su deo slavljeničkog identiteta svake balkanske mahale.

Mi se čak i ponosimo i opevavamo seksizam, rodnu nejednakost i nasilje bez da se zamislimo da svojim (ne)činjenjem dajemo alibi za nečije verbalno maltretiranje, fizičko iživljavanje i samo oduzimanje golog života.

”Robinja sam tvoja, ubij me, robinja sam tvoja, volim te; Ja bih opet bila tepih po kome ti gaziš; Udari me jako da me zaboli; Za moje dobro gazi me, ne daj da život mazi me; Možeš da me miluješ, možeš da me siluješ, možeš da me ubiješ, svejedno je; Od modrica tvojih plava sam ja, plava ko oči u gusara; Gazi, gazi, gazi me tu pred svima jer gde ima krvi tu i ljubavi ima.”

 

MOŽETE PODRŽATI AUTOGRAF PA I NAJMANJOM MOGUĆOM UPLATOM NA NAŠ RAČUN ILI PREKO PAYPAL-A. MOŽETE NAZVATI BROJ 060 866 660 / Tel.: 0,49€ (3,75 kn); Mob: 0,67€ (5,05 kn) po pozivu (PDV uključen) ILI POŠALJITE SMS PORUKU sadržaja PODRSKA na broj 667 667 / Cijena 0,82 € (6,20 kn). Operator usluge: Skynet Telekomunikacije d.o.o., info telefon: 01 55 77 555. HVALA! ZA VIŠE INFORMACIJA KLIKNITE OVDJE.

    •  Fizičko ili seksualno nasilje doživelo je 25,3 % žena u RH
    •  Da li izaći na izbore ili ne glavnu ulogu imaju kandidati
    •  Sintaksa prava
    •  Dosta je kopanja po živim ranama onih koji tuguju u Vukovaru
    •  SDP ima puno posla da se vrati na još nejasni, novi početak
    •  Ustavni sud je nama bitan radi zaštite ljudskih prava
    •  Teško je biti romske ili srpske nacionalnosti u RH
    •  Kreće predizborna šizofrenija. Najgore je ne izaći na izbore
    •  Srbija kao domaće jalovište za globalni profit
    •  Rodni apartheid 

> Svi tekstovi ovog autora