Sto deset godina Politike

Ovih dana Politika, “najbolji list na Balkanu koji je ikada postojao“ kako u svome uvodniku piše glavna urednica, obeležava sto i deset godina izlaženja. Nije sasvim jasno zašto se obeležava baš ova godišnjica. Piše dalje u uvodniku slavljeničke Politike: “Novine koje držite u rukama glasilo su pristojne Srbije i po njima se, evo stotinu i deset godina, meri vreme u Srbiji…Politika je kroz istoriju bila i moderna i liberalna i tradicionalna, ali je uvek i iznad svega bila rodoljubiva, ukratko: prava nacionalna institucija.“

 

A predsednik Srbije u autorskom tekstu zaključuje: “Politika prkosno traje deleći usud svoga naroda“. Uz ove izjave, preko pedeset uglednih ličnosti iz javnog života, političari, umetnici, sportisti, ali i deca urednika i saradnika Politike puni su hvale za sve ono što se tokom tih sto i deset godina moglo u Politici pročitati, od ozbiljnih do humorističkih tekstova, od tekstova nobelovaca do stripa o Paji Patku. Saznajemo kako su veliki srpski umovi kao i narodne mase odrastali uz Poltiku, iz nje učili i formirali se kao ličnosti.

 

Nigde nijedne reči kritike ili samokritike. A nije baš sve bilo tako sjajno. Ono što je Politika, taj porodični, tradicionalni i nacionalni dragulj, predstavljala od početka do kraja devedesetih najniži je pad novinarske profesije, ne samo na Balkanu nego i mnogo šire.

Dovoljno je samo prisetiti se sramotnih devedesetih, “Odjeka i reagovanja“, otrovnog, mučnog govora mržnje, te dopisničkih priloga koji su kršili sve norme profesionalnog kodeksa. Politika je prestala da bude novina, pretvorila se u običan propagandni bilten jedne porodice i jedne političke partije. Da li je to bio glas “pristojne Srbije“? Moderne, liberalne, tradicionalne? Ne, to je bio glas političkog taloga, dubokog moralnog pada, ružno lice Politike, “lista pristojnih ljudi“

 

Prilika je nažalost propuštena. Dovoljno je samo prisetiti se sramotnih devedesetih, “Odjeka i reagovanja“, otrovnog, mučnog govora mržnje, te dopisničkih priloga koji su kršili sve norme profesionalnog kodeksa. Politika je prestala da bude novina, pretvorila se u običan propagandni bilten jedne porodice i jedne političke partije. Da li je to bio glas “pristojne Srbije“? Moderne, liberalne, tradicionalne? Ne, to je bio glas političkog taloga, dubokog moralnog pada, ružno lice Politike, “lista pristojnih ljudi“.

 

Zajedno sa Informativnim programom Radio televizije Beograd Politika je devedesetih godina postala simbol, medijska tvrđava tvrdokornog i surovog Miloševićevog režima.

 

Aljoša Mimica, profesor na Katedri za sociologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, i istoričarka Radina Vučetić objavili su studiju o rubrici “Odjeci i reagovanja” koja je u “Politici” izlazila u periodu od jula 1988. do sredine marta 1991. godine.

 

Autori ističu da je ova veoma čitana i popularna rubrika imala “presudan uticaj u indoktrinaciji javnog mnjenja i predstavljala svedočanstvo profesionalnog sunovrata jednog uticajnog dnevnog lista, ali i neizbrisiv trag nečasne uloge intelektualaca u izgradnji etničkih stereotipa, raspirivanju nacionalne mržnje i reviziji istoriografije”.

 

Okupljanja na tribini u Francuskoj 7, “Memorandum” SANU-a i “turneja” moštiju cara Lazara upravo po  prostorima koje će kasnije zahvatiti ratni požari ostaju u sećanju kao prethodnice onoga što “Odjeci i reagovanja” simbolizuju. Rubrika je okupljala saradnike iz najrazličitijih slojeva društva, među njima, profesore univerziteta, aktivne i penzionisane oficire JNA, novinare, književnike, slikare, publiciste, inženjere, advokate, lekare. Naročito je upadljiva zastupljenost nosilaca različitih nastavnih i naučnih zvanja, od akademika do magistara.

Kao ‘‘lokatori“ poimence su spomenuti ugledni pravnik Vojin Dimitrijević, dramski pisac Biljana Srbljanović i potpisnik ovih redova. Ogavna  i besprimerna izmišljotina predstavljala je otvoren poziv na linč objavljen na čitavoj strani Politike… Do dana današnjeg iz Politike nije stiglo nikakvo izvinjenje za takve i slične gnusne tekstove koji su bili sastavni deo uređivačke koncepcije, kojom se direktno atakovalo na živote političkih neistomišljenika

 

Zajednički imenitelj ovih priloga bilo je vajkanje nad istorijskom nepravdom nanetom srpskom narodu uz obrazlaganje potrebe da se te nepravde iz prošlosti ali i sadašnjosti na svaki način isprave, ne birajući sredstva, uključujući i ona nasilna i oružana.

 

Rubrika “Odjeci i reagovanja“ ostaje upečatljiv primer, naravno ne jedini, onoga što je Politika kao izrazito režimski  list predstavljala služeći jednoj političkoj garnituri i raspirivanju etničke netrpeljivosti i ratne propagande. Zato je bilo obavezno, u uvodniku svečanog broja ili nekom autorskom tekstu, prisetiti se kako je u dugoj istoriji Politike bilo dana i izdanja kada je postajala novina ispod svih novinarskih kriterija, ruglo profesije, kada je postajala demagoška, opasno lažljiva, udvorička, slugeranjska. I da se zbog svega toga, sa zakašnjenjem ali iskreno izvinjava svojim čitaocima. Bez toga samohvala o ‘‘najboljem listu na Balkanu što je ikada postojao“, prazna je i neistinita priča.

 

PS

Prilažem nekoliko rečenica o sopstvenom iskustvu sa Politikom. Petnaestak dana posle ubistva Slavka Ćuruvije zbog lažnih optužbi da je tražio bombardovanje Srbije, javlja se dopisnik Politike iz Rima Dragoš Kalajić, inače miljenik Mire Marković. Obaveštava javnost kako u Srbiji postoje ‘‘idioti koji navode pametne bombe“, takozvani lokatori koji šalju NATO bombarderima precizne podatke o metama koje treba gađati. Ovakva monstruozna, sumanuta optužba, bila je osveta onima koji su kritikovali Miloševićev režim.

 

Kao ‘‘lokatori“ poimence su spomenuti ugledni pravnik Vojin Dimitrijević, dramski pisac Biljana Srbljanović i potpisnik ovih redova. Ogavna i besprimerna izmišljotina, predstavljala je otvoren poziv na linč objavljen na čitavoj strani Politike… Do dana današnjeg iz Politike nije stiglo nikakvo izvinjenje za takve i slične gnusne tekstove koji su bili sastavni deo uređivačke koncepcije, kojom se direktno atakovalo na živote političkih neistomišljenika. Takvo novinarstvo može se jedino nazvati vrhuncem beščašća u  profesiji.

 

O tome nema ni reči u svečanom izdanju Politike, a trebalo bi.

    •  Srbija se raspada
    •  Filozofija bede
    •  Tamni vilajet
    •  Oči straha
    •  Spasavanje Kapetana Dragana
    •  Patriotizam i siromaštvo
    •  Sretna nova!
    •  Dvadeset i jednu godinu posle
    •  Balkanska rapsodija
    •  Osveta loših đaka

> Svi tekstovi ovog autora