autograf.hr

novinarstvo s potpisom

 
Ukrajina zastava

UKRAJINA ČIM PRIJE U EUROPSKU UNIJU!!

EU zastava

Šta si mu rekla pa da te je udario?

AUTOR: Ivan Zidarević / 11.03.2024.

Ivan Zidarević

Tokom prošle godine u porodičnom nasilju u Srbiji stradalo je 28 žena dok je godinu pre toga, u 2022. godini, ubijeno 26 žena i jedna devojčica.

Patrijarhat, u svim izobličenim oblicima, uzima danak i u digitalno doba, vremenima kada se čovek nanovo sprema na Mesec (neki kažu da nikada nije niti bio) i kada je globalizacija odavno ušla u sva sela i zaseoke srpskog tranzitnog društva.

Prema istraživanjima Organizacije za bezbednost i saradnju (OEBS), koje je rađeno 2018. godine, na uzorku žena starosti od punoletstva do 74 godine života koje žive u Srbiji, najzastupljeniji oblik nasilja od strane intimnog partnera je ono koje na prvu nije vidljivo – psihičko nasilje sa svim svojim nakaznostima.

Tri najraširenija pojedinačna oblika psihičkog nasilja počinjena od strane intimnih partnera su omalovažavanje ili ponižavanje nasamo, ljutnja kada žena komunicira sa drugim muškarcem i insistiranje partnera za kontrolom ženinog ponašanja i stila života uz opsesivnu potrebu za dokidanjem svakog oblika privatnosti i dostojanstva.

U istraživanju se pokazalo i da dve od pet ispitanih žena jeste doživelo seksualno uznemiravanje u nekom trenutku od svoje 15. godine pa nadalje, a 18 % je navelo da je doživelo takvo iskustvo u poslednjih 12 meseci. Podaci govore da je 22 % ispitanih žena iskusilo fizičko ili seksualno nasilje od strane partnera ili ne partnera nakon svoje 15. godine.

Nasilje u porodici, to je onaj večiti taboo koji volimo da prepričavamo, donekle se i sladimo, ali i transgeneracijski nasleđujemo, sveprisutan je relikt primarnog oblika seksizma u svim krajevima sužene Srbije.

Ono opstaje i usled deluzija koji su poput one vlaške magije, nematerijalne kulturne baštine istočne Srbije, gde se prepliću vile i vampiri (Sava Savanović) zajedno sa instant numerolozima i astro tumačima sudbinskih kodova, a sve to potkrepljeno sa mitom o Srbima kao nebeskom narodu.

Autonomni ženski centar iz Beograda iznova navodi kako nasilje nad ženama ima razorne posledice prema ženama, članovima porodice i čitavom društvu. Jer nasilje koje se odigrava iza zatvorenih vrata društveni je fenomen (problem) koji je primarno briga države koja vlada i ima sve pozitivne propise na svojoj strani kako bi uredila ovu zanemarenu materiju koja oduzima gole živote.

Prilikom obrazlaganja koji su uzroci nasilja, osim vidljivih posledica, često se, kako i u Srbiji biva, skreće u mitomaniju koja je teško dokučiva stranom čoveku. To je ono nešto, poput pokušaja obrazlaganja iracionalnog straha od promaje ili važnosti teranja inata i protivno ličnom interesu, inherentno za zapuštena društva koja su prepuštena samoregulaciji bez ikakve kontrole.

”Šta si mu rekla pa da te je udario?” Jedna od omiljenih, i danas korišćenih, stilskih figura kada se nečije nasilje opravdava ličnom provokacijom prema nasilniku, sa transferom osećaja odgovornosti sa onoga koji lupa, bije i udara na onu koja je svojim ponašanjem izazvala i dobija ono šta zapravo i zaslužuje.

Već pomenuto mit je i da je nasilje u porodici situacija samo za uže članove porodice, i niko drugi nema nikakve veze s tim. To je ono odricanje od odgovornosti, šire familije, prijatelja i države, prema nasilju koje je sistemski izazov, problem, i koji je u ingerenciji države i posmatračkog, egzibicionističkog, društva koje obrće čašu, prijanjajući je na uho, koje posle drži između nosivih zidova osluškivajući tuđe vapaje.

”Sama si ga birala.” Radi se o netačnoj tvrdnji kako neke žene, svojim stilom života i odabirom, same izabiru nasilne muškarce što za posledicu takođe ima transfer odgovornosti i svaljivanje krivice na žrtvu, a ne onoga koji ženi, nažalost se i to dešava, menja lični opis do neprepoznatljivosti.

Jer iza nečije harizme ili šarmantnosti može i ne mora da se nalazi i nasilna struktura ličnosti koja u prvi mah nije vidljiva i koja ne odaje utisak da se ulazi u toksičan odnos sa potencijalnim gubitkom života.

Oni nešto romantičniji, ljubići i pornići sa oduzimanjem golog života pri kraju korica, skloni su da romantizuju odnose i svedu ih na strast pa time i nasilje koje je posledica takvih odnosa.

”Zločin iz strasti” je trenutak ne kada muškarac izgubi kontrolu već kada nasilnik zapravo vraća, nekakvu, kontrolu (pitaj Boga kakvu i po kojim merilima) i žena i/ili dete bivaju projekcije nametanja njegove vizije ispravnog i neispravnog.

”Dobar je otac čak iako je nasilan prema njoj.” Procenjuje se da 90 % dece čije majke doživljavaju nasilje i sami prisustvuju tome.

Dete ne mora da bude prisutno u prostoru kada se nasilje prema majci dešava, ali može imati druge vrste saznanja i iskustva o nasilnim događajima, poput osećaja da je majka uplašena, sa vidljivim modricama, uplakana, da poziva institucije u pomoć itd.

Kada dete prisustvuje nasilju u porodici posledice su traumatične i dugotrajne. Između 40 i 70 % takve dece su takođe direktne žrtve nasilja koje se događa kod kuće.

Među najraširenijim mitovima, posebno na brdovitom Balkanu, gde je pečenje rakije u dvorištu važnije od redovne vakcinacije, jesu oni vezani za alkoholizam i motive zašto žene ostaju u toksičnim odnosima koji im očigledno štete. Alkohol pogoršava nasilje i može da bude katalizator za napade, ali ne uzrokuje nasilje.

Da je to tako vidi se i po tome da mnogi u našoj okolini koriste različite dozvoljene, društveno prihvatljive, poroke i one nedozvoljene te nisu nasilni prema drugima. Zato to nije i ne može da bude izgovor, alkoholizam, za nekontrolisano i nasilno ponašanje.

”Da ti je tako loše otišla bi ti od njega odavno.” Razlozi za ostanak žena u nasilnim vezana su različiti i teško je biti ”pametan” sa strane.

Strah od gubitka i razaranja porodice, ekonomska neizvesnost i zavisnost od nasilnog partnera, osećaj krivice da ne postoji dovoljno razumevanja i suportivnosti prema svom nasilnom partneru, uticaj šire porodice i sredine, samo su neki od faktora koji deluju nedokučivo, ali i dalje su legitimni za žrtvu nasilja.

Autonomni ženski centar je ženska nevladina organizacija osnovana 1993. godine. Rad Autonomnog ženskog centra je zasnovan na feminističkim principima i teoriji i u svom delovanju bavi se životom bez nasilja!

 

MOŽETE PODRŽATI AUTOGRAF PA I NAJMANJOM MOGUĆOM UPLATOM NA NAŠ RAČUN HR8923600001102715720 (SWIFT/BIC: ZABAHR2X za uplate iz inozemstva) ILI PREKO PAYPAL-A. MOŽETE NAZVATI BROJ 060 866 660 / Tel.: 0,49€ (3,75 kn); Mob: 0,67€ (5,05 kn) po pozivu (PDV uključen) ILI POŠALJITE SMS PORUKU sadržaja PODRSKA na broj 667 667 / Cijena 0,82 € (6,20 kn). Operator usluge: Skynet Telekomunikacije d.o.o., info telefon: 01 55 77 555. HVALA! ZA VIŠE INFORMACIJA KLIKNITE OVDJE.

Još tekstova ovog autora:

     Hvala hrabroj Daliji Orešković
     Darujte krv! Autovani gejevi stop!
     Koliko ko voli ovu zemlju, našu Hrvatsku?
     Da li možemo kao ljudi svemu da pristupamo empatično?
     Sve za Hrvatsku! Jednom se, bre, živi!
     Hej, Jugosloveni, nek' se čuje glas!
     Glavno pitanje svih pitanja: ''I šta ćemo sad?''
     Uz Thompsona idu jednako i stihovi Cece
     Gde smo mi sa antifašizmom?
     Gazimestan za Thompsona

> Svi tekstovi ovog autora
  • DNEVNI TWEEt DRAGE PILSELA

  • MOLIMO VAS DA PODRŽITE AUTOGRAF UPLATOM PREKO PAYPAL-A:
  • ARHIVA – VRIJEME SUODGOVORNOSTI

    ARHIVA – VRIJEME SUODGOVORNOSTI

    VRIJEME SUODGOVORNOSTI – ostale emisije

     

  • vrijeme i suodgovornosti

  • Facebook

  • Donacije

  • Cigle

  • ekumena

  • javni servis

  • prometej

  • povratak adolfa pilsela

  • u što vijerujemo

  • fraktura 1

  • fraktura 2

  • fraktura 3

  • fraktura 4

  • fraktura 5

  • superknjizara

  • vbz drago

  • vbz 1

  • vbz 2

  • vbz 3

  • vbz 4

  • vbz 5

  • vbz 6

  • vbz 7

  • ljevak 1

  • ljevak 2

  • ljevak 3

  • ljevak 4

  • ljevak 5

  • ljevak 6

  • Lijevak 7

  • oceanmore 1

  • oceanmore 2

  • petrineknjige 1

  • petrineknjige 2

  • petrineknjige 3

  • petrineknjige 4

  • srednja europa 1

  • srednja europa 2

  • srednja europa 3

  • srednja europa 4

  • srednja europa 5

  • planetopija 1

  • planetopija 2

  • ks 1

  • ks 2

  • ks 3

  • ks 4

  • ks 5

  • ks 6

  • ks 7

  • ks 8

  • meandar 1

  • meandar 2

  • meandar 3

  • biblija