Što karakterizira homofobne osobe?

Nova godina nam je donela da je Evropski sud za ljudska prava (ESLJP), onaj čuveni u Strazburu, objavio presudu da ”poljubac između dvojice muškaraca neće uništiti društvo” i da je javno pozivanje da budu ”spaljeni, kastrirani ili bačeni u gasnu komoru” zapravo zločin.

ESLJP je 14. januara 2020. godine, u Beizaras i Levickas protiv Litvanije, objavio presudu da je nedvosmisleno pravo svakog pojedinca, to znači i onih koji se identifikuju kao gej, lezbijka ili bilo koja druga seksualna manjina, da u potpunosti promoviše i uživa svoja prava i slobode. ESLJP prima na znanje, štaviše prihvata, da je odnos društva prema homoseksualnim građanima u Litvaniji nezadovoljavajuć, stanje ocenjuju kao napeto, ali je presudio u korist tužitelja o nemogućnosti procesuiranja govora mržnje.

Kako je objavljeno i u presudi, ESLJP ne vidi opravdano obrazloženje nacionalnih sudova, u konkretnom slučaju Litvanije, o nespojivosti između održavanja porodičnih vrednosti, kao temelja društva, i društvenog prihvatanja homoseksualnosti.

S tim u vezi, ESLJP dodaje da ne vidi razloge da te elemente smatra nespojivim, posebno imajući u vidu rastuću tendenciju koja se odnosi na istopolne parove da spadaju pod koncept ”porodičnog života”.

Svedoci smo svakodnevnih izliva kojekakvih frustitranih ljudi, pojedinaca čiji je jedini prozor u svet, ali ne i u život, ekran računara koji zloupotrebljavaju kako bi svoje nekontrolisane misli usmeravali protiv drugih i drugačijih

Elaborirajući svoju presudu, navodi se i neprihvatljivim, sa osnovnim vrednostima Evropske konvencije o ljudskim pravima, da bi ostvarivanjem Konvencijskih prava koja se odnose na manjinu bilo uslovljeno time ako ju je, bi ili ne bi, prihvatila većina.

Zaključuje se da govor mržnje svakako jeste poticaj ne samo na mržnju kao takvu već i na pozivanje na nasilje zbog nečije seksualne orijentacije.

Stavovi ili stereotipi koji prevladavaju u određenom vremenskom periodu, među većinom članova društva, ne mogu da posluže kao opravdani razlozi za diskriminaciju osoba samo na osnovu njihove seksualne orijentacije ili za ograničavanje prava na zaštitu privatnog života.

U presudi je uočeno kršenje člana 14 + 8., poštovanje privatnog života i diskriminaciju na osnovu seksualne orijentacije. Odbijanje krivičnog gonjenja ozbiljnih homofobnih komentara na Facebooku, uključujući i neskrivene pozive na nasilje, koje lokalna vlast nije uspešno istražila da li mrzilački komentari predstavljaju poticanje na nasilje i mržnju.

Kao zaključno, ESLJP je smatrao povredu prava tužitelja tako velikom da je utvrdio i povredu člana 13. Konvencije, koji se odnosi na efikasni pravni lek (diskriminatorni stavovi koji utiču na efikasnog pravnih lekova u primeni domaćeg zakonodavstva).

I sad, zašto je to i za nas bitno?

Svedoci smo svakodnevnih izliva kojekakvih frustitranih ljudi, pojedinaca čiji je jedini prozor u svet, ali ne i u život, ekran računara koji zloupotrebljavaju kako bi svoje nekontrolisane misli usmeravali protiv drugih i drugačijih.

Takvi pojedinci, ali i neretko organizovane grupe ljudi, zli jezici bi ih okarakterisali kao horde, plasiraju netačne informacije i osuđujuće komentare koji svakako narušavaju dostojanstvo građana, uz izazivanje osećaja griže savesti i pozivaju na primenu fizičkog nasilja prema drugima i drugačijima.

U slučaju LGBT građanki i građana to bi mu bila i vidljiva ili manje očigledna homofobija.

Kada se ide na definisanje homofobije najviše se pojavljuju termini kao što su gađenje, mržnja, neprijateljstvo, osećaj straha i odbojnost prema osobama koje su homoseksualci.

Nadalje, kada se na internetu kuca kontekst uz homofobiju odmah izlaze i drugi termini koji su za takve osobe sinonim: ksenofobi, islamofobi, mizogini, bifobi, transfobi, netolerantni, diskriminatorni, skloni hipokriziji ali su sinonim i da su oni sami homoseksualci.

Još početkom prošloga veka, mađarski psihoanalitičar Šandor Ferenci, govorio je da heteroseksualni muškarci osećaju odbojnost, gađenje i netrpeljivost prema homoseksualcima kao pre svega reakciju te odbranu od privlačnosti koju i sami osećaju prema istom polu. Držao je da bi takav kontakt sa homoseksualnim osobama osvestio potisnute osećaje i misli te bi izazvao osećaj anksioznosti.

Začetnik reči ”homofobija” Džordž Veinberg smatrao je da je sam strah donekle utkan u naš genom i predstavlja izuzetno iracionalan strah koji se vezuje za konačnost ljudske populacije, odnosno da je pokretač negativnosti upravo to, želja za opstankom i stalnim prenošenjem gena.

Nova godina nam je donela da je Evropski sud za ljudska prava (ESLJP), onaj čuveni u Strazburu, objavio presudu da ”poljubac između dvojice muškaraca neće uništiti društvo” i da je javno pozivanje da budu ”spaljeni, kastrirani ili bačeni u gasnu komoru” zapravo zločin

Uz more drugih autora, psihoanalitičara, filozofa, doktora subspecijalista, trebalo bi istaći da se po svemu sudeći čovek ne rađa kao homofob (razlikovati iracionalni strah od besmislenog straha) već da je homofobna osoba rezultat prihvatanja strahova bliskih osoba kao svojih (porodice i prijatelja) ali i stavova koji se plasiraju iz izvora poput novina, vesti, literature itd.

Ovakva vrsta iracionalnog straha, homofobija, je stalno prisutni osećaj krivice i sramote da će neka osoba biti percipirana kao homoseksualac te plasiranje negativnih stavova služi za distanciranje od homoseksualne populacije, koja je praćena najočiglednijim stereotipima kao što su manjak muškosti ili manjak ženstvenosti.

Bože, pomiluj nas!

Pre nego što se pomene i sam Sigmund Frojd, u kontekstu Strazbura trebali bismo da pohvalimo i naše pravnike u Evropskom sudu za ljudska prava.

Hrvatska sutkinja je profesorka Ksenija Turković koja u svom timu ima pet dobrih pravnika, naše gore list, poput vredne za pomenuti Franke Viljac Herceg. Svi zajedno rade na stalnom očuvanju dosegnutih prava i aktivno čine sve da se ljudska prava prepoznaju.

Na kraju, ono što je svojstveno mnogim homofobima (biti politički korektan i napisati ne manjini) jeste paranoja, koju odlikuju strahovi, teskoba i iracionalne ideje bez jasne granice razlikovanja mašte od stvarnosti. A upravo neizostavni Frojd je jednom opisao da je paranoja, funkcijski psihički poremećaj, odraz potisnutih homoseksualnih želja.

 

UKOLIKO VAM SE TEKST DOPADA I VOLITE NEZAVISNO I KVALITETNO NOVINARSTVO, VI MOŽETE PODRŽATI AUTOGRAF PA I NAJMANJOM MOGUĆOM UPLATOM NA NAŠ RAČUN, POZIVOM NA BROJ 060 800 333 ILI SLANJEM SMS PORUKE NA 647647 UZ KLJUČNU RIJEČ DEMOS. HVALA! ZA VIŠE INFORMACIJA KLIKNITE OVDJE.

    •  Sintaksa prava
    •  Dosta je kopanja po živim ranama onih koji tuguju u Vukovaru
    •  SDP ima puno posla da se vrati na još nejasni, novi početak
    •  Ustavni sud je nama bitan radi zaštite ljudskih prava
    •  Teško je biti romske ili srpske nacionalnosti u RH
    •  Kreće predizborna šizofrenija. Najgore je ne izaći na izbore
    •  Srbija kao domaće jalovište za globalni profit
    •  Rodni apartheid 
    •  Teško je biti žena u ovom nesavršenom svetu i u našem ataru
    •  Topuzom protiv ''Susreta na tromeđi''!

> Svi tekstovi ovog autora