novinarstvo s potpisom
Ko je više puta gledao seriju Vruć vetar zna da u čuvenoj petoj epizodi “bračni vir“ Vesna Čipčić za doručkom govori kako je dala otkaz na poslu jer je to posao bez ikakve perspektive. Na to će njoj Čkalja: “Pa udala si se, šta će ti više perspektiva!?“.
Polako ulazimo u 2020. Godinu, a navedena serija je snimana u poslednjoj godini života našeg najvećeg sina naroda i narodnosti. Ne, to nije onaj od 1990. Od tada pa do danas ništa se značajnije nije dogodilo što bi se dalo za zaključiti kako smo u pogledu perspektiva, tuđih obaveza i prava, bitnije napredovali.
Prežvakano je, nikada svareno, pitanje “ženskih prava“ i šta zapravo žene žele.
Ono što se naziva “jednakost među polovima“ je u svojoj biti pitanje društvenog položaja žene koje je staro koliko i čitavo ljudsko društvo još od onda kada smo izmislili klase.
Žena se tokom svog ljudskog razvoja tretirala na različite načine, što nam govori da smo u početku imali matrijarhat, što je posledica reproduktivne uloge žene, a ne možda društvenog razvoja svesti (kamo sreće).
U današnjem društvu težim(o) ravnopravnosti polova, barem dok se ne tiče naše kuće, ali vidimo i sami da se to neće samo dogoditi sve dok ne donesemo i počnemo da primenjujemo nekakve pravne okvire da se to i ostvari.
Mnogi apstrahiraju “ženska prava“, te naglašavaju specifičnosti, kao da ne spadaju pod ljudska prava kao takva. Kod nekih se onda javi osećaj kipuće svesti i plitke pameti te postavljaju pitanje zašto se nekome daju dodatne beneficije i šta to onda znači za ostale, u ovom slučaju muškarce.
Možda bismo to pokušali da opravdamo slikovitim pravom koje pripada samo ženi, a to je porodiljski dopust ili bolovanje, što opet nije dobar termin.
Bolovanje aludira na neku bolest što sa pravne ali i medicinske tačke gledišta zapravo i ne postoji kao neko isključivo “žensko“ pravo. Malo je poznato da se i u bivšoj državi, one druge tvorevine, kasnije je postojala i treća sa dve republike i ukinutim pokrajinama, muškarcima davao porodiljski dopust u ulozi očeva.
I onomad i danas, ali svakako i izgledno sutra, žena se kroz našu civilizaciju posmatra kroz vizuru žene u društvu, u porodici i žene kao, eto ti ga na, ličnosti.
U tom kontekstu, pratimo kako žene sve slobodnije traže da se ukine neprirodno nametanje da dokazuju svoja prava u ravnopravnosti sa muškarcima, te prevazilaženju (ne)prirodnih razlika među njima.
Kod oba pola imamo pristalice koji govore o muškoj civilizaciji i kao osnovni argument ističu biološku inferiornost žene. Nije sporno da su muškarci i žene biološki različiti, imajući u vidu specifičnosti anatomije, no to nikako nije dovoljno za stvaranje mita o muškoj superiornosti, iako to prija sujeti i nekoj pojedinačnoj sreći onoga koji se tome nada da je istina.
Kako ne bismo sve svalili na današnji ugao gledanja, setimo se kako smo čitali o Platonu, onom velikom misliocu, koji je govorio o tome da je žena nedovršeni muškarac. Posle se na tu tezu nakalemio, naravno, Frojd o tvrdnji da je žena kastrirani muškarac, te da je kao takva anatomski osiromašena. No, najpoznatija izjava, koju mnogi ne znaju od koga je potekla, dolazi od Šopenhauera, a baš je mnogi šovinisti vole, je “duga kosa, kratka pamet i muškarac misli, žena oseća“.
Možda će mnogi posle ovoga dvaput, ma budimo slobodni i recimo triput, treći put i Bog pomaže, razmisliti pre nego će stajati u redu na sajmu knjiga kako bi kupili neku od knjiga pomenutih. Ali, nije cilj ne čitati ih već je cilj čitati što više, posebno velike ljude čije izjave prečesto izvlačimo iz konteksta i to sve sa predumišljajem.
Danas svet, barem onaj slobodniji deličak, ulaže određene napore kako bi se postigla ravnopravnost među polovima i to se manifestuje u nizu kojekakvih aktivnosti, koje često ne razumemo ali podržavamo jer je to jedino ispravno.
Tu se najviše ističu Ujedinjene nacije sa Poveljom i nizom drugim dokumenata, među kojima su zvučna: Konvencija o statusu udatih žena i Konvencija o pristanku na brak, minimalnoj dobi za brak i registrovanju brakova.
Bilo bi dobro pomenuti i one koji se nikako ne slažu sa time da žena bude u nečemu ravnopravna sa njima, onima koji imaju mošnice, koje neretko međusobno i mere i dimenzijama se dive.
Oni drže da žena ne može da obavlja više radnji, ili po njima funkcija, i biti majka i supruga sa jedne strane i imati funkciju zaposlene žene sa neke druge strane. Oni naravno sve to mogu, uvek dozirano, jer su “jači pol“.
Međutim, pozicije muškog šovinizma znatno se tresu činjenicom da se i politički život, doskora neprikosnoveni bogom dan muški teren, otvara i za žene i da tu dobijaju važnu ulogu u pozicijama moći i odlučivanja.
Po svoj statistici, muškarci prednjače u korumpiranosti i imaju veće kriminalno ponašanje nego žene. Kao prilog ovome ide i podatak da samo 6 odsto od ukupnog broja kriminalaca čini “slabiji pol“, dok 94 procenata otpada na, “jači pol“.
Na kraju, kao potencijalno izvinjenje svim ženama koje sam nehotice nekada uvredio, završavam sa citatom Duška Radovića koji mene izuzetno opisuje: “Unesite u monotoniju i mrtvilo nečijeg života malo svoje neozbiljnosti, neodgovornosti i lošeg ukusa“.
Svim ženama…
UKOLIKO VAM SE TEKST DOPADA I VOLITE NEZAVISNO I KVALITETNO NOVINARSTVO, VI MOŽETE PODRŽATI AUTOGRAF PA I NAJMANJOM MOGUĆOM UPLATOM NA NAŠ RAČUN, POZIVOM NA BROJ 060 800 333 ILI SLANJEM SMS PORUKE NA 647647 UZ KLJUČNU RIJEČ DEMOS. HVALA! ZA VIŠE INFORMACIJA KLIKNITE OVDJE.